Dostupni linkovi

Odsustvo bezbednosti i političke volje otežava progres. Dve strane su se očito prećutno saglasile da je odlaganje utvrđivanja finalnog statusa jedino realno rešenje. U osnovi, u pregovorima se polazi od toga da bi referendum trebalo održati za 10-15 godina.

Izaslanik SAD u „Minsk grupi“ Metju Brajza ističe za Radio Slobodna Evropa da je učinjen značajan napredak u poslednje dve-tri godine. On smatra da je kompromis moguć ali da je potrebno da se smire ustalasale strasti zbog proglašenja nezavinosti Kosova kao i nedavnih unutrašnjih sukoba u Jermeniji.

"Sada smo prošli kroz neke događaje i turbulencije, što je rezultiralo pauzom u pregovaračkom procesu, tako da je potrebno neko vreme da se "slegne prašina". Jedna je proglašenje nezavisnost Kosova i reakcija Azerbejdžana. On nedvosmisleno smatra da treba očuvati teritorijalni integritet država. S druge strane, Jermenija insistira na pravu naroda na samoopredeljenje. Teritorijalni integritet je međunarodni pravni princip. Pravo na samoopredeljenje je politički princip i veoma je važan. Azerbejdžan smatra da je međunarodno pravo na njegovoj strani i u tom smislu predočava argumente. Isto čini i Jermenija u potenciranju prava na političko samoopredeljenje. Naš posao kao medijatora je da pronađemo put do kompromisa, koji bi uzeo u obzir teritorijalni integritet Azerbejdžana i pravo na samoopredeljenje stanovništva na način da to bude prihvatljivo za obe strane. Ja sam ubeđen da je to moguće. Međutim, zbog uskomešanosti u Azerbejdžanu nakon proglašenja nezavisnosti Kosova kao i unutrašnjo političkih tenzija u Jermeniji, potreban je proces političkog sleganja tla i mi upravo prolazimo kroz taj proces".

Odlaganje rešenja stvara novu realnost na terenu, pre svega u područjima oko N. Karabaha gde se Jermeni naseljavaju. Kuće, zemlja i biznisi se privatizuju i uspostavlja se lokalna adminstracija i infrastruktura.

Kontakti između Azera i Jermena retki a animoziteti su snažni.

Analitičar Radija Slobodna Evropa Liz Fuler: "Nema "diplomatije građana" na liniji kontakta Jermena i Azerbejdžanaca".

Skoro da nema značajnijeg političkog pokreta u obe države koji se zalaže za kompromisno rešenje. Vlasti u Bakuu čak napadaju one koji podržavaju mere u cilju izgradnje poverenja. Istovremeno, ratni veterani u Jermeniji upozoravjau da bi predaja bilo kog dela teritorije u N. Karabahu i okolini bila jednaka izdaji.

Prema istraživanju "International crisis group" iz 2007. - 59,4 odsto Azera ne prihvata bilo kakav kompromis, 11.5 podržava kulturnu autonomiju i lokalnu vladu N. Karabaha, 9.5 se zalaže za pravo na samoopredeljenje N. Karabaha po ugledu na Azerbejdžansku Nahčevan Autonomnu Republiku, 11.1 procenata smatra da bi status trebalo utvrditi na referendumu ako se izbegli Azerbejdžanci vrate u N. Karabah, i 46.7 smtra da treba nastaviti sadašnje stanje „nema rata, nema mira“.

Bez obzira na sadašnje animozitete i Azerbejdžanci i Jermeni ističu da su pre rata imali u glavnom dobre odnose


Nagorno-Karabah -- Konflikt 1992, Izbeglica iz Jermenije prilikom deportacije.

Azerbejdžanac Baladža Abdulajev (Balaja Abdullayev), Zengilan distrikt: "Tokom sovjetskog perioda imali smo dobre odnose sa njima. Išli smo na njihove svadbe, sahrane a i oni su dolazili kod nas. Azeri su iskreni, nisu pohlepni, ne izdaju komšije. Ali Jermeni su drugačiji. Čak i u sovjetsko vreme nisu bili iskreni. Jedno im je bilo na licu a drugo u duši."

