Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Evropska ekonomija klizi ka još jednoj izgubljenoj deceniji


U igri je i reaktiviranje programa Evropske centralne banke “kvantitativnog popuštanja”, odnosno otkupa obveznica u vrednosti od 2,6 hiljade milijardi evra

Evropa je upravo pregurala jednu deceniju ekonomske stagnacije. Može se suočiti sa još jednom, ukoliko ne bude ubrzo delovala, ocenjuje CNN.

“Deset godina nakon globalne finansijske krize, evropska ekonomija se oporavila, ali nije i oživela. Niska inflacija, niske kamatne stope i niski rast, postali su nova normalnost,” konstatuje američka televizija.

Na to je u martu ove godine upozorila i Christine Lagarde, tadašnja direktorka Međunarodnog monetarnog fonda i buduća predsednica Evropske centralne banke. Ona je istakla da je evrozona u boljem stanju nego pre decenije, ali nije dovoljno snažna da izdrži još jednu ekonomsku krizu, odnosno “nije dovoljno otporna da ostane neoštećena od neočekivanih ekonomskih oluja”.

Malaksalost evropske ekonomije može imati opasne lančane posledice. Još jedna izgubljena decenija bi produbila podele između urbanog i ruralnog dela starog kontinenta, lišila bi još više mladih ljudi posla i podstakla političku nestabilnost.

Carsten Brzeski, glavni ekonomista holandske banke ING, smatra da to čak može dovesti do raspada evrozone, koja ima 19 članica.

“Veliki je rizik da se jednostavno prekasno probudimo i shvatimo da smo straćili previše vremena,” konstatuje Brzeski.

'Japanizacija' Evrope

Stanje u Evropi podseća na izgubljenu deceniju u Japanu, odnosno period sporog rasta i niske inflacije tokom 1990-ih, od koje se ova zemlja na Dalekom istoku nikada nije u potpunosti oporavila.

Vidljivi su ključni simptomi dugoročne stagnacije – ili “japanizacije”, kako je naziva Brzeski.

Od kraja 2018. inflacija u evrozoni je znatno ispod cilja od 2 odsto koji je postavila Evropska centralna banka (ECB) – u junu je iznosila 1,3 procenta. Istovremeno, bruto društveni proizvod (GDP) je prošle godine porastao 1,8 odsto, a ove godine se očekuje svega 1,2 procenta.

U trgovinskim ratovima svi gube
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:57 0:00

Sledeće godine situacija može biti još gora ukoliko se evrozona suoči sa haotičnim Bregzitom. Problem je i američko-trgovinski rat kao i pretnja Bele kuće da će uvesti sankcije na pojedine evropske proizvode, što naročito pogađa automobilsku industriju.

Zbog toga je, kako prenosi Frans pres, proizvodni sektor u evrozoni zabeležio najveći pad u poslednjih šest godina. Na udaru je, kako navodi BBC, pre svega nemačka privreda koja čini 0,29 odsto ekonomije evrozone, a koja je izrazito izvozno orijentisana. Na nju se negativno odražava smanjenje potražnje iz Kine, kao i pomenuti trgovinski rat Vašingtona i Pekinga.

Situaciju dodatno komplikuju i sporovi Italije i Evropske komisije. Naime, populistička vlada u Rimu, koja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama i dugom od oko dve hiljade milijardi evra, odbija da se povinuje merama štednje kako bi ispunila kriterijume za članstvo u evrozoni.

Niske kamate

Kamatne stope su na istorijskom minimumu kako bi se podstakao ekonomski rast. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ih nijednom nije povećao za svog osmogodišnjeg mandata.

Pojedini analitičari predviđaju da će ECB dodatno smanjiti kamate u septembru. Na to bi moglo da utiče i očekivani potez američkih Federalnih rezervi da krajem jula umanji kamatnu stopu. Međutim, Peter Chatwell, strateg finansijske grupacije Mizuho iz Tokija, sumnja da će to pomoći u “podsticanju održivog rasta inflacije”. Štaviše, procenjuje se da je tržište već ukalkulisalo smanjenje kamatne stope, prenosi Rojters.

U igri je i reaktiviranje programa Evropske centralne banke “kvantitativnog popuštanja”, odnosno otkupa obveznica u vrednosti od 2,6 hiljade milijardi evra, koji je stupio na snagu 2015. godine u cilju “upumpavanja” svežeg novca u bankarski sistem kako bi se podstakla inflacija i time privredni rast, a koji je okončan krajem prošle godine.

