Da li su restriktivne mere ključ za suzbijanje pandemije COVID-19?

Od zatvaranja granica, ukidanja avio saobraćaja, obustave rada škola, vrtića, preduzetničkih radnji određenih profila, do uvođenja policijskog časa, mere su koje su vlade evropskih država, bez obzira na to da li je reč o članicama Evropske unije, u skladu sa nacionalnom pravnom regulativom, same donosile sa ciljem suzbijanja epidemije COVID-19 na svojim teritorijama.

Te mere bile su i još uvek su manje ili više restriktivne i razlikuju se od države do države. Od prvog zabeleženog slučaja zaraze korona virusom SARS-CoV-2 na Evropskom kontinentu, 24. januara 2020. u Francuskoj prošlo je više od dva meseca.

U kojoj meri su restriktivne mere dale rezultate i šta bi na osnovu dvomesečnog iskustva izdvojili kao ključan odgovor na pandemiju COVID-19 – pitanja su Radija Slobodna Evropa (RSE) na koja odgovore nude nacionalni instituti za javno zdravlje i referente institucije u Sloveniji, Kosovu, Švedskoj, Norveškoj, Srbiji i Češkoj.

Distanciranje kao 'ključno oruđe' protiv pandemije u Norveškoj

„Po mom mišljenju, najefikasnije i najvažnije mere su do sada testiranje slučajeva kod kojih postoji sumnja, praćenje slučajeva, fizičko distanciranje i prevencija infekcije, kao i kontrola u ustanovama zdravstvene zaštite“, navodi Peter Elstrom, istraživač pri Norveškom institutu za javno zdravlje za RSE.

Ova skandinavska država koja nije članica EU i koju naseljava 5,4 miliona ljudi na dan 4. maj imala je registrovanih 7.847 osoba pozitivnih na COVID-19, od ukupno više od 180 hiljada testiranih. Norveška broji i 213 smrtna slučaja kao posledicu ove infekcije.

Mere u Norveškoj nisu podrazumevale ograničavanje slobode kretanja.

„Norveška primenjuje preventivne i kontrolne mere preporučene od strane SZO i Evropskog centra za prevenciju kontrolu bolesti (ECDC)“, ističe Peter Elstrom, istraživač pri Norveškom institutu za javno zdravlje za RSE.

Te mere uključuju: testiranje osoba sa simptomima COVID-19, praćenje bliskih kontakata potvrđenih slučajeva kao i izolaciju potvrđenih slučajeva, bilo kod kuće ili u bolnici. Izolacija se odnosi na sve one koji imaju simptome respiratorne infekcije.

Kućni karantin je obavezan za bliske kontakte potvrđenih slučajeva i onih koji su u Norvešku dolazili iz drugih zemalja.

Posebnu pažnju Norveška je, prema rečima sagovornika RSE, posvetila prevenciji infekcije i kontrole u zdravstvenim ustanovama i domovima za starije osobe.

Trijaža pacijenata obolelih od COVID-19 u zdravstvenim ustanovama organizovana je tako da su oni smešteni u jednokrevetne sobe ili u višekrevetnim sobama, u kojima su izolovani paravanima (kohortiranje). Ista procedura primenjuje se i u domovima za stare.

Kulturne aktivnosti su obustavljene, sve prodavnice i preduzetničke radnje u kojima se usluge obavljaju na način da potrošači dolaze u kontakt jedni sa drugima jedan-na-jedan. Firmama svih delatnosti je preporučeno da njihovi zaposleni, ukoliko je to moguće, rade od kuće.

Mere fizičkog distanciranja se primenjuju tako da bi između osoba trebalo da bude odstojanje od 2 metra dok nije dozvoljeno okupljanje više od 5 osoba na jednom mestu.

Do 17. odnosno 18. nedelje od pojave COVID-19 u Norveškoj bile su zatvorene škole, vrtići, kao i univerziteti. U vreme objavljivanja ovog teksta škole, vrtići i male prodavnice su počeli sa radom, ali uz poštovanje preventivnih mera.

„Moraju da imaju plan za sprečavanje i kontrolu infekcije koji definiše mere za smanjivanje udaljenosti između zaposlenih, klijenata i kupaca; higijena ruku i druge neophodne mere kontrole“, navodi Elstrom.

Skinuta zabrana kretanja iz jednog grada u drugi u Sloveniji

Fizičko distanciranje kao jednu od ključnih mera prepoznala je većina država, a to je jedna od osnovnih mera koje je od samog početka epidemije, kasnije pandemije COVID-19 preporučivala Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Upravo distanciranje kao ključnu meru smatraju i epidemiolozi Nacionalnog instituta za javno zdravlje Slovenije, države članice EU koja je sa nešto više od dva miliona stanovnika na dan 4. maj imala 1.439 slučajeva pozitivnih na korona virus, dok je od posledica COVID-19 zaključno sa tim danom preminulo 94 osobe. Tog dana Slovenija nije zabeležila nijedan novi slučaj zaraženosti korona virusom.

„Fizičko distanciranje je ključna preventivna mera kako bi se zaustavilo širenje korona virusa“, navode u slovenačkom institutu za RSE i uz tu meru pridodaju preduzimanje higijenskih mera, poput čestog i temeljnog pranja ruku, provetravanja prostorija, ostanka kod kuće u slučaju pojave simptoma i vođenja računa prilikom kašljanja i kijanja kako bi se zaštitili ljudi u neposrednoj blizini.

Slovenija je prvi slučaj zabeležila 4. marta. Epidemiju je proglasila osam dana kasnije, 12. marta, kada je usvojen i set mera za suzbijanje COVID-19.

Kako je u odgovoru na upit RSE naveo Nacionalni institut za javno zdravlje Slovenije, zatvorena je većina javnih institucija, kao što su biblioteke, muzeji, bioskopi, galerije, a od 16. marta je suspendovan javni autobuski i železnički prevoz. Dve nedelje kasnije, privremeno je zabranjeno kretanje građana izvan opština stalnog ili privremenog boravka. Ta mera ukinuta je 30. aprila.

Slovenija nije uvodila policijski čas, niti drugu vrstu zabrane kretanja. Starijima od 65 godina dozvoljen je izlazak iz kuće, a imaju i poseban termin za kupovinu u prodavnicama od 8 do 10 časova ujutru. U to vreme kupovina je rezervisana i za druge ranjive kategorije – trudnice i osobe sa posebnim potrebama.

U drugoj polovini aprila slovenačke vlasti počele su sa popuštanjem određenih restrikcija, tako da su sportske aktivnosti dozvoljene unutar opštine stanovanja, a van mesta boravka i sezonski poslovi na privatnim njivama, počele su da rade, počele su da rade prodavnice građevinskog materijala, tehničke robe i nameštaja, automehaničarske radnje i hemijske čistione, a od 4. maja i prodavnice veličine do 400 kvadratnih metara (osim prodavnica u tržnim centrima), frizerski i kozmetički saloni, kao i saloni za kućne ljubimce. Dozvolu za rad dobili su i kafići i restorani koji raspolažu baštama.

„Popuštanje restriktivnih mera je moguće kada kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi: kada broj osoba koje je inficirala jedna osoba padne ispod jedan duži vremenski period, istovremeno se moraju omogućiti pravne i tehničke mogućnosti, kao i dovoljno kapaciteta kako bi se pratile inficirane osobe i moguće širenje virusa“, navode u Institutu za javno zdravlje Slovenije u odgovoru dostavljenom RSE i ovim uslovima pridodaju i to da zdravstvene ustanove ne smeju biti preopterećene kao i da se moraju obezbediti kapaciteti za testiranje.

Važno je, ističu, i uspostavljanje efikasnih instrumenata kako bi se merio uticaj ove tranzicije.

Na Kosovu najveće ograničavanje kretanja u Evropi

Za sada, Kosovo je država sa najstrožim restriktivnim merama u Evropi, koje uključuju gotovo potpuno ograničavanje kretanja građana.

Sa nešto manje od dva miliona stanovnika, Kosovo je na dan 4. maj imalo 855 osoba pozitivnih na korona virus i 26 smrtnih slučajeva. Od 15. aprila odlukom kosovskog Ministarstva zdravlja građanima je ograničen izlazak iz stanova ili kuća na 90 minuta dnevno, isključivo u cilju snabdevanja.

