Dva zahteva Vašingtona pred Beogradom, oba nepoznata.
Predsedništvo i Vlada Srbije ne odgovaraju za Radio Slobodna Evropa (RSE) koje su zahteve Sjedinjene Države uputile kako bi otpočeo strateški dijalog dve zemlje.
Dva "formalna zahteva" pomenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Ali, detalje nije saopštio.
Poznato je samo da će se oni razmatrati na predstojećoj vanrednoj sednici Vlade 24. januara.
Ni američki Stejt department do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o zahtevima upućenim Beogradu.
Mijat Kostić, istraživač nevladinog Novog trećeg puta iz Beograda, ocenjuje da se američki zahtevi mogu "naslutiti" iz dokumenata koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa usvojila proteklih meseci.
"Dugoročni interes i usmerenje SAD je da suzbiju ruski i kineski uticaj na Zapadnom Balkanu i u Srbiji", dodaje on.
Koji su interesi SAD u Srbiji?
Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se i među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra.
Naftna industrija Srbije se mesecima ranije našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva.
Srpske vlasti sada se nadaju njihovom ukidanju jer je dogovorena prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL.
Ali, ostaje zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa, koji dominantno snabdeva tržište.
"SAD će verovatno tražiti dugoročnu diverzifikaciju, odnosno dugoročnu nezavisnost od Rusije, i energetsku i političku", ukazuje Mijat Kostić.
Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu.
A dok sa Vašingtonom najavljuje "strateški dijalog", Beograd razvija bliske odnose i sa američkim rivalom Kinom i opisuje ih kao "čelično prijateljstvo".
"U rudarskom sektoru posluje Zijin, tu je i fabrika Linglong, ove firme imaju veliki udeo u srpskoj privredi. Drugi američki zahtev mogao bi biti smanjenje uticaja Kine", dodaje Kostić.
Upravo su se automobilske gume iz Linglonga krajem prošle godine našle na meti zabrane uvoza u SAD, zbog navoda o prinudnom radu u toj fabrici na severoistoku Srbije.
Na koliko stolica sedi Srbija?
Početak dijaloga, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, najavljivan je od avgusta 2025.
Ali, do njegovog pokretanja nije došlo.
Predsednik Srbije je iz Davosa, gde je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu, poručio da "veruje" da će Beograd ispuniti zahteve Vašingtona i "konačno pristupiti" razgovorima.
Nada se i da će Srbija postići "što povoljniju poziciju" u međunarodnom okruženju, uz ocenu da će se razdor između SAD i Evropske unije produbiti.
Poručio je i da se ne odriče ni "tradicionalnih prijatelja"- Rusije i Kine.
"Uveren sam da je jedna stranica istorije završena i da će se ona od sutra pisati drugačije", naveo je Vučić 21. januara.
Time je referisao na govor američkog predsednika u Davosu i spor SAD i EU oko kontrole nad Grenlandom.
Za Mijata Kostića su Vučićeve ocene "preuranjene".
"Jer činjenica je da ni Amerika, ni EU, ne žele da u potpunosti raskinu transatlantsko partnerstvo, pogotovo kad je u pitanju NATO. Ni ova situacija oko Grenlanda nije uspela da uništi savez. Priči o potpunom razjedinjenju, možda se raduju drugi akteri, kao što su Kina i Rusija, a vrlo je malo verovatno da će se desiti", dodaje on.
Pored susreta sa američkim državnim sekretarom, Vučić je u Davosu bio i sa predstavnicima EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je, nakon sastanka, poručila da je sa Vučićem pričala o reformama, kako bi Srbija "ostala čvrsto na svom evropskom putu".
Na društvenoj mreži X joj je odgovorio izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, koji se smatra bliskim vlastima u Beogradu.
Poručio je da bi Vučić bi trebalo da prati "američki put, a ne evropski".
Predsednik Srbije je i na to imao komentar:
"Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je.
Profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server ocenjuje za RSE da bi Vučić "verovatno mogao" da nastavi politiku "sedenja na više stolica": ovog puta i između Evropske unije i Sjedinjenih Država.
"Evropska unija deluje nesposobno da zauzme oštar stav prema Srbiji", dodaje.
Mijat Kostić, ipak, smatra da na Zapadnom Balkanu Brisel i Vašington nemaju suprotstavljene interese.
Podseća da i američki Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojen u sadašnjem sazivu Kongresa, eksplicitno pominje zabrinutost za stanje demokratije, vladavine prava i izbornih uslova u Srbiji.
Sve su to kritike koje je vlastima u Beogradu upućivao i Brisel.
"Uz svu tu Trampovu oštru retoriku prema Evropi, i dalje postoji strateška ujedinjenost EU i SAD kada je u pitanju pogled na Zapadni Balkan", ocenjuje Kostić.
Zašto Srbija nije deo Odbora za mir u Gazi?
Predsednik Srbije nije dobio pozivnicu da sa drugim svetskim liderima u Davosu bude deo Trampovog Odbora za mir u Gazi.
Iz Predsedništva Srbije za RSE nije odgovoreno kako Beograd reaguje na izostanak poziva.
Vučić je, međutim, iz Davosa poručio da "nije sasvim siguran" šta Trampova međunarodna inicijativa znači, te da je dodatno podelila Evropu.
Rusija i Kina odbile su poziv da budu deo međunarodne organizacije koja bi trebalo da nadgleda upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa.
Poziv da učestvuje u osnivanju Trampovog Odbora nije prihvatila ni većina članica Evropske unije.
Ali, pozivnica je stigla i pojedinim državama Zapadnog Balkana, među kojima su Albanija i Kosovo.
Obe države prihvatile su učešće u Odboru, a kosovska predsednica Vjosa Osmani bila je među tridesetak svetskih lidera koji su 22. januara potpisali osnivačku povelju.
Da je savez sa Amerikom "jedini put" Kosova, Osmani je poručila na društvenim mrežama, uz fotografiju sa Trampom iz Davosa.
Kosovo proteklih meseci nastoji da poboljša odnose sa američkom administracijom i "otkoči" pokretanje strateškog dijaloga, koji je privremeno suspendovan u jesen 2025.
Do suspenzije je došlo nakon što je Vašington izrazio zabrinutost zbog poteza Vlade Kosova - prvenstveno zbog pokušaja da na severu, većinski naseljenim srpskim stanovništvom, uspostavi potpunu vlast bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom.
"Za Trampovu administraciju je bitno da na Balkanu nema dodatnih tenzija i sukoba, tako da bi u suštini njihov zahtev bio da se dijalog Beograda i Prištine nastavi bez nepredvidivih momenata", smatra Mijat Kostić.
Kosovo kao tačka sporenja Beograda i Vašingtona
Momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova propisan je i kao jedan od ciljeva američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, koji je Tramp potpisao 19. decembra.
SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.
Profesor Danijel Server ističe da bi upravo odnos prema Kosovu mogao biti jedna od prepreka strateškom dijalogu Beograda i Vašingtona.
"Vučić se protivi suverenitetu i nezavisnosti Kosova. Vašington priznaje Kosovo i trebalo bi da očekuje da njegovi strateški partneri učine isto", dodaje Server.
A uz tenzije na relaciji Beograd-Priština, dijalog pod okriljem Evropske unije je zakočen već dve godine.
Pokušaj rešavanja spora Srbije i Kosova video se u Trampovom prvom mandatu kroz potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Sporazum, koji je u svom fokusu imao uspostavljanje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, jedva da je sproveden.
Proteklih godinu dana, po povratku u Belu kuću, Tramp je više puta izjavio da je "sprečio rat" koji je Srbija pripremala sa Kosovom.
Poslednji put je to spomenuo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Zvanični Beograd nije reagovao na te Trampove izjave.
Međutim, izjave kosovskih zvaničnika koji su potvrđivali Trampove navode vlasti u Srbiji nazvali su "lažnim optužbama".
Kakvi su odnosi Srbije i SAD od dolaska Trampa?
Ukoliko bi ušla u nesuglasice sa Trampovom administracijom, Srbiju bi, kao i druge države, mogle da očekuju carine, kritike i izolacija, ističe profesor Danijel Server.
"Ne mislim da su SAD zaista veoma važne Vučiću, koji je više zainteresovan da navede Džareda Kušnera da nešto izgradi, nego za strateški dijalog sa američkom vladom. Ali, naravno, te dve stvari mogu biti povezane", dodaje on.
Zet američkog predsednika je bio najavljen kao investitor luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u centru Beograda, teško oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine.
Projekat je naišao na protivljenje dela javnosti i struke, uz masovne proteste i optužnicu za zloupotrebe protiv državnih zvaničnika koji su sa Generalštaba, kao spomenika kulture, skinuli zaštitu.
Nakon kontroverzi koje su pratile projekat, Kušnerova kompanija je saopštila da se povlači "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda".
Iako su američki zvaničnici od leta 2025. najavljivali da će strateški dijalog Beograda i Vašingtona biti uspostavljen "uskoro", Stejt department nije precizirao tajming.
Trebalo bi, kako su opisivali predstavnici vlasti i jedne i druge strane, da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.
A dok su najavljivali produbljivanje odnosa, početkom avgusta su stupile na snagu i visoke carine, koje je administracija Donalda Trampa uvela na uvoz robe iz brojnih zemalja.
Carine od 35 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Srbije, druge su po visini među evropskim državama, posle Švajcarske.
Predstavnici vlasti u Beogradu su, po uvođenju carina, istakli da im prave veliki problem zbog privlačenja stranih investicija.
saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković
