Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mogu li SAD da zaustave 'Severni tok 2'?


Izgradnja dela Severnog toka 2 u Nemačkoj, 26. mart 2019.

Pišu: Todd Prince i Dragan Štavljanin

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) dolazi u Evropu krajem avgusta u nastojanju da ostvari cilj koji nisu ostvarili njegovi prethodnici Džon Kenedi (John F. Kennedy) i Ronald Regan (Reagan) – da onemogući gradnju cevovoda za izvoz ruskih energenata.

Trampova administracija i Kongres SAD pokušavaju da blokiraju završetak gasovoda "Severni tok 2", koji košta 9,5 milijardi evra jer strahuju da bi to učinilo saveznike u NATO-u i druge evropske države još zavisnijim od ruske energije.

To bi istovremeno naštetilo Ukrajini zato što bi ostala bez prihoda od tranzitnih taksi jer Moskva najveći deo gasa izvozi preko njene teritorije – 50 odsto nakon otvaranja gasovoda "Severni tok" 2011. godine, pre toga čak 80 procenata.

Računa se da bi "Severni tok 2" sa kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa, sveo na minimum potrebu Rusije da preko Ukrajine šalje gas u Evropu. U međuvremenu, Gasprom u poslednje tri godine ne izvozi gas u Ukrajinu zbog spora oko dugova, a najavio je da od januara sledeće godine neće obnavljati ugovor o isporukama.

Cevovod dužine 1.220 kilometara – koji bi se protezao od ruske lenjingradske oblasti preko Baltičkog mora do Lubmina na severu Nemačke – udvostručio bi nemački uvoz ruskog gasa.

"To zaista čini Nemačku taocem Rusije", kazao je Tramp 12. juna tokom susreta u Vašingtonu sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, takođe žestokim protivnikom ovog projekta.

Koristeći svoj politički i ekonomski uticaj kod evropskih saveznika, SAD su u više navrata nastojale da u prošlosti zaustave energetske projekte Kremlja – kao što je naftovod "Družba" (Prijateljstvo) tokom 1960-ih i gasovod "Bratstvo" u 1980-im.

'Voz je otišao'

Međutim, ti pokušaji ne samo da su propali, već su izazvali i negativnu reakciju evropskih lidera koji su optužili SAD za mešanje u njihove unutrašnje stvari. Pojedini analitičari smatraju da će i ovi napori Vašingtona doživeti neuspeh.

Radi se o evropskom suverenitetu što u Vašingtonu ne shvataju,” kaže Džozef (Josef) Braml, šef nemačkog Instituta za spoljnu politiku u Berlinu (Deutsche Gesellschaft fur Auswartige Politik). "Završetak ’Severnog toka 2‘ može biti odložen i da poskupi, ali ne i da se zaustavi. Voz je otišao," ističe Braml.

Tramp će posetiti Poljsku od 31. avgusta do 2. septembra. Nakon toga odlazi u Dansku, čija vlada još nije odobrila Rusiji gradnju gasovoda ispod njenog dela Baltičkog mora.

Moskva se nada da završi ovaj projekat do kraja godine, ali ostvarenje tog cilja zavisi od Danske kao i uticaja eventualnih američkih sankcija.

Danska Agencija za energiju razmatra dve predložene rute gasovoda kroz svoju ekskluzivnu ekonomsku zonu, uključujući i uticaj na životnu sredinu i bezbednost.

'Završeno 70 odsto radova'

"Trenutno nije moguće reći koliko će trajati ovaj proces", navodi se u saopštenju ovog tela Radiju Slobodna Evropa (RSE) od 8. avgusta. Prethodno je portparol za "Severni tok 2" Jens Miler kazao za RSE da je završeno 70 odsto projekta.

Zbog toga Kongres SAD nastoji da reaguje što pre.

Komitet Senata za spoljne poslove je 31. jula usvojio predlog zakona o sankcijama vlasnicima brodova angažovanih u postavljanju cevi u Baltičkom moru. Senat može da se sastane u plenumu u septembru nakon letnje pauze.

Republikanski senatori su prethodno u junu usvojili zakonski akt o sankcijama na investicije, robu i usluge koje olakšavaju razvoj ruskih energetskih projekata kao što je "Severni tok 2".

Tramp je preporučio Nemačkoj da kupuje američki tečni gas (LNG) iz škriljaca umesto ruskog. "Imamo nešto mnogo bolje. Imamo sjajan LNG," kazao je Tramp 12. juna pre nego što je saopštio da će Poljska kupiti dodatne količine američkog gasa u vrednosti od osam milijardi dolara.

Gasna osovina Berlin - Moskva
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:48 0:00

​Da li je američki gas skuplji?