Jermenka izbegla iz Šahumian oblasti, koja je pod kontrolom azerbejdžanskih vlasti: "Bili smo komšije, odlazili smo jedni drugima kući. Zvali smo jedne druge prijateljima. No, Azerbejdžanci su nam uvek govorili – ovo je naša zemlja, vi imate vašu u Jermeniji. Azerbejdžanke su se udavale za Jermene, ali Jermenke se nikada nisu udavale za Azerbejdžance. Kako može Jermenka da se uda za "Turčina"? Azerbejdžanski jezik? Ne govorim. To mi uopšte nije bitno. No, moj muž je dobro govorio azerbejdžanski".

Azerbejdžanac Sadi Ahmadov (68), Džabrail (Jabrail) distrikt: "Imali smo dobre odnose sa Jermenima, mada nisu iskreni. Mi smo za razliku od njih veoma iskreni i ljubazni."

Jermenka Melanija Balian iz azerbejdžanskog Šahumian regiona: "U Šahumian oblasti Azerbejdžanci nam nisu bile prve komšije. Oni su živeli u obližnjim selima i bili su u dobrim odnosima sa nama. Kada je reč o azerbejdžanskom jeziku učili smo ga u školi, ali ga ne govorim dobro. Sada se prisećam tek nekoliko reči".

Jedan od pokazatelja etničke distance je dakle i da Jermeni u veoma malom broju govore azerbejdžanski i obrnuto.

Azerbejdžanske izbeglice:


Izbeglica iz distrikta Zangilan: "Ne, Bože sačuvaj."

Alijev (Alyev) Karam iz distrikta Fuzuli koji je sada pod upravom Azerbejdžana: "Ne, mada neki Azeri govore jermenski."

Iako ne masovno, bilo je i slučajeva mešovitih brakova.

Alijev (Alyev) Karam: "Neki naši momci su oženjeni Jermenkama, ali se Azerke retko udaju za Jermene."


Azerbejdžan, izbjeglički kamp koji su izgradili Iranci.

Jermenka Rima Antonian-Nikoghosian, iz sela Čaliu, Martakert region u Karabahu: "Imali smo kontakte jedino na pijaci. Azerbejdžanci su više voleli paradajz i krastavac uzgajan u Karabahu nego na njihovoj zemlji. Naše devojke se nisu udavale za njihove momke. No, oni su dolazili na svadbe. Druga jermenska sela su zapravo imala više kontakta sa Azerbejdžancima nego naše. Da, ja sam učila azerbejdžanski jezik u školi i dobro ga govorim. Nisam ga zaboravila".

Azerbejdžanac Huseinov Hidajet (Huseynov Hidayet): Jermeni koji su živeli u susednim selima bili su dobri i ljubazni. Bili smo prijatelji, zajedno smo jeli, obrađivali zemlju, mada nije bilo mešovitih brakova. Oni su drugačiji od Jermena iz Jermenije. Jermeni iz naše oblasti su slični nama.

Jermenin Gavrosh Nikoghosian, 81, iz sela Čaliu, Martakert region, Karabah: "Naši odnosi su nekada bili veoma dobri. Azerbejdžanci su dobri ljudi. Živeli smo u miru i slozi. Azerbejdžanac kod koga sam radio 30 godina pitao me je da budem kum na venčanju njegovog sina. Bilo je dosta mešovitih brakova. Odlazio sam u njihove kuće i oni dolazili u moju. Govorim perfektno azerbejdžanski. Komšije nikada nisu uperile oružje na nas. To su činila lica koja su došla sa strane. Rat su izazvali političari".

"Nije moguća trampa N. Karabaha za naftovod"

Zbog sve većih prihoda od nafte i gasa elita u Bakuu smatra da njihova zemlja postaje regionalna sila i da će moći da diktira uslove Jermeniji. Azerbejdžan je jedan od najstarijih proizvođača nafte i ima treće po veličini rezerve u SSSR, oko 7 milijardi barela. U Baku smatraju da je Jermenija u defanzivi jer su je zaobišli svi energetski i komunikacijiski projetki u ovom regionu i zbog toga će možda morati da prihvati njegove uslove.


U 2008. društveni proizvod (GDP) Azerbejdžana je povećan za 34.5 odsto, što ga čini najbrže rastućom ekonomijom u svetu, ali istovremeno i manje spremnim na kompromis i možda razmatra vojnu opciju rešavanja krize oko N. Karabaha. Međutim, Bakuu preti ekonomska i politička kriza nakon 2012. godine kada počne opadanje prihoda od nafte, ako u međuvremenu ne bude maksimalno racionalno koristio novopridošla sredstva i ne smanji korpuciju.


Azerbejdžan, projekat nove zgrade državne naftne kompanije (SOCAR) u Bakuu.

Jermenija takođe beleži ekonomski rast: od 2001 do 2006 veći od 10 odsto godišnje. Najuspešnije grane su metalurgija, građevina, poljoprivreda, energija. Međutim, Jermenija trpi veoma teške posledice zbog ograničene privredne saradnje u regionu nakon što je Azerbejdžan 1989. zatvorio granicu sa njom. Turska je takođe 1993. prekinula kopnenu komunikaciju sa Jermenijom. Time je ona izgubila značajan izvor prihoda od naplate taksi na naftovode i železnički saobraćaj između Turske i Kaspijskog mora. Istovremeno, i susednim zemaljama povećani troškovi jer su morali da grade novu infrastrukturu da bi zaobišli Jermeniju.


Aleksander Iskandrian
, analitičar iz Jerevana:

"Ne može da se zamisli da bilo koji jermenski političar proda Nagorno Karabah za naftovod. Prvi predsednik Jermenije (Lev Petrosian) je pokušao da postigne kompromisno rešenje 1998. godine sa Azerbejdžanom i morao je da se povuče".

Prihodi Jermenije dosta zavise od doznaka iz dijaspore. I rast od više od 10 odsto u Nagorno Karabahu u poslednjih pet godina, pre svega gradnja novih objekata, podstaknuta je ulaganjima iz dijaspore.

U kojoj meri zaista Jermenija trpi ekonomske posledice?

Aleksander Iskandrian:

"Jermenija je od 1993. godine u blokadi koju je uvela Turska. Azerbejdžan je to uradio još 1990-1, u vreme Sovjetskog Saveza. Tada je situacija bila još gora jer Jermenija nije mogla da računa na izlaz ka Gruziji zbog građanskog rata u ovoj zemlji. Međutim, bez obzira na te okolnosti, privreda Jermenije se razvijala i jedna je od najboljih na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Tačno je da Jermenija nije uključena u naftovod koji prolazi od Azerbejdžana do Turske. Gruzija je deo tog naftovoda, ali je bez obzira na to njena privreda je slabija od jermenske. Istovremeno, Jermenija ima mogućnost snabdevanja gasom iz Rusije i Irana".

I Azerbejdžan trpi ekonomske posledice, ističe Kazar Ibrahim, portparol Ministarstva inostranih poslova u Bakuu.

"Nerešeno pitanje Nagorno Karabah, definitino ima veliki uticaj na razvoj Azerbejdžana. Ima dosta prirodnih resursa na okupiranim teritorijama, ne samo Nagorno Karabah već i 7 susednih distrikta. Drugi problem je skoro milion interno raseljenih lica o kojima moramo da brinemo. To svakako iziskuje velike troškove. Međutim, ukoliko poredite tempo razvoja sa Jermenijom, Azerbejdžan je otišao mnogo dalje – ekonomski, politički i u svakom drugom pogledu. Dakle, bez obzira na teškoće, Azerbejdžan ima mnogo snažniju državu, ekonomiju od Jermenije i bolje je integrisan u međunarodnu zajednicu".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG