Dostupni linkovi

Južna Osetija neodrživa kao nezavisna država


Protest mladih za nezavisnost Južne Osetije, Vladikavkaz, mart 2008.

Parlament Južne Osetije usvojio je Deklaraciju u kojoj se ističe da „kosovski presedan predstavlja ubedljivi argument“ i za priznavanje njene nezavisnosti. U Deklaraciji se naglašava da Južna Osetija ima „sve što je potrebno i atribute demokratske i suverene države zasnovane na zakonu“. Takav stav podržavaju i građani ove regije.

Kosta Kočijev (Kochiev), predsednik pokreta za ljudska prava "Zakon iznad vlasti":

Narod se opredelio dva puta za nezavisnost. Varijante mogu biti različite, o tome se može razgovarati, ali ima još jedan faktor. Postoji Severna Osetija, gde sada boravi sto hiljada Osetijaca sa juga. To treba da se uzme u obzir.

Gruzija to svojim postupcim već duže vreme dokazuje. Politika Gruzije - to je permanentan genocid nad osetijskim narodom. Ja lično ne mogu da zamislim da Južna Osetija bude deo bilo kakve gruzijske države”.

Alan Džusojev: Za Osetijce ne postoje mogućnost zajedničke države sa Gruzijom. Barem ja tako mislim, ali i većina osetijskog naroda”.


Eduard Kokoiti
(Kokoiti), predsednik Južne Osetije u intervjuu za Radio Slobodna Evropa o tome da li Južna Osetija teži
da se priključi Rusiji:


Važno je najpre da se postigne naša nezavisnost i to u skladu sa striktnim normama međunarodnog prava i sadašnjim realnostima. Nakon toga građani Južne Osetije trebalo bi da donesu odluku. Niko ne treba da zaboravi da smo mi mali narod podeljen na dva dela. Da bismo sačuvali naš jezik i kulturu, obavezni smo da konsolidujemo sve naše snage“.


Iako je EU zatražila od Rusije da ukine blokadu Gruzije, Piter Semnebi (Peter Semneby), specijalni predstavnik EU za južni Kavkaz rekao je pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (5.10. 2006) da Gruzija mora „više da razmišlja“ kako da se približi Abkhaziji i Južnoj Osetiji. On ističe da je sadašnja kriza „kulminacija“ dugog procesa.

Tome treba dodati da bi se stvorili uslovi za rešavanje krize mirnim putem, pojedini gruzijski zvaničnici morali bi da umanje veoma oštru retoriku i zamene je merama poverenja kako bi se stvorili uslovi za stvarni dijalog sa Južnom Osetijom i Abkhazijom“.


Sada nema pregovora između Južne Osetije i Gruzije o pronalaženju bilo kakvog rešenja. Šaakašvili možda razmišlja da je jednostavnije sačekati i izvesti "blic krig" u Južnu Osetiji.

Šaakašvili i blic krig

Međutim, u odsustvu pregovora raste opasnost od ratne opcije, kaže analitičar Radija Slobodna Evropa Liz Fuler.

Koliko ja znam, sada nema pregovora između Južne Osetije i Gruzije o pronalaženju bilo kakvog rešenja. Šaakašvili možda razmišlja da je jednostavnije sačekati i izvesti "blic krig" u Južnu Osetiji nakon čega bi tamošnje separatističko rukovodstvo pobeglo u Severnu Osetiju. Šaakašvili bi mogao da kaže da je uspešno uspostavio kontrolu nad ovom regijom“.

No, u Južnoj Osetiji ističu da su spremni da ponovo ratuju i brane svoju nezavisnost oružjem.

Kosta Kočijev: "Svakako. Puno je bilo krvi. Gruzija će uzeti Osetiju samo kada ovde ne bude niti jednog Osetijca”.

Alan Džusojev: "Mislim da, da, sto posto. Da se razumemo: ekonomija, novac, hrana – to je sve dobro, ali nezavisnost se ne može kupovati. Gruzijci mogu da nas smeste i u kuću od zlata, ali to nas neće učiniti slobodnima”.


