Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto Srbija staje sa kupovinom oružja


Srbiji dovoljno oružja, sa vojne parade u Nišu, 29. jula 2019.

Predstavnici vlasti kao logičnu vide odluku Srbije da prestane sa nabavkom vojnog naoružanja. Sa druge strane, pojedini analitičari smatraju je očekivanom posledicom pritiska sa Zapada zbog masovne kupovine ruskih proizvoda.

"To je u skladu sa onim što je Srbiji potrebno. A to je pametna odbrana, a ne vojnici koji u čizmama trče oko kazana sa pasuljem", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Šormaz, šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO saveza.

Aleksandar Radić, vojnopolitički komentator, smatra da su NATO zemlje procenile da im je dosta srpskih nabavki sa Istoka.

“Postoji pritisak sa Zapada, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, da se prekine saradnja sa Rusijom. U tom kontekstu možemo da tumačimo da će ono što je do sada kupljeno od Rusije do daljeg biti sve što je nabavljeno”, smatra Radić.

Ko je objavio odluku?

Odluku da će Srbija stati sa kupovinom oružja saopštio je šef države Aleksandar Vučić 3. decembra 2019, uoči službenog puta u Rusiju.

“Ići ćemo na dodatne reforme naše armije. Da je pravimo još mobilnijom i bržom. To ne znači kupovinu oružja, naprotiv”, rekao je Vučić.

Tokom susreta Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, ruskog i srpskog predsednika, u Sočiju 4. decembra nije razgovarano o eventualnoj isporuci ruskog protivvazdušnog sistema S-400 Srbiji, izjavio je Juri Borisov, zamenik premijera Rusije, a prenosi ruska agencija TASS.

"Sve je moguće ali, koliko do sada znam, nije bilo zahteva za S-400", rekao je Borisov odgovarajući na pitanja novinara.

Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, susret u Moskvi, 4. decembar 2019.
Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, susret u Moskvi, 4. decembar 2019.

On je rekao da će po zahtevu srpske strane Rusija po dogovoru isporučiti određene tipove naoružanja, kao što su oklopna patrolna i izviđačka vozila.

"Znamo da SAD žele da izvrše pritisak sankcijama zbog isporuke sistema Pancir ali je potvrđeno da su ih događaji iz 1999. (NATO bombardovanje Srbije) naučili da moraju da se brane", rekao je Borisov.

Pogled iz SAD

Prema izveštaju Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država iz maja ove godine u koji je RSE imao uvid, Srbija je svrstana među zemlje Zapadnog Balkana sa najpropustljivijim okruženjem kada je reč o ruskom uticaju.

Pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012. godine bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile su na znatno nižem nivou, navodi se u izveštaju.

Poslednja isporuka tehnike bio je dolazak četiri nova ruska helikoptera najnovije generacije Mi-35M, u vojnim krugovima nazvanih ‘leteće tvrđave’, na aerodrom u Batajnici kod Beograda 2. decembra. Prethodno su par dana ranije na isto mesto sletela dva nova helikoptera Erbas H-145, od pet ugovorenih za vojsku 2016.

Aleksandar Radić napominje da je diversifikacijom nabavki, u skladu sa proklamovanom vojnom neutralnošću, Srbija pokušala da balansira ali da je ovim zaokretom vojska ostala u nezavidnom položaju.

Aleksandar Radić
Aleksandar Radić


“Pokrenuta je modernizacija ali posao nije završen. Platili smo Rusima ali, sa druge strane, nismo formirali eskadrilu. Sa samo četiri helikoptera Mi-35M jako je teško organizovati obuku i održavanje. Novac je potrošen a pun efekat ulaganja nije ostvaren”, smatra Radić.

Prema podacima iz sektora odbrane, u projektu modernizacije još 2016. Srbija je zaključno sa 2020-om ugovorila velike nabavke naoružanja iz Rusije, Kine, Evropske unije, i od domaćih proizvođača vredne više od milijardu evra.

Jedan od glavnih ciljeva bio je da se obnovi vojno vazduhoplovstvo vraćanjem po jedne lovačke i helikopterske eskadrile, glavne jedinice koja se tipično sastoji od 12 do 24 letelice istog tipa.

Krajem oktobra srpske vlasti potvrdile su da ruski raketni sistemi S-400 i Pancir, po prvi put van granica Rusije, učestvuju na srpsko-ruskoj vojnoj vežbi ’Slovenski štit 2019’ u Srbiji.

Vlast i nagađanja o oružju

Metju Palmer, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, izrazio je 2. novembra zabrinutost SAD zbog prisustva ruske vojne opreme u Srbiji.

"Postoji zabrinutost i zbog mogućnosti da Srbija nabavi specifične ruske sisteme. To bi vodilo riziku da joj se uvedu sankcije zbog kupovine ruske vojne opreme", rekao je Palmer u intervjuu makedonskoj televiziji Alsat M.

Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, rekao je za RSE da ne veruje da Zapad pritiska Srbiju da prestane sa kupovinom ruskog oružja.

“Najave po štampi da Srbija kupuje neki sistem koji košta šest puta više nego što je naš vojni budžet samo govori koliko je to besmislena priča. To jednostavno ne može da se sprovede”, naveo je Šormaz.

Srbiju je početkom 8. novembra posetio Tomas Zarzecki, direktor Radne grupe Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja u Stejt departmentu koja je zadužena za uvođenje sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru i firmama, pojedincima i državama koje sarađuju sa vojnim i obaveštajnim sektorima Ruske Federacije.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, rekao je posle sastanka da je razgovor bio korektan i dobar i da neće biti sankcija. “Zarzecki je bio zadovoljan onim što smo mu rekli. Nemamo šta da krijemo", izjavio je tada Dačić.

Kritike izdvajanja za vojni budžet

Fiskalni savet Srbije saopštio je početkom novembra da je novi budžet za Ministarstvo odbrane manji za oko 10 milijardi dinara (85 miliona evra) u odnosu na 2019. godinu jer je smanjen je sa 103 milijarde (876 miliona evra) na 92,4 milijarde dinara (786 miliona evra).

To nezavisno telo 1. oktobra u svojoj analizi rebalansa budžeta za 2019. kritikovalo je odluku države da iz viška sredstava od 50 milijardi dinara 10 milijardi opredeli za opremanju vojske i policije i ocenilo da su time ulaganja u ovu oblast skoro četiri puta veća nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M, preuzeta je donacija od šest lovaca MiG-29, na remontu su četiri 29-ke koje su donacija Belorusije, za ukupno 14 aviona tog tipa dogovoreno je održavanje i podrška, Specijalna brigada od 1.500 pripadnika preoružana je na belgijske automatske puške NATO standarda SCAR-L, od Erbasa je kupljeno pet helikoptera H-145M, dok se očekuje isporuka jednog ruskog protivvazdušnog sistema Pancir-S1.

Deo opreme stići će 2020. i 2021. godine. Najsloženiji od tih poduhvata je modernizacija MiG-a 29 jer to je posao koji će zahtevati još mnogo vremena kao i nabavku raketa vazduh-vazduh i novih komponenti koje će biti ugrađene na te avione.
Aleksandar Radić, vojni analitičar


"Deo opreme stići će 2020. i 2021. godine. Najsloženiji od tih poduhvata je modernizacija MiG-a 29 jer to je posao koji će zahtevati još mnogo vremena kao i nabavku raketa vazduh-vazduh i novih komponenti koje će biti ugrađene na te avione”, kaže Aleksandar Radić.

Uz nove helikoptere, broj tih operativnih letelica u Ratnom vazduhoplovstvu sada je oko 20 ukoliko se računaju stari Mi-8 i francuske ‘gazele’. U doba velikih kupovina iz inostranstva u naoružanje Vojske Srbije iz domaće proizvodnje uvedeni su i baterija od šest samohodnih haubica Nora B-52 i šest oklopnih transportera ‘lazar 3’.

Dragan Šormaz objašnjava da se sada ide ka modernom odbrambenom sistemu za 21. vek.

“Mi nemamo takve pretnje da bismo imali ogromnu vojsku. Nama trebaju vojnici obučeni za informatičke sisteme i visoke tehnologije. Nama treba informativno-bezbednosno vrlo sposobna vojska”.

Po njegovom mišljenju, komparativne prednosti modernog srpskog sistema odbrane su čuvena Vojnomedicinska akademija VMA, čiji stručnjaci su po molbi NATO obučavali iračke medicinare, Centar atomsko-biološko-hemijske odbrane ABHO u Kruševcu koji je finansirala ta alijansa, kao i Vojna akademija u Beogradu.

Prethodnih godina u više navrata za potrebe vojske najavljivane su modernizacije jurišnog aviona ‘orao’, tenka M-84 i borbenog vozila pešadije M-80, pretvaranje samohodnog protivavionskog oruđa ‘bor 3’ u komandno izviđačko vozilo, kao i pokretanje proizvodnje vozila ‘miloš’ i ‘lazar 3’ sa američkim motorom.

Aleksandar Radić zaključuje da sve ukazuje da će se vojna ulaganja odvijati u tom pravcu.

“To je samo deo liste projekata koji kod kuće treba da se realizuju na bazi savremenih tehnologija iz uvoza. Razlika u budućnosti može da bude u tome da se neće kupiti gotov proizvod u inostranstvu nego onaj koji će biti montiran kod nas”.

U Vojsci Srbije, kako procenjuju stručnjaci, 80 odsto naoružanja i opreme je sovjetske proizvodnje, kao i većina borbenih aviona preostalih iz jugoslovenskog vremena među kojima preovlađuje MiG-21.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG