Julia Petrovskaja rođena je 1975. godine u Kairu. Novinarsku karijeru započela je 1990-ih u ruskom dnevnom listu Nezavisinaja gazeta. Godine 1999. završila je studije na moskovskom državnom Univerzitetu Lomonosov. Bavi se pitanjima međunarodnih odnosa. Od 2015. godine sarađuje sa Ruskim servisom Slobodne Evrope kao dopisnik za Balkan.
Subota, 17. mart
Napokon predizborna tišina! Malo da se opustimo pred novi Putinov mandat. Čini se da je na televiziji najtiši dan u zadnjih, možda, 4-5 godina, bar od početka specijalne operacije zvane “Krim se vraća svojoj matici Rusiji”. Izborna propaganda je zabranjena, odmaramo od lažnih obećanja i svađa.
Glavna je vest proterivanje iz Moskve 23 britanskih diplomata. Dakle, pratimo novu epizodu u sporu oko trovanja u Solsberiju bivšeg ruskog obaveštajca Skripalja i njegove ćerke nervnim gasom. Moskva negira umešanost i insistira da nema zalihe hemijskog oružja bilo koje vrste. Britanske “persone non grata” moraju napustiti Moskvu u roku od sedam dana.
Uz to ruske vlasti zatvaraju britanski konzulat u Peterburgu i Britanski savet. Kao što sam i očekivala, nije samo London kažnjen, već i svi Rusi koji trebaju britansku vizu ili se školuju uz pomoć Britanskog saveta. U liberalnom taboru putinovih kritičara za takve odluke odavno postoji mem “bombardovanje Voronježa”. Odnosno, samokažnjavanje.
Možda deluje neverovatno, ali u svakom političkom sukobu naš je odgovor zapadnim neprijateljima, odnosno partnerima, povezan sa zatvaranjem kulturnih institucija. U opkoljenoj tvrđavi moramo da izdržimo sve što nas udara. A posenbo ono što diže Putinov rejting. Svaki spektakularan potez uoči glasanja potvđuje odlučnost i čvrstinu Kremlja. Dakle, Britanci idu kućama. Za sve ostalo, kažu upućeni, treba sačekati da se odigra Svetsko prvenstvo.
Usput rečeno, u Voronježu nikad nisam bila, mada imam tamo prijatelje. Za taj grad kažu da je “kolevka” ruske državne mornarice. U prvoj deceniji 18. veka, car Petar je tamo izgradio 215 brodova. U Drugom svetskom ratu u Voronježu je uništeno 95 odsto svih građevina.
Nedelja, 18. mart
Svi na izbore! Kolega iz Nemačke objavljuje na Fejsu da glasa, jer je to obaveza građanina Ruske Federacije. Od kad je to glasanje obaveza, pitam. Jel to tako utiče na naše birače nemački ordnung ili je promenjen naš izborni zakon? Polako, ali sigurno vraćamo se u stara dobra sovjetska vremena. A posebno dobra, kada se valjda na to gleda iz Nemačke.
Na spisku je osam kandidata. Neki su dobro poznati još od turbulentnih 90-tih, poput ultranacionaliste Žirinovskog ili patriote Baburina. Obojica su dugogodišnji prokremaljski igrači. U suštini, antikremaljskih u trci i nema. Najveća je pažnja usmerena na milionera-komunistu Pavla Grudinjina, ciji je rejting popeo bez odobrenja Kremlja, i novinarku Kseniju Sobčak, ćerku bivšeg Putinovog mentora. Niko nije pretnja Putinovom sistemu. Jedini ozbiljniji protivnik, bloger Aleksej Navaljni, ne sme da se kandiduje, jer je osuđen na uslovnu kaznu.
Izborna komisija od jutra javlja da se sve odvija po planu i u najboljem redu. Ekipa Navaljnog priča kako glasače na biračka mesta dovoze autobusima. Proveravaju informacije o glasanju pacijenata psiho-neurološkog internata, kojima su navodno oduzeta dokumenta. Žirinovski govori pred kamerama kako biramo danas vrhovnog vladara planete Zemlje. Društvenim mrežama kruže video snimci punjenja glasačkih kutija lažnim listićima. Ostaje da se vidi, koga će krivično goniti - one koji ubacuju ili one, koji to šeruju.
Kažu da je Putinov rezultat, 76 odsto, novi rekord u postsovjetskoj Rusiji. Neko pita, hoće li se ponovo kandidovati u 2030? Kaže da neće. Ne razumem, zašto ne bi.
Ponedeljak, 19. mart
Proputinovci su više nego zadovoljni, antiputinovci se raspravljaju o falsifikovanju. Ne veruju u veliku izlaznost. Tokom izborne noći, broj birača je porastao za 1,5 miliona. To proizilazi iz protokola izborne komisije. U nekim sredinama izlaznost je potpuno ista, tačno 70 odsto, kao što je bio poželjeno u Kremlju. Ima i dosta biračkih mesta sa odzivom od 80-90 odsto, gde je Putin dobio neverovatnih 90 odsto glasova.
Matematičar Špiljkin ne veruje u slučajnost, kaže da su te brojke u suprotnosti sa statističkom teorijom. Tvrdi kako je u korist Putina ubačeno nešto više od 10 miliona listića. Među mojim znancima odziv nije iznad 30 odsto. Mada, mene ne iznenađuje stopostotna izlaznost u krajevima poput Kamčatke i Čukotke.
Najinteresantnije je pratiti reakcije stranih lidera. Ko će čestitati Putinu, kada i na koji način. Zapadni deo sveta nešto kasni za našim azijskim komšijama i balkanskim saveznicama, Srbijom i Republikom Srpskom. London čuti, oglasili su se Pariz i Berlin. Čekamo jedino na Trampa. Njegov portparol kaže da nije telefonski poziv u planu, jer nije Putinova pobeda iznenađenje. Pa šta sad? Dok Tramp ne aminuje, ne možemo zaokružiti njegov legitimitet.
Svako ima svoju interpretaciju rezultata glasanja. Ukratko rečeno, dve trećine glasova je mandat bukvalno za sve i svašta. Samo je pitanje da li je mandat za rat ili za mir? Za reforme ili zastoj? Kako god okreneš, glavne Putinove želje, prosperitet i razvoj inovativnih industrija, teško je uklopiti u samoizolovanje i veličanstvo.
Utorak, 20. mart
Pored večnih ruskih pitanja “ko je kriv?” i “sta da radimo?”, rusku javnost zanima, hoće li obrijati brkove milioner Grudinjin, jer je obećao to uraditi ako dobije manje od 15 odsto glasova. Dobio je svega 11 odsto. I dalje nosi brkove.
Grudinjin je zapravo najinteresantniji lik u čitavoj toj trci. Njegovo jačanje je zbunilo Kremlj. Nije čudno da je pred samo glasanje izborna komisija pronašla 13 njegovih računa u švajcarskim bankama. A uz to se saznalo i da ima dve porodice. Hoće li to biti prepreka da dobije mesto u novoj vladi? Hoćemo li uopšte dobiti novu vladu? Hoće li se naš premijer Medvedev konačno posvetiti svoj lepoj vikendici sa ski stazom, bazenom i kućicom za patke?
Tramp se konačno javio sa čestitkom. Obojica lidera, kako je rečeno u Kremlju, izjasnila se u korist strateške stabilnosti i borbe protiv međunarodnog terorizma. Naglašen je i značaj koordiniranih napora za ograničavanje trke u naoružanju. Možda će brzo doći i do njihovog susreta, mada “Vašington Post” tvrdi da je Tramp čestitao Putinu uprkos savetovanju njegovog tima. Dakle, Tramp je ponovo naš!
Sreda, 21. mart
Ipak, Tramp nije naš. Izjavio je zajedno sa francuskim predsednikom Makronom kako Rusija treba da snosi odgovornost za trovanje obaveštajca Skripalja i njegove ćerke. Složili su se da treba preduzeti neke mere protiv nas. Ta tema će biti na stolu samita Evropske unije u Briselu.
U Moskvi i dalje insistiraju da su optužbe Londona neosnovane i nelogične. Kažu kako je Skripalj bio britanski špijun i da se našao u Engleskoj kao rezultat razmene. Da je on zaista predstavljao pretnju ili imao vrednost za Rusiju, niko ga ne bi pustio, kažu upućeni. Da li neko ozbiljno smatra da su ruske vlasti sproveli takvu operaciju uoči predsedničkih izbora i samo nekoliko meseci pred svetsko prvenstvo u fudbalu? Iz Ministarstva inostranih poslova javljaju da su rusku poziciju u “slučaju Skripalj” podržali Srbija i Venecuela.
Na redu je novo trovanje. Ali, za razliku od incidenta u Engleskoj ne zahteva međunarodne dokaze.Više dece su u bolnicama zbog trovanja vodonik-sulfidom sa deponije “Jadrovo”, u Volokolamsku blizu Moskve. Meštani traže da se deponija sanira, ali lokalni vlasti ih ignorišu. Gubernatora Vorobjova, koji je došao ispred bolnice da porazgovara sa narodom, gađali su grudvama i psovali. Spasio je glavu zahvalijući policiji. Šta će Putin reći?
Četvrtak, 22. mart
Putin će čuti o “Jadrovu”, mada i u Volokolamsku ima, ako se obratimo statistici, dve trećine njegovih pristalaca. Ne verujem da su svi oni glasali po naređenju. Većina iskreno smatra da se samo on bavi problemima običnih građana.
Ali, gotovi su izbori. Sad se bavimo Istočnom Gutom! Iz Sirije javljaju kako je konvoj pobunjeničkih boraca napustio uporišta u toj enklavi kod Damaska. Posle jednog dana čekanja, autobusi sa pobunjenicima i civilima su se uputili ka provinciji Idlib, u skladu s sporazumom o evakuaciji kojem je posredovala Rusija.
U Moskvi je zadnjih dana pisalo i o mogućoj evakuaciji iz Volokolamska. Ali, je gubernator Vorobjov to odlučno negirao. U njegovoj administraciji kažu da nikad nisu spomenuli evakuciju, nego su govorili da će uložiti napore kako bi deca iz Volokolamska otišla na odmor tokom raspusta. Ostaje da se vidi plod ulaganja napora.
Petak, 23. mart
Počela je moja balkanska turneja. Ovde je prava ruska zima. Pa i u Rusiji je daleko do proleća u svakom pogledu. Sanjamo naš zimski san, mada i nešto pričamo.
Za večeras je u Sarajevu bila najavljena premijera Čehovljeve "Tri sestre", ali iz nekih je razloga otkazana. Šteta, ali biće još prilike. Možda je nekom sve to dosadno i nerazumljivo na ovim prostorima, ali ja njega volim. Volim i da vidim kako Čehova izvode na stranim scenama...
Govorio je da treba istiskivati iz sebe roba. Kap po kap. Možda čak i verovao da ćemo to uspeti za sto godina, ali čini mi se da nismo uspeli. Ne osećamo se slobodnim građanima. Da je drugačiji bilo, ne bi nam se desila deponija u Volokolamsku, ni zatvaranje Britanskog saveta, ni premijerova kućica za patke, pa ni ovi “izbori”.
Facebook Forum