To je nedavno nagovestio Mario Dragi što je izazvalo kritike predsednika SAD Donalda Trampa koji je optužio Evropsku centralnu banku za manipulaciju valutom čime se “nepravdeno kažnjava američka ekonomija”.

Doduše, nezasposlenost koja je dostigla vrhunac od 26,5 miliona ljudi 2013. godine, pala je na 15,7 miliona, odnosno na nivo pre krize. Međutim, u pojedinim regijama, kao što su severnozapadna Španija, južni delovi Italije i Grčke – mnogi ljudi i dalje čekaju na radno mesto.

Mnoge oblasti “tek su počele sa se oporavljaju”, naveli su ekonomisti ING banke Bert Colijn i Joanna Konings.

Oporavak je slabašan da bi opravdao višegodišnju veoma nisku, čak i negativnu kamatu. Poslednji put kada je Evropska Centralna banka podigla kamatnu stopu – dug Portugalije je bio sveden na nivo “smeća” (junk), a Grčka je čekala na još jedan međunarodni paket pomoći.

Iz današnje perspektive, ne može se očekivati povećanje kamatnih stopa pre 2021. godine, procenjuju stručnjaci.

Evrozona na jednom cilindru

Evropska situacija u mnogo čemu podseća na slučaj Japana, koji završava treću deceniju niskog ekonomskog rasta, inflacije i kamatnih stopa.

Evropska ekonomija nešto brže raste, ali, slično Japanu, njena populacija stari a sve veći broj penzionera je opterećenje za ekonomiju jer su oni skloniji štednji nego potrošnji.

Međutim, Japan ima efikasnije instrumente na raspolaganju za suočavanje sa teškoćama s obzirom na jednu centralnu banku i vladu.

S druge strane, ekonomska i politička integracija Evrope je i dalje nezavršen projekat. Iako je evro uveden kao zajednička valuta 1. januara 1999. godine, članice EU još uvek nisu u stanju da vode zajedničku fiskalnu politiku koja bi bila komplementarna sa monetarnom unijom.

Svaka članica evrozone utvrđuje svoj budžet i poresku politiku, što znatno otežava posao Evropskoj centralnoj banci.

“Evrozona još uvek hramlje i radi na jedan cilindar. Ne nazire se da će se to uskoro promeniti”, ističe Jonathan Gregory iz UBS Asset Management.

Stoga Carsten Brzeski upozorava da bi “japanizacija” mogla imati još pogubnije posledice po evropsku ekonomiju nego po japansku.

Rizik od raspada evrozone

Eksperti smatraju da bi usaglašena akcija vlada članica evrozone u cilju podsticanja potrošnje mogla da je trgne iz letargije, ali su male šanse da se to desi, pre svega zbog političkih podela između bogatijih zemalja poput Nemačke i onih koji se suočavaju sa problemima, kao što je slučaj Italije. Problem je što i Pariz i Berlin ne mogu da se dogovore o tešnjoj saradnji.

“Tržište obveznica u Evropi – 10 godina nakon početka dužničke krize – nalazi se na nivou koji je Japanu trebalo 30 godina da dostigne”, ističe John Normand iz JPMorgan Chase.

Negativne kamatne stope će takođe opterećivati evropske banke, zbog čega će državne obveznice biti sve manje privlačne. U ovom trenutku, investitori gube ukoliko drže desetogodišnje nemačke državne obveznice čekajući na njihovu naplatu.

“Niski rast i niska inflacija počinju da utiču na ekonomiju na različite načine. Onda će se ponovo pojaviti sile raspada,” upozorava Brzeski (ilustrativna fotografija)
“Niski rast i niska inflacija počinju da utiču na ekonomiju na različite načine. Onda će se ponovo pojaviti sile raspada,” upozorava Brzeski (ilustrativna fotografija)

Naime, kako prenosi Rojters, prinosi na nemačke obveznice su pali na -0,30 odsto. I kamata na francuske državne obveznice se nalazi na negativnoj teritoriji, tačnije - 0.056 procenata.

Carsten Brzeski smatra da situacija može ubrzo postati neodrživa. On predviđa da će sukob između nacionalnih i evropskih interesa biti sve žešći dok će ekonomija posrtati, ali to neće rezultirati planom kojim bi omogućio Evropi da se trgne iz postojeće rutine.

“Niski rast i niska inflacija počinju da utiču na ekonomiju na različite načine. Onda će se ponovo pojaviti sile raspada,” upozorava Brzeski.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG