"Ono što smo doživeli u Srbiji je bio prinudni rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rafik Buks iz Indije.
Tokom 2024. radio je na izgradnji kineske fabrike Linglong na severu Srbije.
"Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", navodi Buks.
On dodaje da nije iznenađen odlukom Sjedinjenih Američkih Država da blokiraju uvoz automobilskih guma iz ove fabrike u Zrenjaninu zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.
Iz američke carine su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada.
Ni kompanija Linglong, ni institucije u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD.
"Ono što najviše zabrinjava je razlika u reakcijama međunarodnih institucija i institucija u Srbiji na ovaj slučaj", kaže za RSE Mirjana Mitić iz nevladine organizacije Astra koja se bavi trgovinom ljudima.
Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije.
RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici.
Dok su srpske vlasti i kineski vlasnici odbacivali optužbe, prijave nevladinih organizacija nadležnim institucijama su do danas bez epiloga.
Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu.
Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobliskih guma svečano je otvorena u septembru 2024.
Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja.
'Trpeli smo zlostavljanja'
Rafik Buks iz Indije nerado se seća meseci koje je proveo u Srbiji.
"Bili smo pod stalnim pritiskom, pretnjama, a bilo je i fizičkih sukoba. Bili smo primorani da trpimo zlostavljanja", navodi Buks u pisanom odgovoru a RSE.
Kaže da ih je agencija za koju su radili slala ne samo na gradilište fabrike, već i na druga gradilišta kineskih kompanija u Srbiji "dok je Linglong kasnije tvrdio da nikada nismo radili za njih".
Kaže da je u Srbiju došao jer mu je obećan "legalan posao, dobra plata i humani uslovi života".
"Ništa od toga nije bilo istina", navodi.
Rafik je danas u Indiji.
"Sada sam mnogo pažljiviji i proveravam svaku ponudu za posao u inostranstvu jer me je ono što se dogodilo u Srbiji zauvek promenilo".
Slučaj indijskih radnika
Nevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime Rafika i još 10 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu.
"Mi smo prijavljivali da ljudi žive u katastrofalnim uslovima, da jedu sa poda, da ne pričamo o opremi koju su koristili", kaže za RSE Mirjana Mitić iz Astre.
Radnici su nevladinim organizacijama prijavili da su im oduzeti pasoši i da im nisu isplaćene plate.
"Oni su stupili u kontakt sa nama. Doneli su zajedničku odluku da ne napuste Srbiju uprkos pritiscima kompanije. Odlučili da daju izjavu u tužilaštvu, tako da sigurno znamo da dokazi i podaci u tužilaštvu postoje", kaže Mitić.
Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je nakon prijave za RSE saopštilo da su policiji podneli zahtev "za prikupljanje potrebnih obaveštenja" u vezi sa ovim slučajem, a policija je potvrdila da po zahtevu postupa.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova sada nisu odgovorili na upit RSE šta je utvrđeno, dok su iz Tužilaštva naveli da će se javiti u najkraćem roku.
Linglong je 2024. odbacio optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike.
Mitić podseća da su radnici iz Indije na koncu od poslodavca dobili "naknadu i neisplaćene zarade", te da im je plaćena karta do kuće.
Slučaj vijetnamskih radnika
Nekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama.
Posle izveštaja nevladinih organizacija o uslovima u kampu iz 2021, medijima je zabranjen pristup.
Tako ni ekipi RSE nije bilo dozvoljeno da snimi barake, a neki od radnika su govorili o nehumanim uslovima i naveli da im dva meseca nije isplaćena zarada, te da im je poslodavac oduzeo pasoš.
Linglong je odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača.
"Nikada nismo dobili informaciju šta se sa tim desilo sem što smo dobili usmenu informaciju iz Centra za zaštitu trgovine ljudima da je slučaj zatvoren i da nisu uspeli da iskomuniciraju sa radnicima dok su bili u zemlji", navodi Mitić iz Astre.
RSE do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor Vladinog Centra za zaštitu trgovine ljudima, a radnici iz Vijentama su ubrzo nakon što su premešteni u uslovniji smeštaj napustili Srbiju.
Kako su reagovale institucije?
Odogovori na pitanja o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli ni iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontrolište uslove u Srbiji.
Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije.
Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga.
"Gledaćemo da pomognemo vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću", rekao je tada Vučić.
Šta se sada dešava u Linglongu?
Kompanija nije odgovorila na pitanja RSE o navodima SAD, niti kako će odluka o zaustavljanju robe iz njihove fabrike u Srbiji uticati na poslovanje.
Odgovori nisu stigli ni na pitanja koliko je radnika iz inostanstva trenutno angažovano u fabrici, niti u kakvim uslovima žive i rade.
Na pitanja o broju radnih i boravišnih dozvola za strane radnike u Zrenjaninu nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Tara Rukeci, aktivistkinja lokalnog Zrenjaninskog socijalnog foruma koja je pružala pomoć stranim radnicima u Linglongu, kaže za RSE da i dalje u toj fabrici radi veliki broj radnika iz inostranstva, ali da njihov broj nije poznat.
"U Linglongu od početka, od izgradnje fabrike, a sad i u proizvodnji, rade kineski radnici u lošijim uslovima nego radnici iz Srbije", navodi Rukeci.
Ona dodaje da se za rad u fabrici i dalje angažuju radnici iz Azije, ali da ih ne angažuje direktno kompanija Linglong, nego podizvođači.
"Ranije smo imali velike agencije kao što je 'China energy', koje su dovodile više stotina radnika. Sada je počeo da cveta veliki broj malih agencija", navodi ona.
Prema podacima iz finansijskog izveštaja Linglonga, koji su dostupni u Agenciji za privredne registre, u fabrici je tokom 2024. radilo skoro 1.750 radnika.
Izveštaji govore i da je broj radnika tokom prošle godine uvećan za 48 posto.
Orijentisani na izvoz
Kineska fabrika zvanično je otvorena u septembru 2024.
Podignuta je na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra subvencija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svečanom otvaranju u Zrenjaninu, fabriku nazvao "čudom".
"Stvorili su ga naši kineski prijatelji uz našu podršku", rekao je Vučić 13. septembra prošle godine.
Prema finansijskim izveštajima kompanije, ukupna davanja države su po svemu sudeći veća.
Kroz stavku u finansijskom izveštaju, koja se odnosi na "kapitalne subvencije i druga državna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalne imovine", može se videti da je od 2020. do 2024. Linglongu dodeljeno nešto više od 210 miliona evra.
Iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja na šta se ove subvencije odnose.
Javno dostupni finansijski izveštaji Linglonga u Zrenjaninu pokazuju da su prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu tokom prošle godine porasli 500 puta.
Linglong je u 2024. u inostranstvo izvezao gume u vrednosti od 178 miliona evra.
U izveštaju se ne navodi u koje zemlje je fabrika najviše izvozila.
Ni iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja RSE koliko je od ukupnog iznosa izvezeno u SAD.
Da je proizvodnja u Zrenjaninu pre svega orijentisana na izvoz pokazuje podatak da su prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu bili 9,5 miliona evra.
Kineski projekti u Srbiji pod lupom
Slučaj radnika u zrenjaninskoj fabrici nije prvi u Srbiji koji je privukao pažnju međunarodne javnosti zbog sumnje da radnici za kineske poslodavce rade i žive u nehumanim uslovima, kao i da su žrtve radne eksploatacije.
RSE je u januaru 2021. pisao o neuslovnom smeštaju kineskih radnika u privremenom kampu kod rudnika "Čukaru Peki" u Boru u istočnoj Srbiji.
Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji.
Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put".
Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.
Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih transparentnosti i zaštite životne sredine.
Na to su više puta upozoravali izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, kao kandidata za članstvo u Uniji.