Vladimir Putin ponovo je izabran za predsednika Rusije sa 76,67 osvojenih glasova, saopštila je ruska Centralna izborna komisija posle prebrojanih 99,80 odsto glasačkih listića.
Time je Putin potukao sopstveni rezultat osvojen na prethodnim predsedničkim izborima 2012. godine kada je osvojio 64 odsto blasova i bolje prošao nego što su predviđale ankete poslednjih nedelja. Izlaznost na izborima bila je 67,4 odsto.
Putinov najbliži rival, komunista Pavel Grudinin, osvojio je oko 12 odsto glasova.
Putin je u nedelju uveče, nakon što je objavljeno da je osvojio još jedan predsednički mandat, poručio da je "Rusiji potreban napredak i mi ćemo ga napraviti zajedno".
Predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju građanima na koncertu kojim je obilježena četvrta godišnjica aneksije ukrajinskog poluostrva Krim izjavio je u nedelju uveče kako su glasači prepoznali postignuto u prošlom periodu, te poručio da je važno sačuvati jedinstvo.
"Dragi moji, vrlo je važno sačuvati jedinstvo, vrlo je važno privući na svoju stranu i one koji su glasali za druge kandidate. To jedinstvo nam je važno kako bismo išli napred, a za to nam je potrebno da osetimo da su sa nama svi građani zemlje", rekao je ruski predsednik.
Nešto kasnije, u obraćanju iz izbornog štaba poručio je kako je važno da se različite snage u razvoju zemlje ne vode interesima klanova, već nacionalnim interesima, te podsetio na slučaj trovanja Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji:
"Da je to zaista bila otrovna supstanca, ljudi bi odmah umrli. Rusija je spremna da sarađuje u ovom slučaju, ali je potrebno i da druge zemlje pokažu interesovanje za to".
"Rusija nema hemijsko oružje. Uništili smo ga, za razliku od naših partnera", dodao je on. "To je glupost, niko tako nešto ne bi uradio", rekao je.
Vladimir Putin je najavio promene u ruskoj Vladi nakon inauguracije.
"Uopšte, sve promene u Vladi treba da izvrši predsednik nakon stupanja na novi mandat i zato ću o tome misliti sada o tome i kako to da se uradi", rekao je Putin te naveo da će se "glavne promene desiti nakon inauguracije", koja će biti 7. maja.
Čestitke Putinu stigle su od predsednika Kine, Si Đinpinga, koji je poručio da je „trenutno, sveobuhvatno strateško partnerstvo između Kine i Rusije na najboljem nivou u istoriji, što predstavlja primer za izgradnju nove vrste međunarodnih odnosa. "
Pored Si Đinpinga, čestitke su stigle od lidera Kazahstana, Belorusije, Venecuele, Bolivije i Kube. Od zapadnoevropskih lidera, međutim, i dalje nema reakcija, a u nedelju uveče na Twitteru se oglasio šahovski velemajstor Gari Kasparov komentarom:
"Svaki lider slobodnog sveta koji čestita Putinu na tome što je 'izabran' saučesnik je u njegovom globalnom ratu protiv demokratije. Time podrivaju svoj status kao slobodno izabrani lideri."
Putin, koji ima 65 godina i vladaće Rusijom do 2024, kada će imati 71 godinu, kazao je, odgovarajući na upit novinara, kako mu je "smešno" pitanje da li će se kandidovati na nekim sledećim izborima ponovo za šefa države. "Ja treba da budem ovde do sto godina? Ne!", rekao je Putin.
Od ostalih kandidata, Pavel Grudinin dobio je 12,3 odsto glasova, Vladimir Žirinovski 6, Ksenia Sobčak 1,5, Grigorij Javlinski 0,8, a Sergej Baburin, Maksim Suraikin i Boris Titov manje od jedan posto glasova svaki.
Na izborima za predsednika Rusije, prema podacima Centralne izborne komisije do 19 sati po moskovskom vremenu (17 po cetralnoevropskom) glasalo je 59,05 odsto birača.
Predsednica Centralne izborne komisije Rusije Ela Panfilova izjavila je u nedelju da je odziv birača ove godine mnogo veći nego na prethodnim predsedničkim izborima. U Moskvi je na izbore do 19 sati izašlo skoro 53 odsto birača, dok je na prethodnim predsedničkim izborima bilo 49,12 odsto. Prema njenim rečima, do 10 sati glasalo je 16,55 odsto birača, dok je na izborima 2012. do tog vremena glasalo 6,53 odsto.
Dok sa terena stižu izveštaji o brojnim kršenjima biračkog procesa, komesarka za ljudska prava Rusije Tatjana Moskaljkova izjavila je da većih narušavanja na izborima nema.
Protivnici ruskog predsednika Vladimira Putina naveli su kako su birači na predsedničkim izborima bili prisiljeni da se pojave na biračkim mestima kako bi Kremlj sprečio da niska izlasnost zaustavi Putinovu pobedu.
Ivan Zhdanov, pomoćnik opozicionog vođe Alekseja Navaljnija, kojem je kandidatura na izborima zabranjena, izjavio je kako su Navaljnijeve pristalice koje su pratile glasanje javile da su poslodavci slali svoje uposlene da glasaju, te da su ljudi dovoženi autobusima, prenosi Rojters.
Zvaničnici Kremlja, kako prenosi Rojters, privatno takođe priznaju da su se neki birači nerado pojavili na biralištima, čak i ako podržavaju Putina, smatrajući da je njegova pobeda izvesna.
Šefica Državne izborne komisije Ela Pamfilova izjavila je da će svaka izborna prevara biti eliminisana, te da su oni koji tvrde da su izbori manipulisani - protiv Rusije.