Jačanje paralelnih realnosti

Situaciju dodatno komplikuje i pozicija Rusije koja je dodelila pasoše građanima Abhazije i Južne Osetije. Šef diplomatije Sergej Lavrov je nedavno izjavio da će Rusija zaštiti svoje građane, uključujući i one u inostranstvu.

Liz Fuler: „Svakako je moguće zamisliti da Rusija interveniše u slučaju Abhazije i Južne Osetije. S druge strane, izjave ruskih zvaničnika uvek treba tumačiti sa dozom opreza. Na primer, i Čečeni imaju ruske pasoše. Dakle, to ne znači da će ruski vojnici intervenisati da bi zaštitili svako lice koje ima ruski pasoš“.

U međuvremenu, jačaju dve paralelne realnosti na terenu. Već skoro dvadesetak godina nakon konflikta rađaju se nove generacije u Južnoj Osetiji, koje nemaju nikakvog iskustva života u Gruziji kao zajedničkoj državi, ne govore gruzijskim jezikom, što otežava kompromisno rešenje. Sabin Frejzer (Sabine Fraizer), direktor programa za Evropu u Međunarodnoj kriznoj grupi sa sedištem u Briselu, o tome za naš program kaže.


Temur Iakobashvili,

„Postoji vrlo jaka podela između Gruzijaca, Abhaza i Južnosetijaca. Stoga je vrlo važno krenuti sa izgradnjom poverenja između ova tri naroda kako bi oni ponovo zajednički živeli i radili u budućnosti. Ekonomija je jedan od najznačajnih faktora za uspostavljanje bolje situacije na terenu a ne fokusiranje na političko rešenje, odnosno pitanje statusa. Ključno je izgraditi ponovo veze između ljudi“.


Temur Iakobašvili (Iakobashvili), gruzijski ministar za reintegraciju:

Da, ali treba da imate u vidu brojke i onda ćete uvideti da su netačne tvrdnje o paralelnim stvarnostima. Gruzija kontroliše 65 odsto teritorije Južne Osetije. To znači da separatistički režim u Šinvaliju kontroliše područje na kome živi 32 hiljade stanovnika. Ponavljam – 32 hiljade!!! Dakle, ima više Južnoosetijaca u Gruziji nego u separatističkim enklavama”.

Kakav se rasplet može očekivati?

Sabin Frejzer:

U jednu ruku situacija u Južnoj Osetiji je nešto lakša, a u drugu isto tako složena. Ova regija se nalazi u srcu Gruzije, odnosno samo nekoliko desetina kilometara od Tbilisija. Gruziji je ovo ključni izazov jer je Južna Osetija tako blizu glavnog grada. Takođe, ova provincija se nalazi blizu Severne Osetije na ruskom delu Severnog Kavkaza, što dodatno otežava situaciju jer će Južna Osetija verovatno biti zainteresovanija da se ujedini sa Ruskom Federacijom i Severnom Osetijom nego da bude potputno nezavisna. Gruzija sada pokušava da tamo uspostavi alternativnu vladu, na čelu sa Sanakojevim. Mislim da je ovde problem što Sanakojev, iako je po nacionalnosti etnički Osetijac, ne uživa poverenje ljudi u Južnoj Osetiji i smatraju ga izdajnikom. Mislim da pokušaj Gruzije da stvori alternativnu vladu u J. Osetiji neće puno doprineti smirivanju situacije. S druge strane, de facto predsjednik J. Osetije Kokoiti takođe ima ograničenu podršku u ovoj provinciji. Stoga će biti vrlo važno ko će postati novi vođa koji će zadobiti snažno poverenje ljudi u ovoj provinciji“.

Liz Fuler:

Gruziji će biti lakše da reintegriše Južnu Osetiju jer je reč o veoma maloj teritoriji. Takođe, stanovništvo je delimično izmešano tako da je na primer pored južnoosetijskog sela gruzijsko, potom opet južnoosetijsko i tako dalje, što znači da gruzijska armija može brzo da preuzme kontrolu nad tim područjem. Naravno, postoji rizik od ruske intervencije. Govoreći u terminima surove realnosti, Južna Osetija nema šansi da opstane kao nezavisna država. U najboljem slučaju, mogla bi da se ujedini sa Severnom Osetijom u okviru Ruske Federacije“.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG