Aljbin Kurti (Albin) je ubedljivo pobedio na Kosovu, ali još jedan težak test mogao bi ga čekati van njega. Mandat koji mu je narod dao na izborima, s više od 51 odsto glasova, usledio je posle perioda zategnutih odnosa sa zapadnim saveznicima, do te mere da su i sama strateška partnerstva počela da se dovode u pitanje.
Tenzije su podstaknute nizom poteza prethodne Kurtijeve vlade – od postavljanja albanskih gradonačelnika u opštinama sa većinom srpskog stanovništva na severu do zatvaranja većine srpskih institucija – za koje je međunarodna zajednica ocenila da su jednostrani, nekoordinisani i problematični za srpsku zajednicu.
Na vrhuncu krize 2023. godine, tadašnji američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) oštro je osudio takve poteze, navodeći da su "suprotni savetima SAD i evropskih partnera Kosova". Takođe je upozorio na posledice po bilateralne odnose između Kosova i SAD.
A posledice nisu dugo čekale: svega nekoliko dana kasnije, Kosovo je isključeno iz vojnih vežbi "Defender Europe 2023", čiji je domaćin trebalo da bude.
Za Kurtija, gledano iz sadašnje perspektive, to se isplatilo, jer su paralelne strukture Srbije eliminisane, a država je proširila sprovođenje red i zakona.
"Mi smo prijatelji uprkos kritikama. Nismo pravi prijatelji ako ne uspemo da normalizujemo kritiku jedni prema drugima", rekao je Kurti za televiziju Kanal 10 u Prištini prošlog decembra.
Međutim, za razliku od njegovih izjava o "normalizaciji kritika među prijateljima", neslaganje SAD s njegovim odlukama pratila je odluka Vašingtona o suspenziji Strateškog dijaloga s Kosovom – mehanizma stvorenog za produbljivanje bilateralnih odnosa.
Takav stav Vašingtona dodatno je pojačan u decembru tokom sastanka Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma, na kojem je Kurti opisan kao prepreka unapređenju procesa.
Na Kosovu, međutim, percepcija je, čini se, sasvim drugačija. S više od 51 odsto glasova na izborima 28. decembra, Pokret Samoopredeljenje nastoji da vrati Kurtija na čelo Vlade i što pre formira nove institucije – korak za koji se čini da će staviti na probu i strpljenje i pristup međunarodnih partnera.
Na pitanje RSE o tome kako SAD planiraju da sarađuju s budućom vladom, američka ambasada u Prištini je istakla spremnost za jačanje odnosa, ali je istovremeno naglasila da će to zahtevati i ispunjavanje određenih uslova.
"Nadamo se da ćemo ojačati naše partnerstvo s budućom Vladom Kosova, uključujući i obnovu Strateškog dijaloga.
Međutim, da bismo to postigli, biće potrebni koraci Vlade Kosova koji će unaprediti našu zajedničku agendu za regionalni mir, stabilnost i uzajamni ekonomski prosperitet", rekao je portparol ambasade SAD.
Krajem prošle godine, SAD su usvojile Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane u kojem se, između ostalog, naglašava potreba da Kosovo i Srbija normalizuju odnose. Od 2011. dve zemlje su vodile pregovore i postigle nekoliko sporazuma, ali većina njih nije sprovedena.
Od septembra 2023. nije bilo nijednog sastanka na visokom nivou, jer Srbija nije izručila osumnjičenog za napad u Banjskoj Milana Radoičića – što je korak koji Kurti zahteva kako od Beograda, tako i od međunarodnih partnera.
Specijalni izaslanik EU za dijalog između Kosova i Srbije Peter Sorensen ove nedelje je tokom posete Kosovu pozdravio izborni proces. Poseta se dogodila u vreme kada se očekuje da će Kosovo izaći iz kaznenih mera EU, koje su bile na snazi više od dve godine, zbog poteza koji su smatrani jednostranim. Sorensen je u Prištini podsetio da nastavak dijaloga na visokom nivou sa Srbijom ostaje ključan.
"Nastavljamo da radimo na pitanjima dijaloga, s nadom da će 2026. doneti ono što 2025. nije donela. Upravo zato sam godinu započeo posetom ovde, a zatim i Beogradu, ove sedmice", rekao je Sorensen novinarima.
Posle sastanka sa Sorensenom, Kurti je izjavio da je Kosovo spremno za konstruktivan dijalog i normalizaciju odnosa sa Srbijom, ali je ponovio svoje uslove: izručenje Milana Radoića i povlačenje pisma iz 2023, kojim je Srbija izrazila rezerve u vezi sa Sporazumom o normalizaciji odnosa s Kosovom i njegovim aneksom o sprovođenju.
U odgovoru na pitanje RSE o tome kako planiraju da sarađuju s novom kosovskom vladom, i Kancelarija EU na Kosovu i nemačka ambasada su naglasile značaj nastavka dijaloga sa Srbijom i izrazile podršku tom procesu. Ostale zemlje Kvinte – Francuska, Velika Britanija i Italija – nisu odgovorile na to pitanje.
Snažan mandat, smatraju pojedini analitičari, dodatno učvršćuje Kurtijevu poziciju u odnosu na EU i SAD. Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope, kaže da mu to daje politički prostor da nastavi sadašnji kurs, čak i kada to podrazumeva nepopularne odluke i oštrije stavove u dijalogu sa Srbijom.
"Poruka međunarodnim akterima je prilično jasna: moraju da sarađuju s Kurtijem. Hteli ili ne, on je dominantan politički akter na Kosovu. I ranije je njegova stranka bila daleko najpopularnija. A trenutno ne postoji nijedna snažna politička alternativa", rekao je Biber za RSE.
Lisa Homel, direktorka Centra za Evropu u Atlantskom savetu, slično sumira situaciju: "Kurti iza sebe ima izuzetno snažnu i jasnu podršku", što će ga, prema njenim rečima, "ohrabriti u odnosima s Briselom i Vašingtonom".
Ona smatra da će Kurti biti spreman da se uključi u dijalog, ali manje sklon kompromisu, naročito kad je reč o odnosima sa Srbijom.
"Kurti je dobio poruku od građana Kosova da je njegov stav prema Srbiji popularan. To mu daje jasnu i čvrstu poziciju. Ne očekujem veliki neposredni napredak, ali bismo posle 2025. mogli videti više pomaka, izjava i medijskih događaja, s obzirom na to da je dosad sve bilo blokirano političkim zastojem na Kosovu", rekla je Homel za RSE.
Gotovo tokom prošle godine Kosovo je imalo tehničku Vladu, pošto Kurtijeva partija nije uspela da formira novu vladu posle izbora 9. februara, što je dovelo i do vanrednih izbora. U tom kontekstu, Biber kaže da Kurtijev snažan mandat nije samo potvrda svega što je njegova vlada učinila, već i javna kazna opozicije što nije podržala novu vladu.
Biber kaže da bi logična reakcija EU bila da se prilagodi i angažuje s Kosovom, a ne da ga izoluje. Prema njegovim rečima, EU bi trebalo da preispita dijalog između Kosova i Srbije, angažujući se Kurtijem kao partnerom .
"Naravno, sada postoji partner koji bi mogao da pravi kompromise, ako postoji volja za tim, kako bi se dijalog mogao pomeriti u fazu u kojoj se, barem kosovska strana, više ne bi smatrala preprekom. To bi jasno prebacilo odgovornost na srpsku stranu i usmerilo dijalog ka konstruktivnijem procesu", kaže Biber.
Tokom prethodnog mandata, Kurti je često optuživao evropske zvaničnike da se "pozicioniraju protiv Kosova" i za koordinaciju sa srpskom stranom na štetu Kosova.
Biber tvrdi da je autoritet Srbije na Kosovu "oslabljen" delovanjem prethodne Kurtijeve vlade, a dodatno i napadom u Banjskoj, u koji su navodno bili uključeni ljudi iz Srpske liste. To, prema njegovim rečima, stavlja Srbiju u "slabiju pregovaračku poziciju nego što je bila ranije".
Homel, iz Atlantskog saveta, ne očekuje povećanje međunarodnog pritiska na Srbiju, ističući da pored brojnih globalnih kriza, Zapadni Balkan teško biti visoko na listi prioriteta – posebno za Vašington.
Prema njenim rečima, nastavak strateškog dijaloga između SAD i Kosova, ako dođe do njega, biće najjasniji signal na koji način Vašington namerava da se angažuje s Prištinom. Od EU takođe ima ograničena očekivanja, i to ne samo kada je u pitanju dijalog.
"Upravo je počelo predsedavanje Savetom Evropske koje vodi Kipar, jedna od pet zemalja koje ne priznaju Kosovo. Zbog toga je teško videti bilo kakav napredak u procesu proširenja tokom kiparskog predsedavanja. Međutim, možda bi se, kada Irska preuzme predsedavanje za nekoliko meseci, mogli videti vidljiviji pomaci", kaže Homel.
S obzirom na to, Homel vidi status kvo. Prema njenom mišljenju, to je daleko od idealnog, ali je najverovatnija realnost, pri čemu odgovornost ne leži samo na međunarodnoj zajednici.
"Jedan od najizazovnijih aspekata normalizacije odnosa jeste to što ona mora doći iz samog regiona. Međunarodna zajednica može izraziti svoje prioritete i ambicije, ali na kraju krajeva, inicijativa i rešenja moraju doći od samog Kosova i Srbije", kaže Homel.
A dotle još nismo stigli... Srbija je zaokupljena svojim antivladinim protestima, dok je Kurti poručio predstavnicima EU na Kosovu da će sledeći mandat biti "mandat velikih infrastrukturnih projekata, usmerenih ka održivom ekonomskom razvoju".
Međutim, u vreme kada je nepredvidivost postala norma, nijedan precizan datum za formiranje nove kosovske Vlade ne deluje izvesno.
Žalbe i ponovno prebrojavanje glasova usporili su proces potvrđivanja rezultata izbora održanih 28. decembra, dok zakon predviđa da izbor novog predsednika Kosova mora biti završen do 4. marta. Ako ovaj korak ne uspe, cela epizoda bi mogla da počne ispočetka... novim izborima.