Četvrtom isporukom delova ruskog protivvazdušnog (PVO) sistema "Pancir" 3. marta, raketni sistem koji je Srbija kupila od Rusije je kompletiran, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Mi smo kompletirali naš sistem 'Pancir S1' i ni od koga to nismo krili, kao što znate. Transparentno smo to rekli i onima koji se tome ne raduju", izjavio je u sredu, 4. marta, na konferenciji za novinare u Beogradu Vučić koji, kao predsednik države, u skladu sa zakonom, ima nadležnost i da komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
To da će u Srbiju biti isporučen "Pancir" nije bila tajna, ali koliko to građane Srbije košta, informacija je sa kojom niko od zvaničnika niti institucija ne želi da izađe u javnost. Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor od Ministarstva odbrane Srbije ni na jedno pitanje koje se ticalo cene nabavke naoružanja i vojne opreme koju Srbija kupuje od Rusije.
Isto važi i za vrednost opreme koju je Rusija donirala Srbiji, poput aviona tipa MI 29, tenkova tipa T-72 i oklopnih vozila BRDM-2.
'Stvar prestiža, ne i efikasne odbrane'
Prema podacima specijalizovanog sajta flightradar24.com ruski avion Antonov 24 "Ruslan" sa moskovskog aerodroma "Vnukovo" poleteo je 3. marta u 12:59 posle podne po srednjeevropskom vremenu, da bi nakon nešto više od četiri sata leta sleteo na vojni aerodrom u Batajnici.
Ipak, zvaničnu potvrdu da se u avionu nalaze delovi ruskog protivvazdušnog raketnog sistema bilo je nemoguće dobiti do danas, kada je tu informaciju na konferenciji podelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Artiljerijsko-raketni PVO sistem "Pancir S1" namenjen je za odbranu objekata od izviđanja i dejstva iz vazdušnog prostora, kao i za zaštitu PVO jedinica i drugih sredstava ratne tehnike. Srbija je od Rusije kupila jednu bateriju, koja se sastoji od šest sistema.
Sa tako malom nabavkom, kaže za RSE urednik sajta "Balkanska bezbednosna mreža" i vojni analitičar Aleksandar Radić, ne može se organizovati efikasna odbrana.
"Jedna baterija je malo, jer ne možete sa tako malo sredstava organizovati po dubini odbranu. Možemo da pođemo od procene da je u ovom trenutku 'Pancir S1' za Vojsku Srbije stvar prestiža i simbol modernizacije", kaže Radić i dodaje da reč o presedanu da se kupuje tako malo sredstava ukoliko u planu nije nabavka dodatnih sistema.
Ovaj sistem Rusija je koristila u ratu u Siriji. Njegov osnovni cilj, kaže Radić, jeste da odbrani značajne objekte i infrastrukturu.
"Na desetke kilometara udaljenosti od vatrenog položaja 'Pancir' otkriva cilj koji dolazi i na udaljenosti od 20 kilometara maksimalno po daljini ili 15 kilometara po visini dejstvuje po cilju. Namenjen je za odbranu jako malog komada vazdušnog prostora Srbije za pokrivanje nekih visoko vrednih objekata za koje se proceni da je u datom momentu potrebno", objašnjava Radić.
Prvi put na teritoriju Srbije "Pancir S1" je stupio u oktobru 2019. kada je uz ruski raketni sistem S-400 bio predstavljen tokom zajedničke rusko-srpske vojne vežbe "Slovensko bratstvo". Tada je sklopljen i dogovor o kupovini ovog raketnog sistema, i to, kako je predsednik Srbije u svojoj ranijoj izjavi rekao "na preporuku predsednika Rusije Vladimira Putina".
Šest sistema u okviru jedne baterije "Pancira" u Srbiju je iz Rusije dopremljeno u četiri navrata, prva dva sistema su dopremljena 22. februara, a ostali u roku od deset dana.
'Pancir' i posledice
Nova kupovina naoružanja i vojne opreme iz Rusije izazvala je zabrinutost u Briselu i Vašingtonu.
U izjavi za Glas Amerike od 25. februara portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano izjavio je da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.
"Vlada Srbije je integraciju u Evropsku uniju označila kao strateški prioritet države. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela”, rekao je tada Stano.
Evropska unija je 2014. uvela sankcije Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sankcije su i dalje na snazi.
"Pozivamo sve naše saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)", saopštio je Stejt department u pisanom odgovoru za Glas Amerike 25. februara komentarišući isporuku prvog dela ruskog sistema "Pancir S1" Srbiji tri dana ranije.
NATO je pak u odgovoru dostavljenom Radiju Slobodna Evropa (RSE) naveo da su "nabavke u sferi odbrane nacionalna odluka i da Srbija ima pravo izbora".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio 23. februara gostujući na TV Prva da i pored kritika iz Sjedinjenih Američkih Država, ne smatra da će Srbija biti izložena sankcijama.
"O 'Pancirima' smo govorili javno, nikada ništa nismo krili. A za 'Pancir" bilo bi sasvim besmisleno da nam bilo ko uvodi nekakve sankcije", izjavio je tada Vučić.
Moguće sankcije Srbiji prvi put je u svojoj izjavi iz novembra 2019. pomenuo specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer (Matthew Palmer).
"Postoji doza zabrinutosti zbog raspoređivanja ruske vojne opreme na teritoriji Srbije, ali i zbog mogućnosti da Srbija nabavi specifične ruske sisteme. To bi vodilo riziku da joj se uvedu specifične sankcije zbog kupovine ruske vojne opreme. Nadamo se da su naši srpski partneri svesni toga", izjavio je tada Palmer.
Predsednik Srbije je u decembru 2019. najavio da će Srbija stati sa kupovinom oružja i tom prilikom rekao da će se "ići na dodatne reforme" vojske, što je kasnije potkrepljeno i smanjenim budžetom za odbranu za 2020. koji su usvojili poslanici Skupštine Srbije, takođe u decembru 2019.
Srbija i dalje očekuje isporuku tenkova T-72 i dela oklopnih vozila "BRDM-2", koje je kao donaciju dobila od Rusije, kao i 4 lovca ruske proizvodnje MiG-29 iz Belorusije koji su trenutno na remontu u Vazduhoplovnom zavoda Baranoviči.
Facebook Forum