Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je u sredu da je primila lični poziv američkog lidera Donalda Trampa (Trump) da predstavlja zemlju u Odboru za mir, "kao osnivačka članica".
Očekuje se da će ovaj odbor nadgledati upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa – palestinske grupe koju Vašington i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom.
"Hrabro liderstvo ne govori samo o miru, ono ga gradi. Upravo to predsednik Tramp radi kroz ovu istorijsku inicijativu", napisala je Osmani na društvenim mrežama, objavljujući poziv koji je poslao Tramp.
Kosovska predsednica je rekla da su SAD donele mir na Kosovo i da Kosovo sada "stoji čvrsto kao američki saveznik, spremno da dalje unapređuje mir".
"Istorija pamti one koji preduzimaju smele korake u izgradnji mira – a mi smo spremni", napisala je Osmani.
U Trampovom pismu, datiranom na 20. januara, navodi se da je 29. septembra 2025. objavio Sveobuhvatni plan za okončanje sukoba u Gazi, krio plan od 20 tačaka "koji su brzo podržali svi svetski lideri". U pismu se takođe pominje rezolucija Ujedinjenih nacija koja podržava plan.
"Sada je vreme da ove snove pretvorimo u stvarnost. U srži plana je Odbor za mir, najimpresivniji odbor ikada osnovan", navodi se u Trampovom pismu.
Tramp je naveo da očekuje da dalju saradnju s Osmani "dugo u budućnost, ka ostvarivanju cilja trajnog svetskog mira, prosperiteta i veličine za sve".
Nekoliko međunarodnih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp želi da zemlje plate milijardu dolara da bi postale stalne članice. Prema CNN-u, one koje ne plate ovaj iznos imaće trogodišnji mandat.
Medijski savetnik kosovske predsednice Bekim Kupina, rekao je za RSE da takva uplata nije tražena.
"Dakle, nije tražena uplata od milijardu dolara. To možete videti u pozivu", rekao je on.
Pored Kosova, i Albanija je primila Trampov poziv.
Lideri Izraela, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Bahreina, Kanade, Argentine, Paragvaja, Azerbejdžana i drugih zemalja takođe su primili takve pozive.
Tramp je takođe pozvao Kinu i Rusiju. Međutim, nisu su se svi koji su dobili Trampov poziv obavezali da budu deo Odbora. Poziv za učešće su odbile Francuska i Švedska.
Pre nekoliko dana objavljeno je još nekoliko imena koje su SAD imenovale za članove tog odbora. Među imenima su američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), specijalni izaslanik predsednika Trampa Stiv Vitkof (Steve Witkoff), bivši britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) i Trampov zet Džared Kušner (Jared Kushner).
Tramp predsedava Odborom, prema planu koji je njegova Bela kuća objavila u oktobru.
Izrael i Hamas odobrili su Trampov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko telo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, koji će upravljati Gazom tokom prelaznog perioda.
Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava rekli su da Trampov nadzor nad odborom koji kontroliše vladu strane teritorije podseća na kolonijalnu strukturu, dok je Blerovo učešće kritikovano prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku.
Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra prošle godine, ovlastila je odbor i zemlje koje sarađuju s njim da uspostave to telo u Gazi.
Bela kuća je takođe imenovala Izvršni odbor za Gazu od 11 članova, među kojima su turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, specijalna koordinatorka UN za bliskoistočni mirovni proces Sigrid Kag (Kaag), ministarka za međunarodnu saradnju Ujedinjenih Arapskih Emirata Rim el-Hašimija i izraelsko-kiparskog milijardera Jakira Gabaja, zajedno s nekoliko članova izvršnog odbora.
Bela kuća je potvrdila da će bivši bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov voditi prelaznu administraciju u Gazi.
Dodatni odbor će podržavati Mladenovljevu kancelariju i palestinsko tehnokratsko telo.
Izrael i Hamas su se pre tri meseca dogovorili o prekidu vatre, ali su od tada strane razmenjivale optužbe za njegovo kršenje.
Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas napao jug Izraela, ubivši skoro 1.200 ljudi i otevši više od 250. U ratu su poginule desetine hiljada ljudi u Gazi, izazvana je kriza gladi i razaranje velikih razmera.