Tri nedelje kasnije, kosovske vlasti počele su sa popuštanjem mera, pa je tako 4. maja počela prva faza popuštanja ograničenja kretanja i otvaranja privrede usled pandemije bolesti koju izaziva korona virus COVID-19 koja podrazumeva da građani mogu da izlaze napolje tri sata dnevno umesto dosadašnjih sat i po.

Ova faza, prema najavama zvaničnika, trajaće do 18. maja a podrazumeva i delimično otvaranje građevinskih preduzeća, prodaju motornih vozila, rad maloprodajnih objekata, kao i prodavnica za popravku ličnih i predmeta za domaćinstvo.

Starijim od 65 godina je preporučeno da ne izlaze. Građanima se preporučuje da nose maske kad izađu. Kosovo je počelo sa uvođenjem preventivnih mera i pre prvog registrovanog slučaja 11. marta.

Srbija: Najduži policijski čas trajao 84 sata

Sa oko 7 miliona stanovnika, dva meseca nakon prvog registrovanog slučaja, Srbija je na dan 4. maj imala ukupno 9.464 pozitivnih slučajeva, dok je 193 osobe preminulo od posledica COVID-19.

I dalje su na snazi restriktivne mere koje se delom odnose i na ograničeno kretanje. To se, pre svega odnosi na starije od 65 godina, koji su prepoznati kao najranjivija kategorija i kojima je odlukom Vlade Srbije od 18. marta zabranjen izlazak napolje. Ta mera važila je nešto više od mesec dana, da bi Vlada donela odluku da se penzionerima omogući izlazak u šetnju za vreme trajanja policijskog časa.

Uvedeni su i posebni termini kada stariji građani mogu obaviti kupovinu osnovnih životnih namirnica.

Za sve ostale građane takođe postoji zabrana kretanja – takozvani policijski čas, koji je na snazi radnim danima od 18 časova uveče do 5 sati ujutru.

Vikendima je u Srbiji, sa ciljem sprečavanja širenja zaraze, takođe uvedena zabrana kretanja. Najduži policijski čas bio je na snazi za vikend tokom Uskršnjih praznika – trajao je 84 sata, a za to vreme kretanje je bilo moguće samo licima sa posebnom dozvolom koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Vanredno stanje, koje je Vlada proglasila 15. marta i dalje je na snazi, ono bi međutim, uskoro moglo biti ukinuto. Naime, Vlada Srbije saglasila se na sednici od 4. maja da predsednik Srbije i predsednica Vlade upute Narodnoj skupštini zajednički predlog za ukidanje vanrednog stanja.

Predviđeno je da se poslanici Skupštine o tom predlogu izjasne na posebnoj sednici.

Epidemiolog Predrag Kon, član republičkog Kriznog štaba izjavio je na konferenciji za medije 23. aprila da brojevi pokazuju da Srbija izlazi iz epidemije, ali i da mere ostaju na snazi, kao i da treba da se smanjuju postupno.

"Kao što smo na samom startu ušli u stroge mere, tako pravovremeno izlazimo iz zatvorenosti i ulazimo u redovan život. Ali, to će trajati, to neće odjednom da se preseče", rekao je Kon.

U Srbiji se od 6. maja, prema najavama zvaničnika, očekuje dodatno ukidanje restrikcija koje se odnose na zabranu kretanja, dok su uslužne delatnosti poput frizerskih salona i teretana već počele sa radom.

U Češkoj obavezne maske na ulicama

Sa nešto više od 10 miliona stanovnika, Češka, članica EU, od početka epidemije na svojoj teritoriji je na dan 4. maj brojala 7.781 slučaj inficiranih virusom i 249 umrlih od posledica COVID-19.

Češki Nacionalni institut za javno zdravlje nije odgovorio konkretno na pitanja RSE. U pisanom odgovoru uputili su nas na informacije koje se objavljuju na sajtu Ministarstva zdravlja.

Na tom sajtu navodi se da je Češka uvela set mera koje su „među najstrožim u državama Evropske unije“.

„Svi organi koji su odgovorni za zaštitu javnog zdravlja, Nacionalna referentna laboratorija, bolnice, hitne medicinske službe i drugi ostaju u stanju pripravnosti. Situacijom se aktivno bave Savet za nacionalnu bezbednost, Centralna epidemiološka komisija i Krizna komisija“, navodi se na sajtu Ministarstva zdravlja Češke Republike.

