Pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova (DPK) godinama su pokazivale koliko ih politika razdvaja.
Samoopredeljenje je, štaviše, deo svog političkog identiteta izgradilo na kritikama vlada DPK-a.
Ipak, kada su se suočila s mogućnošću novih izbora, dva rivala su pronašla zajedničko ime: Justinu Široku Pulju (Shiroka Pula), bivšu ministarku iz DPK-a, koju je Samoopredeljenje predložio za predsednicu.
Kompromis je postignut u poslednjim satima roka za izbor šefa države i obuhvatio je i još jedno pitanje: izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, koje je predložila DPK, dok je Samoopredeljenje izrazilo sumnje u pogledu njihovih efekata.
Na kraju je Široka Pulja izabrana za predsednicu s 81 glasom, dok su izmene zakona usvojene s 88 glasova.
Međutim, šta je bivšu zvaničnicu DPK-a učinilo prihvatljivom za Samoopredeljenje? I da li je kompromis bio znak približavanja dve stranke ili jednostavno rezultat interesa koji su se poklopili u odlučujućem trenutku?
Od sukoba do rukovanja
Šestog oktobra, ispred Skupštine Kosova, demonstranti su zahtevali izmenu zakona koji uređuje funckionisanje Specijalnog suda u Hagu.
Tenzije su bile visoke posle sukoba prethodne večeri, kada je policija upotrebila suzavac i vodene topove, dok su demonstranti bacali kamenje i pirotehnička sredstva.
Unutar Skupštine, partije su se suočavale s drugim pritiskom: ako ne uspeju da izaberu predsednika, zemlji su pretili novi parlamentarni izbori – četvrti za manje od dve godine.
Iako su Samoopredeljenju bili potrebni glasovi DPK-a za izbor predsednika, a DPK-u bila potrebna podrška Samoopredeljenja za izmene zakona, dve stranke su nastavile da se javno sukobljavaju.
Premijer i predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti (Albin) optuživao je DPK da odbija da se sastane kako bi se postigao dogovor.
"Osim što ne žele saradnju, sada ne žele ni sastanak. Kako se onda može tražiti dogovor bez sastanka, bez razgovora, bez saradnje", izjavio je Kurti.
Predsednik DPK-a Bedri Hamza prepreku je predstavljao drugačije.
"Imali smo dovoljno sastanaka. Ja sam bio u Skupštini. Ceo dan sam bio ovde. Međutim, uz sastanke i menjanje stavova, problem je postići dogovor. Nema ozbiljnosti", govorio je on.
Sukobi nisu zaustavili ponude.
Za nešto više od osam sati, Kurti je tri puta izlazio pred medije, iznoseći različita imena i uslove za dogovor.
Prvo je predložio Bekima Sejdiua, zatim Glauka Konjufcu ili Feridu Rushiti (Rushiti), uslovljavajući svaki put usvajanje izmena Zakona o Specijalnom sudu izborom predsednika.
Na trećoj konferenciji izneo je drugo ime: Justina Široka Pulja.
"Iako nismo imali priliku da razgovaramo s gospođom Širokom Puljom, za Demokratsku partiju Kosova ona je prihvatljivo ime za predsednicu", izjavio je Hamza.
Za nekoliko minuta, predstavnici dve partije su se rukovali.
Kasnije je Skupština usvojila zakonske izmene i prešla na izbor predsednika. Za tu funkciju predložene su dve kandidature: Justina Široka Pulja i Eliza Hodža (Hoxha).
Široka Pulja obezbedila je 81 glas i, u prvim minutima 7. oktobra, položila zakletvu kao predsednica Kosova.
"Biću predsednica svih građana, bez političkih, etničkih ili društvenih razlika. Radiću na jedinstvu, pravdi, razvoju i jačanju naših institucija", izjavila je ona.
Dva interesa, jedan dogovor
Obe partije predstavile su dogovor kao uspeh.
DPK je dobio podršku za izmene Zakona o Specijalizovanim većima, što je bio jedan od glavnih zahteva demonstranata posle presude protiv četvorice bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK); Samoopredeljenje je obezbedilo izbor predsednice i izbegao rizik od novih izbora.
Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberi Nagavci (Arberie) priznaje da je izbegavanje još jednog izbornog procesa bilo deo političke računice njene partije, ali da ta stranka i dalje ostaje skeptična u pogledu toga da će izmene Zakona o Specijalnom sudu uticati na kazne bivših lidera OVK-a.
"Naravno, u ovoj situaciji delovali smo s verom da će akademkinja Justina Široka Pulja svoju dužnost predsednice zemlje obavljati s visokom odgovornošću. Dakle, to je osoba u koju imamo poverenja i to smo dokazali i svojim glasom", kaže Nagavci za Radio Slobodna Evropa.
Ona izbor bivše zvaničnice DPK-a obrazlaže njenom profesionalnom spremom, integritetom i iskustvom.
Prema Nagavci, Široka Pulja je svesna odgovornosti da deluje iznad partija.
Sama predsednica nije javno objasnila okolnosti svoje kandidature, uključujući to da li se prethodno konsultovala s partijama i šta ju je ubedilo da prihvati Kurtijev predlog.
Ni DPK nije dala detaljno objašnjenje razloga svoje podrške.
Zvaničnici te stranke nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa da li su razgovarali o kandidaturi Široke Pulje pre Kurtijevog predloga i šta ju je učinilo prihvatljivom.
Ipak, njeno ime nije bilo novo u raspravama o predsedničkoj funkciji.
