Odgovarajući na pitanje da li bi Zapadni Balkan mogao postati sledeća meta Kremlja, Hodžis je rekao da je Rusija uvek pretpostavljala da može da manipuliše stvarima na Balkanu, jer Zapad nije dosledno obraćao dovoljno pažnje na ovaj region.
Događaji u Ukrajini podsećaju na kasne tridesete godine prošlog veka u Evropi, kada je tadašnji desničarski nemački diktator počeo da upada kod svojih suseda i da čini zverstva. Tela ubijenih na ulicama, nekad i danas. Gradovi razrušeni u prah, nekad i danas. Da li novi Hitler preti kontinentu?
Više napada u moldavskom separatističkom regionu Pridnjestrovlju izazvalo je bojazan da bi sukob u Ukrajini mogao da se proširi i van njenih granica. Štaviše, ruski zvaničnici su otvoreno izjavili da bi kontrola nad južnom Ukrajinom omogućila Moskvi pristup Pridnjestrovlju.
Invazija Rusije na Ukrajinu ušla je u treći mesec. Zločini u Buči, Mariupolju i drugim gradovima podigli su ozbiljnost rata na novi nivo. Za sada je jasno: sankcije ne zaustavljaju rusku agresiju. To je bila i tema poslednjeg izdanja Ekspozea, Radija Slobodna Evropa (RSE).
Invazija Rusije na Ukrajinu mogla bi da uvede dve nove članice u NATO. Finska i Švedska su upozorile da su spremne da se odreknu svog neutralnog statusa i traže članstvo u vojnom savezu. Ovo skretanje signalizira početak nove ere.
Države, uključujući Sjedinjene Američke Države, pojačale su pozive za istragu ratnih zločina u Ukrajini, naročito nakon očiglednog masakra u gradu Buča. Hoće li ruski lideri biti izvedeni pred lice pravde?
Država koja je pokrenula invaziju takođe se suočava sa masovnim raseljavanjima.
Rat u Ukrajini je u ključnom trenutku, koji bi čak mogao biti opasan za ovu zemlju, kaže bivši direktor Centralne obaveštajne agencije u SAD David Petraeus.
Ono što se donedavno smatralo glavnom ambicijom Ukrajine, moglo bi se odbaciti. Država, razorena ruskom okupacijom, obećala je da će odustati od članstva u bilo kom vojnom savezu ako joj budu ponuđene bezbednosne garancije. Može li vojno neutralna Ukrajina dovesti do mira? To je tema poslednjeg izdanja "Ekspozea" emisije Radija Slobodna Evropa (RSE).
Paralelno sa napadima i bombardovanjem u Ukrajini, Rusija je takođe i u procesu pregovora sa Kijevom. Navodno kako bi okončala rat koji je pokrenula. Nasilje je već ušlo u drugi mesec. Hiljade ubijenih, milioni raseljenih. Može li se iz svega izaći kroz dijalog?
Ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala je globalne lance snabdevanja – već poremećene pandemijom korona virusa. Cene proizvoda rastu, isporuke kasne, a povremeno se i otkazuju. Postoji li rizik od nestašice hrane i koje države mogu biti najranjivije?
Pojedine zemlje NATO moraju učiniti sve što mogu da podrže ukrajinske snage na bojnom polju, kaže penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ničim izazvana invazija Ukrajine promenila je svet za nekoliko dana. Ponovo je odvojila Rusiju od Zapada. Uzdrmani su temelji mira, precrtan pejzaž bezbednosti. Na Kosovu su sve glasniji pozivi za članstvo u NATO.
EU bi, smatra Šej, trebalo da izvrši velik pritisak na Srbiju, pokazujući joj da ne može istovremeno da bude u demokratskom i autoritarnom taboru, kao i da je priznanje Kosova neophodno ako želi da jednog dana postane članica EU.
Eskalacija tenzija između Rusije i Zapada izazvala je zabrinutost zbog protoka ruskog gasa u Evropu. Iz Rusije dolazi oko polovine prirodnog gasa na kontinentu. Šta ako zatvori slavine?
Posle dve godine pandemije, čini se da je korona virus dobio novi oblik. Omikron varijanta širi se brže od bilo koje druge prethodne, ali se ispostavilo da je blaži. Trenutno je aktuelna rasprava među stručnjacima da li bi pandemija ubrzo mogla da postane poznata kao endemija.
Tačna svrha okupljanja ruskih snaga u blizini istočne granice sa Ukrajinom ostaje misterija. Rusija kaže da ne planira da izvrši invaziju na svog suseda. Američki obaveštajci upozoravaju da bi ofanziva u punom obimu mogla da dođe početkom sledeće godine.
Valutna kriza u Turskoj usporila je celu zemlju. Redovi za kupovinu jeftinijeg hleba postali su svakodnevica. Tokom 2021. turska lira je devalvirala za više od 45 odsto, postavši tako jedna od najlošije pozicioniranih valuta u svetu.
Mnoge države, od Evrope do Sjedinjenih Država, nisu ispunile svoje obaveze prema migrantima i izbeglicama, zaključak je posmatrača zaduženim za ova pitanja. Da li nam je potrebna nova konvencija da ih zaštitimo?
Učitajte više sadržaja...
