Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.
Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih.
Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati.
Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp).
Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo.
Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo.
Reakcije u Srbiji na predlog zakona
Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona.
Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom".
"Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi.
Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu".
"Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku.
Na šta se Albanci žale?
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.
Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe.
Pasivizacija adresa je jedno od pitanja na koje su se stalno žalili.
Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.
Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć.
Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate.
U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti.
Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina.
On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca".
U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije.
Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.