Iako su troškovi transporta američkog LNG viši nego ruskog prirodnog gasa kroz cevovod, to ne znači da će evropski potrošači platiti više za energent koji preporučuje Tramp, kaže za RSE Nikos Cafos, analitičar Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

No, u Berlinu odgovaraju da je američki gas skuplji.

"Ruski gas smo uvozili u vreme Hladnog rata, a SAD proizvode tečni gas u poslednjih nekoliko godina. Je li taj gas isplativ", upitala je Merkelova tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu početkom ove godine.

Kako piše londonski "Ikonomist" (The Economist), cena američkog gasa je minimalno 6-7 dolara po milionu takozvanih britanskih termalnih jedinica (mBTU), kako bi se pokrili troškovi hlađenja, prevoza i potom vraćanja u normalno stanje, dok ruski gas koji se transportuje tradicionalnim cevovodima košta 5 dolara, što znači da je jeftiniji oko 30 odsto.

Naime, da bi se gas mogao prevoziti tankerima, mora se ohladiti na minus 163 stepena Celzijusa čime se pretvara u tečno stanje, odnosno kondenzuje i njegova količina smanjuje za 600 puta. Da bi se vratio u prvobitno stanje iz tankera se prebacuje u specijalizovane terminale.

Zbog toga je Evropa u 2017. uvezla osam puta više gasa koji se doprema na tradicionalni način nego u tečnom stanju, saopštio je biro američke administracije za energiju.

Evropske kompanije ne odustaju

U međuvremenu, nema naznaka da evropske kompanije odustaju od "Severnog toka 2". Nemački "Uniper" i "BASF Vinteršal", anglo-holandski "Šel", austrijski "OMV" i francuski "Enži" obezbeđuju 50 odsto finansija za ovaj projekat, a drugu polovinu ruski Gasprom.

Za sada se nije povukao nijedan operator brodova koji polažu cevi, izjavio je Miler.

"Više od hiljadu kompanija iz 25 zemalja učestvuje u gradnji gasovoda i u potpunosti su posvećene tome da bude završen," dodaje Miler.

Moskva je nezadovoljna zbog otpora "Severnom toku 2". Igor Sečin, prvi čovek državnog naftnog giganta "Rosnjeft" i blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina, optužio je u junu SAD da nametanjem sankcija velikim izvoznicima energije – kao što su Rusija i Iran – žele da stvore prostor za izvoz svog gasa i nafte, čija proizvodnja raste.

No, iako je nakon Trampovog susreta sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom u julu prošle godine povećan izvoz američkog gasa na stari kontinent za 272 odsto, to je tek 7,9 milijardi kubnih metara naspram 363 milijardi koliko je EU uvezla 2018. godine: od toga 43 procenta iz Rusije, 33 iz Norveške, 9 iz Alžira, oko 5 odsto iz Katara, dok je učešće ostalih zemalja neznatno.

I kada je reč o tečnom gasu, EU ubedljivo najviše uvozi iz Katara – 41 odsto, zatim Alžira, dok su SAD na trećem mestu sa oko 12 procenata.​

Neuspeh Kenedija i Regana

Početkom 1960-ih tadašnji američki predsednik Kenedi pokušao je da zaustavi sovjetski naftovod "Družba", koji je išao od Tatarstana ka Evropi, pritiskajući Zapadnu Nemačku da otkaže ugovor sa Moskvom o gradnji čeličnih cevi.

Kritičari ovakve politike su isticali da su američke sankcije doprinele da Sovjetski Savez, koji je uspeo da završi ovaj naftovod, postane samodovoljan u proizvodnji cevovoda, čime je naneta šteta zapadnim proizvođačima.

Dve decenije kasnije, Regan je primenio sličnu taktiku u pokušaju da blokira četiri hiljade kilometara dug gasovod "Bratstvo" od Urengoja u Sibiru ka Zapadnoj Evropi.

Regan je u decembru 1981. zabranio američkim kompanijama da prodaju robu i tehnologije Sovjetskom Savezu za ovaj projekat. Kao i Tramp sada, i on je ponudio Evropi američku energiju, uključujući ugalj. Sledeće, 1982. godine, proširio je embargo na evropske podružnice kompanija kao i na opremu proizvedenu u Evropi po američkim licencama, poput kompresora.

Regan je uveo ove sankcije nakon što je Poljska proglasila ratno stanje 1981. Po njegovim rečima, komunistička vlast u Varšavi je to učinila uz podršku Moskve. Članovi Reganove administracije su ukazivali da je jedan od njegovih motiva za embargo ograničavanje resursa za finansiranje sovjetske armije.

Američke sankcije podelile zapadne saveznike

Džordž Bol (George Ball), visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta u Kenedijevoj administraciji a potom Lindona Džonsona (Lyndon Johnson) – obojica demokrata – istakao je pre više od tri decenije da je Reganova politika, zapravo, poslužila interesima Moskve da poseje podele unutar zapadne alijanse.

"Frenetični napori Reganove administracije da opstruišu gradnju sovjetsko-evropskog gasovoda obeleženi su hipokrizijom, samoobmanama i zaprepašćujućem nepoznavanju prošlosti", napisao je Bol u "Njujork tajmsu" 1982.

"Ma koliko pritiskali naše prijatelje, nećemo biti ništa efikasniji u zaustavljanju sovjetskog gasovoda nego što je Kenedijeva administracija bila u stanju da blokira naftovod 'Družba'", upozorio je tada Bol.

On je isticao da pretpostavka da bi Kremlj smanjio svoj vojni budžet za svaki dolar koji izgubi u spoljnoj trgovini, jednostavno zanemaruje činjenicu kako Sovjetski Savez funkcioniše: "Za razliku od lidera demokratskih zemalja, vladari Kremlja uglavnom ignorišu javno mnjenje prilikom raspodele resursa", ukazivao je ovaj američki diplomata.

"Ma koliko pritiskali naše prijatelje, nećemo biti ništa efikasniji u zaustavljanju sovjetskog gasovoda nego što je Kenedijeva administracija bila u stanju da blokira naftovod ‘Družba’," upozorio je tada Bol
"Ma koliko pritiskali naše prijatelje, nećemo biti ništa efikasniji u zaustavljanju sovjetskog gasovoda nego što je Kenedijeva administracija bila u stanju da blokira naftovod ‘Družba’," upozorio je tada Bol

Tramp i članovi Kongresa sugerišu da je lišavanje Rusije prihoda koji može da iskoristi za finansiranje vojske – jedan od razloga za blokadu "Severnog toka 2."

"Mi štitimo Nemačku od Rusije, a Rusija dobija milijarde dolara od Nemačke", kazao je Tramp u junu.

Da li 'Severni tok 2' ugrožava evropsku bezbednost?

U međuvremenu, ne slažu se svi sa stavom da "Severni tok 2" ugrožava evropsku energetsku sigurnost.

Evropsko tržište gasa se prilično promenilo u poslednjoj deceniji sa povećanjem udela tečnog gasa, zatim novim cevovodima koji grade druge zemlje, te boljom energetskom povezanošću između evropskih zemalja.

Trans-jadranski gasovod (TAP) će od sledeće godine po prvi put omogućiti dopremanje gasa iz azerbejdžanskog dela Kaspijskog mora u Evropu. Njegov početni kapacitet je 10 milijardi kubnih metara, ali se može udvostručiti.

Otkrićem velikih gasnih polja u blizini obala Egipta, Kipra, Izraela, te u Crnom moru nedaleko od Rumunije – potencijalno se povećava broj evropskih dobavljača narednih godina.

"Proklamovani cilj sankcija da zaštiti Evropu od ruske ucene energijom, počiva na zastarelom poimanju tržišta energentima", ističe Judžin Ramer (Eugene Rumer), direktor programa za Rusiju i Evroaziju u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.

"Zahvaljujući ovim novim otkrićima, revoluciji gasa iz škriljaca u SAD i gradnji LNG terminala, više dobavljača će se nadmetati za udeo na rastućem evropskom tržištu", dodaje Ramer.

Ruski udeo će opadati

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će ruski udeo u snabdevanju Starog kontinenta ostati na istom nivou u narednih šest godina nakon rekordnih 200 milijardi kubika iz 2018. godine. Rusko učešće u sveukupnoj evropskoj potrošnji gasa će se postepeno smanjivati sa 37 procenata na između 33 i 36 odsto do 2024. godine, procenjuje IEA.

Nikos Cafos kaže da oni koji brinu o uticaju "Severnog toka 2", treba da se osvrnu na učinak njegovog prethodnika "Severni tok", koji nije toliko ugrozio evropsku energetsku bezbednost, koliko je preusmerio snabdevanje starog kontinenta ruskim gasom.

Mada je nakon otvaranja "Severnog toka" smanjena količina gasa koju Rusija šalje preko ukrajinskog tranzitnog koridora, to je istovremeno omogućilo Kijevu da pronađe druge izvore snabdevanja, pre svega od zapadnih suseda.

"Treba sve ovo da posmatrate kao dinamičan sistem. Mreža za transport gasa može vremenom da se podešava. Stoga je ova zabrinutost ponekad preterana", kazao je Cafos.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG