Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
U danu kada Skupština Srbije odlučuje o rebalansu budžeta, što između ostalog, podrazumeva izdvajanje 586 miliona dinara za referendum o novom ustavu Srbije, koji predviđa da je Kosovo sastavni deo Srbije, Vlada Srbije saopštila je da su usaglašene sve važne tačke ustava sa predsednikom Srbije, Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije. Međutim, radikali ne potvrđuju ovu informaciju i navode da neće biti njihovog pristanka za ustav i referendum, ukoliko se najvišim zakonskim aktom Vojvodini daju atributi države.
U Srbiji nijedna nacionalna zajednica nije zanemarena, pa ni crnogorska, kažu u Vladi Srbije uz objašnjenje da je Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina vrlo precizno regulisan.
Na grčkom poluostrvu Halkidiki, koje je sinoć delimično zahvatio požar, ima prema nezvaničnim procenama do 12.000 turista iz Srbije. Petoro njih zadobilo je lakše povrede, a dvoje je u bolnici. Nakon panike koja je vladala sinoć iz turističkih agencija, ali i diplomatskih predstavništava, uveravaju da se situacija danas smiruje. Prema istim izvorima neznatan je broj turista koji prekidaju odmor i vraćaju se u zemlju.
Porodična ubistva od početka godine, samo u Beogradu, odnela su devet žrtava. Poslednji slučaj, koji se u ova dva dana našao u svim elektronskim i štampanim medijima, je među brutalnijima – dvostruko ubistvo i samoubistvo. Istražujemo šta je uzrok ove pojave.
Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da u državnom sistemu Srbije postoje političke organizacije koje su inspirisale zločine protiv neistomišljenika i da očekuje da tužilaštva i sudovi sagledaju da li postoji neophodnost postupaka prema njima. Socijalisti su u tome videli poziv za zabranu njihove partije, dok protivnici njihove politike smatraju da bi to bilo makar malo pravde za porodice ubijenih.
Da li je inicijativa za zabranu Srpske radikalne stranke pravi način borbe protiv govora mržnje ili može da poveća ili smanji popularnost radikala koji sada imaju najviše poslanika u parlamentu?
Polemika započeta između Srpske radikalne stranke i G17 plus zbog navoda poslanika radikala o porodici ministarke poljoprivrede, po nacionalnosti Hrvatice, kao ustaškoj, prenela se i na ulice, i u dva slučaja je bila na ivici fizičkog obračuna. Deo javnosti upozorava na kontinuitet govora mržnje i destruktivne politike radikala. Stoga se postavlja pitanje da li to ukazuje na Srbiju kao političku sredinu nesposobnu za demokratiju.
Vrhovni sud Srbije danas je potvrdio prvostepenu presudu kojom su četvorica pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" proglašeni krivim za ratni zločin u Sjeverinu i osuđeni na kazne od 15 do 20 godina zatvora, odbacivši time žalbe branilaca optuženih Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragičevića i Đorđa Ševića. Istovremeno, iako je od otmice putnika iz voza bošnjačke nacionalnosti u Štrpcima i njihovog ubistva proteklo više od deset godina, porodice otetih ne uspevaju dobiti obeštećenje.
Juče je iz Prištine poručeno da Srbi s Kosova nameravaju ući u institucije tamošnje vlasti, ne čekajući eventualnu odluku Beograda. Oliver Ivanović ocenjuje da je Beogradu sada teško javno povući odluku o bojkotu, ali da su omekšali stavove. Politički establišment u glavnom gradu Srbije nije, međutim, promenio stav oko ulaska Srba u kosovske institucije. Analitičari čak procenjuju da bi tako nešto u toku pregovora o statusu bilo kontraproduktivno.
Nakon ponude predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića da će demokrate podržati Vladu Srbije ukoliko joj podrška zatreba zbog saradnje sa Haškim tribunalom iznenađeni su i oni kojima je ponuda upućena, premijerova Demokratska stranka Srbije. Više je onih na političkoj sceni Srbije kojima je zajednički stav da Demokratska stranka na ovaj način pokušava da se vrati u parlament u čijem radu ne učestvuje od oktobra zbog oduzimanja dva poslanička mandata.
I dok pojedini zvaničnici u Beogradu poslednje stavove Evropske unije o saradnji Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom tumače kao ublažavanje i očekuju da će biti dovoljno i pružanje opipljivih dokaza da se za Ratkom Mladićem ozbiljno traga iz međunarodne zajednice stižu nova upozorenja da Mladić mora biti isporučen tribunalu.
Proslavljeni košarkaš Vlade Divac je i u drugom pokušaju učešća u privatizaciji u Srbiji naišao na prepreke. U brojnim spekulacijama ko mu onemogućava učešće u privatizaciji navodi se i to da iza Divca stoji kapital jednog od kontroverznih srpskih biznismena. Divac tvrdi da te spekulacije nisu ni blizu istini, a ekonomski analitičari da se ne može suditi oko toga ko je dobar vlasnik nečega što se privatizuje.
Ideje o nezavisnoj državi nisu zastupljene samo u Crnoj Gori već se i u Srbiji određen broj političkih partija zalaže za nezavisnu državu. Takav projekat državnosti predstavljen je i na promociji knjige "Nezavisna Srbija" istoričara Čedomira Antića i funkcionera jedne od vladajućih partija. Tim povodom tragamo za odgovorom na pitanje koji argumenti potkrepljuju ovakav nacionalni program.
Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije i jedan od Miloševićev tajkuna nije se, nakon raspisivanja policijske potrage za njim, pojavio na današnjem nastavku saslušanja u poreskoj policiji. Šta govori činjenica da je gradska policija zatražila Karića kada je on, uz prethodnu medijsku najavu otputovao iz zemlje kako bi pribavio dokumentaciju a po dogovoru sa poreskom policijom, a ne u nekoliko navrata kada je Karić boravio u zemlji od trenutka izbijanja afera vezanih za njegovo ime.
I dok Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije, ponavlja na brojnim mitinzima širom Srbije da aktuelni premijer Vojislav Koštunica treba da odgovori na pitanje kako je ubijen Zoran Đinđić, te da odgovori kako je stvarao medijsku atmosferu za to ubistvo, deo javnosti smatra da tužilaštvo i policija treba da se pozabave tim tvrdnjama, a drugi deo da i ovi navodi spadaju u domen Karićevog zamajavanja javnosti. Protiv Bogoljuba Karića, pojedinih članova njegove porodice i pojedinih zaposlenih u njegovim bivšim i sadašnjim firmama država vodi brojne istrage.
Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije tvrdi da Vlada Srbije "vodi hajku" protiv njega da bi odvukla pažnju javnosti od afera koje su je pratile. U međuvrmenu je MUP podneo tri krivične prijave protiv bivšeg izvršnog direktora Mobtela i sudije Trgovinskog suda a zbog rešenja o Mobtelu. Prethodno je tužilastvo zatražilo istražni postupak protiv Karića zbog podmićivanja poslanika. Iako je prema ranijim najavama Karić već trebalo da bude u zemlji odmah nakon praznika, iz njegove stranke je najavljeno da se on nalazi na Kosovu i da će prisustvovati sutrašnjoj sednici Glavnog odbora Pokreta Snaga Srbije u Kosovskoj Mitrovici.
Gost našeg programa Online je dr. Žarko Korać, jedan od “prvoboraca” Petooktobarske revolucije, koji je u vladi Zorana Đinđića bio potpredsednik, a nakon atentata na premijera predsednik vladine Komisije za utvrđivanje propusta u obezbeđenju koji su omogućili atentat na Đinđića.
