Dragan Štavljanin

Ruska snaga kao bumerang

Protivrečna uloga Rusije

Uloga Rusije je, po mnogim ocenama, ključna za rešavanje „zamrznutih sukoba“. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, pomaganje separatističkim regijama služilo je Rusiji zapravo za sprečavanje stabilizacije novostvorenih država i time zadržavanje svog uticaja. Sada, odugovlačenjem rešavanja „zamrznutih sukoba“, Kremlj nastoji da onemogući integraciju južnokavkaskih zemalja u evroatlantske strukture, odnosno približavanje NATO-a svojim granicama.

Nerešen status – izgovor za kršenje demokratije

Od samog početka sukoba 1988. pitanje Nagorno Karabaha je dominantno na unutrašnjopolitičkoj sceni sa velikom mobilizirajućom ulogom i u Jermeniji i u Azerbejdžanu. Vlasti koriste ovo pitanje da diskredituju opoziciju, stvarajući utisak da su jedino one u stanju da postignu zadovoljavajući rezultat o ovom pitanju. Propaganda u Jerevanu slika bivšeg i sadašnjeg predsednika Jermenije Roberta Kočarijana i Serž Sarkisiana kao heroje rata u Karabahu i stoga se jedino njima može verovati da će izdejstvovati povoljno rešenje. Pitanje N. Karabaha se takođe koristi da bi se opravdala povremeno mešanje armije u politiku kao i imunitet odnosno nedodirivost pred zakonom.

Vojni budžet Azerbejdžana povećan 10 puta

"Komšije nisu pucale na nas"

Odsustvo bezbednosti i političke volje otežava progres. Dve strane su se očito prećutno saglasile da je odlaganje utvrđivanja finalnog statusa jedino realno rešenje. U osnovi, u pregovorima se polazi od toga da bi referendum trebalo održati za 10-15 godina.

"Presečen hleb se ne može sastaviti"

Predsednici Azerbejdžana i Jermenije su se sastali više od 20 puta ali nije postignut značajniji napredak. Baku se zalaže za pristup korak po korak, koji podrazumeva da se spremnost Jermenije za saradnju iskaže povlačenjem njenih trupa sa okupirane teritorije. Jermenija pak insistira na celokupnom paketu. Naime, ona ne želi da se odrekne ni jednog od pregovaračkih aduta bez prethodne saglasnosti o suštinskom pitanju statusa Nagorno Karabaha.

Kobna „planinska crna bašta“

Sukobi u Nagorno Karabahu se smatraju najsloženijim u odnosu na preostala tri na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Naime, za razliku od Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja koji teže da se definitivno odvoje od zemalja čiji su deo – Gruzije i Moldavije – u slučaju Nagorno Karabaha postoji još jedan akter – Jermenija koja ga podržava. Uz vojnu i svaku drugu pomoć svojih sunarodnika iz Jermenije, Nagorno Karabah je pobedio u ratu protiv Azerbejdžana koji je okončan 1994. Poginulo je oko 25 hiljada ljudi a izbeglo ih je oko milion sa obe strane i do dana današnjeg se nisu vratili na svoja ognjišta. Reč je o etničkom sukobu u kome i Azerbejdžan i Jermenija polažu istorijsko pravo na Nagorno Karabah. Mada nema raspoređene mirovne trupe u Nagorno Karabahu kao u ostalim slučajevima, Rusija ima veliki uticaj preko Jermenije. Istovremeno, Zapad je veoma zainteresovan za reintegraciju Azerbejdžana s obzirom da računa na bogata nalazišta nafte i gasa u ovoj zemlji. Rešenje se ne nazire, bez obzira na mnoštvo inicijativa i učestale pregovore. U međuvremenu, podstaknute sve većim prihodima od energenata, vlasti u Bakuu ubrzano naoružavaju armiju pa postoji opasnost od novog rata.

"Ostaviti da visi u vazduhu"

Moldavci diskriminisana većina

Rusija odbija da povuče trupe

Pridnjestrovlje: Staljinovo i Hitlerovo prekrajanje granica

Južna Osetija neodrživa kao nezavisna država

Parlament Južne Osetije usvojio je Deklaraciju u kojoj se ističe da „kosovski presedan predstavlja ubedljivi argument“ i za priznavanje njene nezavisnosti. U Deklaraciji se naglašava da Južna Osetija ima „sve što je potrebno i atribute demokratske i suverene države zasnovane na zakonu“. Takav stav podržavaju i građani ove regije.

Pitanja na ruskom, odgovori na gruzijskom

Aneksija "pasportizacijom"

Počelo tifusom, završilo nacionalizmom

Situacija u Južnoj Osetiji, drugoj gruzijskoj separatističkoj regiji, nekako je u drugom planu u odnosu na Abhaziju. Naime, po mnogim procenama ona ima mnogo manje mogućnosti da opstane kao nezavisna država, i zbog svoje geostrateške pozicije a i veoma malog broja stanovnika (oko 70.000). Međutim, kao i Abhazija, i Južna Osetija je uspela da uz pomoć Rusije ostvari vojničku pobedu nad Gruzijom i od 1990-ih je de fakto nezavisna država koju niko u svetu ne priznaje. Iako se nalazi u središtu Gruzije što je geostrateški čini ranjivom u slučaju novog rata, Južna Osetija međutim računa i na direktnu geografsku vezu sa sunarodnicima u Severnoj Osetiji u Rusiji, zahvaljujući čemu je u priličnoj meri uspevala da opstane. Na dva dosada održana referenduma, stanovnici Južne Osetije su se jednodušno opredelili za nezavisnost.

Abhazija: Olimpijada može pomoći

Nužno međusobno opraštanje

Podstanari u sopstvenoj kući

Samit EU i SAD: Nepremostive razlike

Na Brdu kod Kranja počeo je samit EU i SAD. Biće reči o iranskom nuklearnom oružju, stanju u Iraku, Avganistanu, Kosovu, svetskoj trgovini, klimatskim promenama. Procenjuje se, međutim, da Brisel i Vašington neće prevazići razlike o nekim od ključnih pitanja.

Ekonomska blokada pogubnija od rata