Kamenje i betonski blokovi bačeni na institucije, zgrade zahvaćene plamenom i sukobi s policijom obeležili su proteste poslednjih dana u Tirani.
Ono što je počelo kao nezadovoljstvo zbog uslova na univerzitetima, troškova studiranja i izgleda za zapošljavanje, mobilisalo je i građane koji se protive ekonomskoj nejednakosti i vladi premijera Edija Rame.
"Ovako više ne može, jer ima ljudi koji su postali milijarderi i supermilijarderi, dok su drugi veoma siromašni. Ja ne mogu da se pomirim s nepravdom, s vladom koja je veoma arogantna i veoma korumpirana", rekla je demonstrantkinja Luljeta Kola (Luleta) za novinsku agenciju Rojters (Reuters).
Nezadovoljstvo Raminom vladom, koji je na vlasti od 2013. godine, počelo je da poprima šire razmere još krajem maja, kada je protivljenje turističkom projektu u blizini zaštićenog područja Zvernec izazvalo ono što je nazvano "Revolucija flamingosa".
Prvobitnim zahtevima pridodati su zahtevi protiv korupcije i za ostavku premijera.
Međutim, njegov politički položaj zasad nije promenjen.
Samo nekoliko sati posle sukoba 13. oktobra u Tirani, Rama je na društvenim mrežama objavio snimak sa svojih sastanaka u Briselu, na kojima su zvaničnici Evropske unije pohvalili napredak Albanije ka članstvu.
Sutradan je posetio kancelariju Koledža Evrope u Tirani, oštećenu tokom protesta, i okrivio opoziciju za nasilje.
"Danas su ovo ruševine koje su ostavile ruke koje nisu i nikada ne mogu biti ruke studenata", izjavio je Rama, rekavši da studenti predstavljaju budućnost zemlje.
U Srbiji je dotle nezadovoljstvo vlašću poprimilo još šire razmere.
Protesti predvođeni studentima, koji su počeli posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, traju već skoro dve godine.
Oni su mobilisali hiljade građana i vrše stalan pritisak na vlast partije Aleksandra Vučića.
Sada studenti izazov prenose i na izborno polje, preko svoje liste za izbore 25. oktobra.
"Srbija se danas nalazi na raskrsnici. Jedan put vodi ka pravednoj Srbiji, a drugi ka mafiji", rekao je 10. oktobra student Mateja Nikolić u Beogradu.
Vučić, koji više od 14 godina dominira srpskom politikom, neprestano izaziva svoje protivnike, tvrdeći da nemaju znanja za upravljanje državom.
Uprkos razlikama između protestnih pokreta u Albaniji i Srbiji, korupcija je jedan od problema koje ih povezuju.
U Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, organizacije Transparensi internešenal (Transparency International), Albanija je dobila 39 poena od 100, a Srbija 33, obe ispod globalnog proseka od 42 poena.
Ipak, mobilizacija protiv korupcije nije nužno dovoljna da proizvede političku promenu.
Od protesta do političke alternative
Elton Skendaj, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordžtaun, kaže da je jedan od glavnih izazova protestnih pokreta njihov odnos prema organizovanoj politici.
On podseća na iskustvo Srbije iz 2000. godine, kada je studentski pokret Otpor pomogao da se opozicija ujedini i da se nadgledaju izbori koji su doveli do rušenja Slobodana Miloševića.
Prema njegovim rečima, ponavljanje takvog scenarija danas se suočava s drugačijim preprekama.
"Mladi su, iz razumljivih razloga, duboko razočarani mnogim političkim liderima. Ponekad i opoziciju vide kao deo problema ili smatraju da je ona pod uticajem vlasti", kaže Skendaj za Radio Slobodna Evropa.
Ovo nepoverenje, prema njegovim rečima, pokretima otežava definisanje strategije za nastavak delovanje izvan protesta.
Ipak, sposobnost organizovanja samo je jedna strana problema.
Mogućnosti za suprotstavljanje vlasti zavise i od uslova u kojima se odvija politička borba.
A u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana ti uslovi nisu ravnopravni.
Kada vlast ulazi u trku s prednošću
U Srbiji međunarodni posmatrači godinama beleže prednosti vladajuće partije, uključujući korišćenje državnih resursa, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i pristrasno medijsko izveštavanje.
U izveštaju o parlamentarnim izborima 2023. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) konstatovala je da su takve prakse stvorile neravnopravne uslove za takmičenje.
Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu.
On to povezuje ne samo s uslovima političkog takmičenja, već i s onim što smatra tolerancijom Evropske unije prema Vučiću.
"Mislim da bi studenti, da su izbori slobodni i pošteni, imali realne šanse za uspeh. Ali, nažalost, ne očekujem da će tako biti", kaže Mujanović za RSE.
On predviđa izborne manipulacije koje će, prema njegovim rečima, omogućiti Srpskoj naprednoj stranci da ostane na vlasti i koje će produbiti podele u društvu.
Problemi s ravnopravnošću izborne trke dokumentovani su i u Albaniji.
Ramina Socijalistička partija osvojila je novi mandat 2025.
Posmatrači OEBS-a ocenili su da su izbori bili konkurentni i profesionalno sprovedeni, ali su konstatovali da politički subjekti nisu učestvovali pod jednakim uslovima.
Prema njihovom izveštaju, vladajuća partija imala je koristi od korišćenja državnih resursa, dok su zabeleženi pritisci na birače i problemi s nezavisnošću medija.