Posebnim zakonom omogućeno je kažnjavanje građana koji prekrše zakonski propisane mere na licu mesta „čak i u slučajevima koji bi u normalnim okolnostima zahtevali administrativnu proceduru“, navodi se na sajtu Vlade Češke.

Restriktivne mere u Češkoj podrazumevaju fizičko distanciranje, a obustavljene su sve one aktivnosti koje bi mogle doprineti širenju infekcije.

Vanredno stanje u Češkoj proglašeno je 12. marta, škole, vrtići i fakulteti su zatvoreni dan kasnije, a zabranjeni su i svi kulturni sportski i religijski događaji, kako javni, tako i privatni.

Tada su zatvorene sve prodavnice, osim prehrambenih, dok je kretanje ograničeno samo za obavljanje najosnovnijih potreba.

Od 19. marta obavezno je nošenje maski i pokrivanje nosa i usta prilikom izlaska napolje, a gradonačelnik Praga Zdenek Hrib u objavi na svom Fejsbuk profilu od 16. marta naveo:

„Ukoliko imate maske, nosite ih. Ukoliko nemate, postoji mnogo onlajn tutorijala kako da ih napravite.“

Kako bi sprečili dalje širenje virusa, u Češkoj je 30. marta otpočeo pilot projekat pod nazivom „pametni karantin“. Reč je projektu koji podrazumeva korišćenje savremenih informacionih tehnologija kako bi se mapirali kontakti osoba pozitivnih na COVID-19.

Vlada Češke početkom i sredinom aprila počela je sa postepenim popuštanjem restriktivnih mera, koje se odnosi, između ostalog, na sportske aktivnosti napolju, veliki broj prodavnica je otvoren, a od 11. maja trebalo bi da budu otvoreni i restorani sa baštama, muzeji, galerije i šoping centri, navodi se na sajtu Ministarstva zdravlja.

Švedski liberalni pristup i statistika

Švedska, koja ima gotovo isti broj stanovnika kao i Češka, ali koja nije uvodila gotovo nikakve restriktivne mere, beleži veći broj obolelih za gotovo 40 odsto. Na dan 4. maj bilo je ukupno registrovano 22.317 obolelih. Broj smrtnih slučajeva od posledica COVID-19 u Švedskoj je u odnosu na Češku deset puta veći – a do objavljivanja ovog teksta preminulo je 2.679 osobe.

U Agenciji za javno zdravstvo Švedske nisu konkretno odgovorili na pitanja RSE šta smatraju ključnim za sprečavanje širenja pandemije.

Liberalni pristup Švedske podrazumeva da deca uzrasta do 16 godina i dalje idu u školu, granice nisu zatvorene, a prodavnice, restorani i kafići nesmetano rade uz preporuku fizičkog distanciranja.

Iako su mnogi stručnjaci, pa i veliki broj samih građana Švedske ovakav pristup ocenili kao kontroverzan, Švedska Vlada je upravljanje epidemijom na svojoj teritoriji prepustila Agenciji za javno zdravstvo Švedske.

Međutim, švedske vlasti su upozorile 24. aprila da će zatvoriti kafiće i restorane koji se ne pridržavaju preporuke fizičkog distanciranja.

"Vidimo zabrinjavajuće izveštaje o prepunim baštama kafića i restorana. Dozvolite mi da budem krajnje jasan. Ne želim da vidim prenatrpane bašte restorana u Stokholmu ili bilo gde drugde", rekao je ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg na konferenciji za novinare.

SZO: Oprezno sa popuštanjem restriktivnih mera

Planovi po kojima će se mere popuštati pripremaju i druge evropske države, uključujući i Italiju i Španiju, koje su teško pogođene pandemijom. Italija je odlukom vlasti 4. maja izašla iz najdužeg karantina od 76 dana.

Zdravstveni radnici u Italiji upozorili su građane da se pridržavaju i drugih mera lične sanitarne zaštite, a premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) upozorio da će ponovo uvesti restriktivne mere ako stopa zaraženih počne da raste.

Ipak, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala evropske lidere da „ne spuštaju gard“ i da pre ukidanja ograničenja osiguraju da epidemija bude pod kontrolom. Oprezne i postepene izmene uvedenih ograničenja su neophodne, kako bi se izbegao drugi talas infekcije, upozorila je ta organizacija Ujedinjenih nacija.