Iako zvaničnici u Beogradu izražavaju uveravanja da neće biti prekida pregovora sa Evropskom unijom zbog neisporučenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, iz međunarodne zajednice i dalje stižu poruke kako se to očekuje što pre. Pritisak će uslediti pre svega od glavne haške tužiteljke Karle del Ponte koja će uoči 5. aprila za kada je zakazana nova runda pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju, posetiti Beograd. A dva dana nakon toga o nivou saradnje Srbije i Crne Gore sa Tribunalom obavestiće komesara Unije za proširenje Olija Rena. Osim toga, kao i svake godine saradnja sa Haškim tribunalom biće i prepreka za sertifikaciju američke pomoći Srbiji.
Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Rozmari di Karlo izjavilo je da je potrebno da Sjedinjine Američke Države konstatuju da Srbija i Crna Gora u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom u šta spada izručenje Ratka Mladića. Ako to ne bude slučaj moraćemo da zadržimo oko deset odsto tih sredstava koje smo odvojili za centralnu Vladu, rekla je Rozmari de Karlo. Na naše direktno pitanje šta će Vlada u Beogradu učiniti da ispoštuje uslove za američku ekonomsku pomoć, ministar pravde Zoran Stojković ponovio je svoje već ranije izrečene navode:
“Mislim da više nije sporno da politička volja da ispunimo svoje obaveze postoji, nikakvih prepreka više nema, samo je pitanje tehnike da uspemo da nađemo Ratka Mladića. Tako da u tom smislu sam i shvatio da nema fiksnog roka. Ono što sam od početka govorio, mi imamo obavezu, država je preuzela. Ako želimo da budemo, što kažu neki koliko-toliko, ravnopravni članovi međunarodne zajednice, mi svoje obaveze moramo da ispunimo. Nema neograničenog roka ali reći danas, sutra, prekosutra pa verujte bilo bi neozbiljno.”
Međutim, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt takođe ponavlja da izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu nema nekih budućih rokova. Svi ti rokovo završeni su juče, rekao je Polt kao i da srpskoj Vladi nije uopšte potrebno da bilo šta dokazuje međunarodnoj zajednici:
“Ne radi se o tome da Sjedinjene Države, Haški tribunal ili Međunarodna zajednica donose takvu odluku, znači, vi bi trebalo da odlučite šta želite da uradite i vaša odluka, odluka vaše države imaće odgovarajuće posledice. Izbor je na vama, ne na nama.”
A iz Beograda svi zvaničnici poput ministra pravde poručuju da postoji politička volja za izručenjem Ratka Mladića ali da problem predstavlja to što vlasti ne mogu da pronađu ovog haškog begunca. Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose konstatuje da je već odavano retorika otišla u pogrešnom pravcu i da se zamagljuje suština. Da se počinioci najtežih ratnih zločina moraju kazniti.
“Da to nije nikakav hir Evropske unije ili jednostavno neki izmišljeni uslov koji se tek tako postavlja i mislim da su do sad Evropska unija i međunarodna zajednica pokazali dosada i strpljenje i razumevanje. Suđenja inače, koštaju jako mnogo i sam proces pregovora koji jako mnogo i mislilm da svako dalje odlaganje nas u tom smislu odvlači od evropskih intergracija zato što će javno mnjenje biti sve manje zainteresovano i imaće sve manji pristup prema daljem proširenju. Ovde se ne radi o običnom ispunjenju pojedinih uslova, to je test, jednostavno, priznavanja i deljenja i spremnosti da se ubuduće zalaže za iste političke vrednosti. Bojim se da u našoj javnosti se Evropska unija vidi i pridruživanje Evropskoj uniji više kao nešto što će doneti direktne ili indirektne, kratkoročne ili dugoročne ekonomske beneficije.”
Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Rozmari di Karlo izjavilo je da je potrebno da Sjedinjine Američke Države konstatuju da Srbija i Crna Gora u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom u šta spada izručenje Ratka Mladića. Ako to ne bude slučaj moraćemo da zadržimo oko deset odsto tih sredstava koje smo odvojili za centralnu Vladu, rekla je Rozmari de Karlo. Na naše direktno pitanje šta će Vlada u Beogradu učiniti da ispoštuje uslove za američku ekonomsku pomoć, ministar pravde Zoran Stojković ponovio je svoje već ranije izrečene navode:
“Mislim da više nije sporno da politička volja da ispunimo svoje obaveze postoji, nikakvih prepreka više nema, samo je pitanje tehnike da uspemo da nađemo Ratka Mladića. Tako da u tom smislu sam i shvatio da nema fiksnog roka. Ono što sam od početka govorio, mi imamo obavezu, država je preuzela. Ako želimo da budemo, što kažu neki koliko-toliko, ravnopravni članovi međunarodne zajednice, mi svoje obaveze moramo da ispunimo. Nema neograničenog roka ali reći danas, sutra, prekosutra pa verujte bilo bi neozbiljno.”
Međutim, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt takođe ponavlja da izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu nema nekih budućih rokova. Svi ti rokovo završeni su juče, rekao je Polt kao i da srpskoj Vladi nije uopšte potrebno da bilo šta dokazuje međunarodnoj zajednici:
“Ne radi se o tome da Sjedinjene Države, Haški tribunal ili Međunarodna zajednica donose takvu odluku, znači, vi bi trebalo da odlučite šta želite da uradite i vaša odluka, odluka vaše države imaće odgovarajuće posledice. Izbor je na vama, ne na nama.”
A iz Beograda svi zvaničnici poput ministra pravde poručuju da postoji politička volja za izručenjem Ratka Mladića ali da problem predstavlja to što vlasti ne mogu da pronađu ovog haškog begunca. Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose konstatuje da je već odavano retorika otišla u pogrešnom pravcu i da se zamagljuje suština. Da se počinioci najtežih ratnih zločina moraju kazniti.
“Da to nije nikakav hir Evropske unije ili jednostavno neki izmišljeni uslov koji se tek tako postavlja i mislim da su do sad Evropska unija i međunarodna zajednica pokazali dosada i strpljenje i razumevanje. Suđenja inače, koštaju jako mnogo i sam proces pregovora koji jako mnogo i mislilm da svako dalje odlaganje nas u tom smislu odvlači od evropskih intergracija zato što će javno mnjenje biti sve manje zainteresovano i imaće sve manji pristup prema daljem proširenju. Ovde se ne radi o običnom ispunjenju pojedinih uslova, to je test, jednostavno, priznavanja i deljenja i spremnosti da se ubuduće zalaže za iste političke vrednosti. Bojim se da u našoj javnosti se Evropska unija vidi i pridruživanje Evropskoj uniji više kao nešto što će doneti direktne ili indirektne, kratkoročne ili dugoročne ekonomske beneficije.”