Izveštači Reutersa sa biračkih mesta širom Rusije razgovarali su sa više birača koji su rekli kako su ih šefovi ili nadležni na fakultetima uputili da glasaju. Mnogi su se fotografisali tokom glasanja, rekavši da su im fotografije potrebne kao dokaz da su zaista glasali. Rojters je preneo neke od slučajeva, navodeći imena i prezimena.
Natalia Lobzhanidze je direktor škole br. 3 u Ust-Djeguti, u Karačajevo-Čerkešia regiji južne Rusije, u kojoj je bilo biralište broj 215: "Jedna devojčica došla je iz (regionalnog glavnog grada) Čerkeška, uzeli smo njenu fotografiju, jer su je njeni šefovi zamolili da pošalje izveštaj. Ovde je registrovana, pa je morala doći ovamo", navela je Libzhanidze.
Dvadesetpetogodišnji muškarac na biračkom mestu broj 02-13 u mestu Grjazi, na području Lipetska južno od Moskve, rekao je: "Na poslu smo bili prisiljeni doći i glasati, s fotografijama i svim ostalim".
Na biračkom mestu broj 217 u Ust-Djegu, dva osamnaestogodišnja studenta popunjavaju gasačke listiće. Na pitanje novinara Rojtersa zašto su glasali, jedan je rekao: "Da budemo iskreni, bili smo prisiljeni." Na pitanje ko ih je naterao, učenik je rekao: "Nastavnik".
Na istom biračkom mestu u Ust-Djegu grupa žena je glasala, a zatim ušla u autobus koji ih je čekao na ulici. Autobus je bio sa natpisom lokalne organizacije za brigu o deci. Na pitanje novinara Rojtersa da li ih je organizacija poslala na glasanje, žene su odbile komentarisati.
Na biračkom mestu u Simferopolu, na području Krima, koji je Rusija anektirala, par s detetom fotografisao se ubacujući listić u glasačku kutiju. Objašnjavajući zašto su želeli fotografiju, žena je rekla: "Radim u vrtiću, trebam to za posao."
Na biračkom mestu 1515 u Zelenodolskom, 800 kilometara (500 milja) istočno od Moskve, petoro ljudi fotografisalo je glasanje. Na pitanje reportera Rojtersa, jedna mlada žena je odgovorila: "Šta mislite zašto? To je fotografski izveštaj za naše šefove".
Visok odziv na izborima i rekordan broj međunarodnih posmatrača negiraju tvrdnje o navodnoj predvidljivosti rezultata glasanja, izjavio je, međutim, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.
Pravo glasa imalo je više od 107 miliona građana, a glasalo se na više od 97 hiljada glasačkih mesta, dok je skoro šest miliona građana moglo da glasa van svog biračkog mesta. Oko 145.000 posmatrača pratilo je glasanje, među kojima 1.500 stranaca, kao i predstavnici opozicije.
Ruski predsednik Vladimir Putin, u nedelju ujutru je, posle glasanja u Moskvi, izjavio da će biti zadovoljan svakim rezultatom koji mu bude obezbedio četvrti mandat.
"Siguran sam u program koji predlažem zemlji", rekao je Putin.
Putin, koji neprekidno vlada poslednih 18 godina, ostaje najpopularniji političar, uprkos padu životnog standarda, korupciji u vladajućim krugovima i kršenju ljudskih prava. Po prvi put u postkomunističkoj istoriji predsednika Rusije biraju u jeku krize u odnosima sa njenim glavnim međunarodnim partnerima, kada se koristi čak i nuklearna retorika i demonstracija vojne moći.
U trci za mesto predsednika Rusije bilo je osam kandidata. Ali prema procenama politikologa, niko od njih ne predstavlja pretnju vladajućem sistemu Vladimira Putina. Bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, koja se dodatno pogoršala usled pripajanja Krima 2014. godine i međunarodnih sankcija, za mnoge birače Putin je jedini kandidat dostojan poverenja.
Izbori su održani na godišnicu pripajanja Krima, što je podiglo Putinov rejting u to vreme skoro na 90 odsto. Kremlj i dalje računa na pozitivan efekt Krima, mada je euforija odavno splasnula. Preko Krima Putin je gradio imidž nacionalnog lidera, koji uživa veliko poverenje građana u teškim vremenima nesporazuma sa zapadnim svetom.
U Ukrajini su na dan izbora bile pojačane bezbednosne mere ispred objekata ruske Vlade u toj zemlji, nakon što je Kijev objavio da će samo diplomatama biti omogućeno da pristupe biralištima za predsedničke izbore u Rusiji.
Ukrajinska policija bila je raspoređena ispred ruske ambasade u Kijevu, kao i ispred konzularnih predstavništava u nekoliko gradova.
Prijavljeno je okupljanje članova ukrajinskih nacionalističkih grupa na ulici ispred ruske ambasade u prestonici Ukrajine.
Rusija je optužila Ukrajinu za kršenje međunarodnih normi.
Ukrajina protestuje zbog glasanja na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija nasilno anektirala pre četiri godine.
Takođe, Francuska je saopštila da ne priznaje održavanje ruskih predsedničkih izbora na Krimu, četiri godine posle ruske aneksije tog ukrajinskog poluostrva.
"Četiri od ilegalne aneksije Autonomne Republike Krim i Sevastopolja, Francuska ostaje čvrsto opredeljena za puno obnavljanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama. Promena granica silom je u suprotnosti s međunarodnim pravom, koje se odnosi i na Rusku Federaciju", navelo je Ministarstvo.
Facebook Forum