U martu, kada su partije tražile naslednicu Vjose Osmani, list KOHA je izvestio da je Široka Pulja među imenima koja su imala podršku unutar DPK-a za konsenzualnu kandidaturu.
Od Tačijeve vlade do Akademije nauka
Kada je izabrana za predsednicu, Široka Pulja je već više od 12 godina bila van aktivne politike.
Njeno političko iskustvo bilo je direktno vezano za DPK i vladavinu Hašima Tačija (Hashim Thaci).
Od 2008. do 2011. je vodila Ministarstvo energetike i rudarstva, u vreme kada je Vlada gurala projekat termoelektrane "Novo Kosovo".
Zatim je do 2014. bila poslanica DPK-a u Skupštini Kosova.
Vezu s tom partijom je potvrdila i 2013, kada se spekulisalo da bi mogla da se pridruži novoj političkoj inicijativi Fatmira Ljimaja (Limaj).
Ona je demantovala te navode, izjavivši da je jeste i da će ostati deo Poslaničkog kluba DPK-a.
Posle isteka poslaničkog mandata, Široka Pulja se vratila akademskom angažmanu kao profesorka ekonomije.
Ona je 2016. izabrana za dopisnu članicu Akademije nauka i umetnosti Kosova, a 2020. postala je redovna članica.
Krajem 2025. postala je prva žena na čelu te institucije.
Prema političkom analitičaru Arbenu Ćireziju (Qirezi), njena distanca od aktivne politike jedan je od faktora koji pomažu da se razume prihvatljivost njene kandidature.
"Mnogo ljudi ima političku prošlost. Ona ne dolazi iz redova DPK-a kao predsednica Kosova, već dolazi iz Akademije nauka i umetnosti Kosova", kaže Ćirezi za RSE.
On ocenjuje da stranačka prošlost ne bi trebalo da bude presudna za imenovanje neke ličnosti na važnu javnu funkciju.
Pozitivnu ocenu o njenoj nezavisnosti izneo je i Petrit Seljimi (Selimi), bivši ministar spoljnih poslova Kosova, koji poznaje Široku Pulju iz vremena kada su oboje bili u DPK-a.
"Ako neko misli da može da je kontroliše, da vrši pritisak na nju ili da utiče na nju, vara se, jer je veoma nezavisna. Ima precizne i sažete stavove o stvarima. Zna da kaže 'da' i zna da kaže 'ne' kada treba", kaže Seljimi za RSE.
Ipak, on sumnja da je Samoopredeljenje možda predložio Široku Pulju iz straha od nepovoljnog rezultata na novim izborima, pretpostavljajući da je ta partija možda imala ankete o njenoj izbornoj podršci.
To ostaje Seljimijeva hipoteza, a ne potvrđen motiv donošenja odluka u Samoopredeljenju.
Da li su se dva politička rivala približila?
Za Ćirezija, dogovor ne treba nužno tumačiti kao političko približavanje Samoopredeljenja i DPK-a.
Prema njegovim rečima, on je postao moguć jer su se interesi dve partije poklopili u određenom trenutku.
"... i Pokreta Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova. Takvo poklapanje interesa i ciljeva – drugim rečima, usvajanje Zakona o Specijalnom sudu i izbegavanje prevremenih izbora – dovelo je do toga da se ove dve stranke slože oko prihvatljivije ličnosti", kaže on.
U tom smislu, izbor Široke Pulje ne svedoči o tome da su razlike među dve partije smanjile, već da su bile u stanju da sarađuju oko dva konkretna cilja.
Da li će dogovor ostati izuzetak ili će otvoriti put daljoj saradnji, ostaje da se vidi.
Seljimi smatra da prepreke između Samoopredeljenja i DPK-a nisu povezane samo s političkim razlikama.
"Ponekad problem nije bio ideološki između DPK-a i Samoopredeljenja, već više ljudska netrpeljivost, antagonizam građen godinama", kaže on.
Prema njegovim rečima, taj antagonizam je dodatno podrgevan načinom na koji su politički tretirani oni koji su bili deo ranijih vlada: kao deo "starog režima".
Od političkog kompromisa do državne odgovornosti
Za Široku Pulju, dogovor koji ju je doveo na mesto predsednice sada pripada prošlosti. Njena odgovornost je da mandat obavlja nezavisno od partija koje su je izabrale.
Ustav Kosova definiše predsednika kao šefa države i predstavnika jedinstva naroda.
Predsednik predstavlja zemlju u zemlji i inostranstvu, ima nadležnosti u spoljnoj politici i odgovornost za garantovanje ustavnog funkcionisanja institucija.
Za Ćirezija, sposobnost Široke Pulje da se bude iznad političkih podela biće jedan od testova njenog mandata.
"Nadam se da će njenim izborom sadašnje polarizacije u kosovskom društvu i kosovskoj politici biti prevaziđene, ako gospođa Široka Pulja bude igrala ujedinjujuću ulogu koja pripada funkciji predsednika države", kaže on.
U prvoj poseti posle stupanja na dužnost, Široka Pulja izabrala je tri stanice: Memorijalni kompleks "Adem Jašari" u Prekazu, grob istorijskog predsednika Ibrahima Rugove i grob aktiviste Adema Demaćija (Demaci) – tri ličnosti koje predstavljaju različita poglavlja i tradicije političke istorije Kosova.
U narednih pet godina njena uloga biće šira od simbolike tih poseta.
Međunarodna dešavanja, odnosi Kosova sa saveznicima i nastojanja da se ojača njegov međunarodni položaj verovatno će je suočiti s pitanjima od velike političke i institucionalne težine.