Ovi nalazi, međutim, ne isključuju stvarnu podršku koju vladajuće partije mogu uživati među biračima. Međutim, oni pokazuju da popularnost i sposobnost opozicije da ubedi građane nisu jedini faktori koji utiču na političku borbu.
Štaviše, prednosti vlasti mogu se protezati i izvan izbora.
Solveig Rihter (Richter), profesorka međunarodnih odnosa i transnacionalne politike na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da su u nekim zemljama regiona vladajuće partije proširile uticaj na institucije koje bi trebalo da ih kontrolišu.
"Više ne postoje mehanizmi kontrole i ravnoteže vlasti. Procedure imenovanja su formalne, ali ih kontrolišu političke partije", kaže Rihter za RSE.
Prema njenim rečima, partije su promenile i pravila za imenovanje sudija ili funkcionisanje medija, čime su proširile kontrolu nad institucijama koje bi trebalo da budu nezavisne.
Problemi u funkcionisanju demokratije odraženi su i u međunarodnim ocenama.
Organizacija Fridom haus (Freedom House) u izveštaju za 2026. godinu klasifikuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana kao "delimično slobodne", mada postoje razlike među njima.
Srbija, na primer, ima 53 poena od 100, dok Kosovo ima 61.
Uloga međunarodnih partnera
Pored unutrašnjih faktora, neki stručnjaci tvrde da na odnos političkih snaga na Balkanu utiče i pristup međunarodnih partnera.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države podržavale su stabilnost, reforme i evroatlantske integracije regiona.
Rihter, međutim, smatra da je saradnja s vladama ponekad imala prednost u odnosu na zahteve za demokratsku odgovornost.
"Velika sredstva, namenjena podsticanju promena i reformi, često su kanalisana preko vlada. To je vladajućim partijama dalo mogućnost za političku korupciju i klijentelizam, čime su ojačane njihove pozicije, a ne pozicije opozicije", ističe ona.
Na taj način, prema njenoj oceni, mehanizmi stvoreni da podrže reforme mogli su da doprinesu i jačanju pozicija vladajućih partija.
Promena vlasti ne garantuje promenu demokratije
Ipak, prednosti vladajućih partija ne čine političku promenu nemogućom.
Zapadni Balkan ima i primere gde su građanska mobilizacija i izborna borba doveli do novih vlada.
U Severnoj Makedoniji, protesti 2016. godine, poznati kao "Šarena revolucija", prethodili su promeni vlade 2017. godine, posle dugotrajne političke krize.
U Crnoj Gori, izbori 2020. godine okončali su tri decenije vladavine Demokratske partije socijalista.
Međutim, pokreti koji su doprineli tim promenama imali su različite orijentacije.
"Protesti u Severnoj Makedoniji bili su uglavnom liberalni i proevropski. Zahtevali su demokratizaciju i približavanje zemlje Zapadu", kaže Mujanović.
U Crnoj Gori, prema njegovim rečima, pokret je imao konzervativni karakter, sa snažnim verskim i nacionalističkim uticajima.
Ova iskustva pokazuju da promena vlasti ne podrazumeva nužno i poboljšanje demokratije.
Kosovo predstavlja drugačije iskustvo.
Tamo su izbori nekoliko puta doneli promenu vlasti, ali nisu izbegnuti sukobi između partija i dugotrajne institucionalne blokade.
Za Skendaja, Kosovo pokazuje da slobodni izbori mogu da koegzistiraju s dubokom političkom polarizacijom i teškoćama u upravljanju.
"Kosovo je zapravo među zemljama s najslobodnijim izborima u regionu, ali se suočava s nerešenim pitanjima statusa i dubokom političkom polarizacijom", kaže on.
Skendaj ocenjuje da populistički i antiestablišmentski pristup Pokreta Samoopredeljenje, uključujući suprotstavljanje međunarodnoj zajednici i drugim partijama, stvara teškoće kada dođe do samog upravljanja.
U Bosni i Hercegovini dotle prepreke za političke promene su i institucionalne prirode.
Dejtonski sporazum, koji je 1995. okončao rat, uspostavio je složen sistem podele vlasti među etničkim zajednicama, koji i dalje određuje političko funkcionisanje zemlje.
"Ustavni sistem ove zemlje veoma otežava biračima da svoje nezadovoljstvo pretvore u konkretne promene, zbog odredbi koje se zasnivaju na etničkoj podeli", kaže Mujanović.
Da li je nezadovoljstvo dovoljno da se izazove vlast?
Od izbornih prednosti vladajućih partija preko nepoverenja u opoziciju do institucionalnih prepreka, razlozi zašto su političke promene i dalje teške očigledno nisu isti na celom Zapadnom Balkanu.
Međutim, prema Skendaju, protestnim pokretima potrebno je više od građanske mobilizacije ako žele da svoje zahteve pretvore u konkretne politike.
"Nije dovoljno samo izaći na proteste. Treba razmišljati i strateški: kako sarađivati s institucijama i partijama, kako angažovati Evropsku uniju da izvrši pritisak na vladu kada ona ne sluša zahteve, i kako uključiti institucije za borbu protiv korupcije", kaže on.
Prema njegovim rečima, artikulisanje zahteva mora biti praćeno saradnjom s akterima koji mogu pomoći u njihovom ostvarenju.
U Albaniji je Rama obećao dijalog sa studentima. U Srbiji će se Vučićeva partija na izborima 25. oktobra suočiti sa studentskom listom.
Dva različita odgovora na građansko nezadovoljstvo, ali sa zajedničkim pitanjem: da li će se njihov glas čuti i nakon što se protesti utišaju i glasovi prebroje?