Regija

Grenel ostaje izaslanik za dijalog Srbije i Kosova

Ričard Grenel, u američkoj rezidenciji u Beogradu tokom posete 23. januara 2020.

Pogledajte komentare

Ričard Grenel (Richard Grenell) ostaje na dosadašnjoj dužnosti specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova, potvrdio je Radiju Slobodna Evropa (RSE) njegov predstavnik za medije Dik Kastin (Dick Kustin).

“Možemo potvrditi da ambasador Grenel će obavljati funkciju ambasadora SAD u Nemačkoj, kao i spceijalnog izvestioca za pregovore Srbije i Kosova, a od sada i vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe”, navodi se u pisanom odgovoru na upit RSE.

Kastin dodaje i da je Grenel prihvatio predlog predsednika Trampa da preuzme poziciju vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštaje službe na ograničeno vreme, i da će Bela kuća uskoro nominovati kandidata za tu poziciju.

"Uzimajući u obzir te činjenice, Grenel će zadržati pozicije ambasadora u Nemačkoj i specijalnog izaslanika za mirovne pregovore Kosova i Srbije, kojima je 100 posto posvećen", naglašava Kastin.

Grenel tvitovao da neće biti kandidat

Sam Grenel tvitovao je u međuvremenu poruku u kojoj navodi da on neće biti nominovan za direktora nacionalne obaveštajne službe. "Predsednik će imenovati kandidata (ne mene) uskoro", napisao je Grenel.

Tramp ima 'puno poverenje'

Prethodno je i sam američki predsednik Donald Tramp (Trump) potvrdio da je Grenela imenovao za vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe.

"Rik je predstavljao našu zemlju izuzetno dobro i radujem se što ću sarađivati sa njim", napisao je Tramp na Tviteru.

U nekoliko sati kasnije emitovanom saopštenju Bele kuće potvrđuje se Trampova odluka i podseća se na Grenelovo dugogodišnje iskustvo u radu sa obaveštajnom zajednicom, ne samo na poziciji ambasadora, već i na drugim funkcijama.

Navodi se i njegova funkcija specijalnog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova, što obavlja od oktobra 2019., kao i rad na mestu portparola Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama.

Grenel je, navodi se u saopštenju, „posvećen nepolitičkom i nestranačkom pristupu kao šef Obaveštajne zajednice, od čega zavisi naša bezbednost i sigurnost“. Dodaje se da predsednik Tramp u Grenela ima puno poverenje.

Senat odlučuje o budućem direktoru

Na osnovu Federalnog zakona, mandat vršilaca dužnosti za pozicije u izvršnim agencijama koje imenuje predsednik SAD, traje 210 dana.

Za stalni posao na takvoj funkciji, potrebna je potvrda Senata.

Dosadašnji vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe, Džosef Meguajer (Joseph Maguire) stupio je na tu dužnost 16. avgusta 2019. i trebao je da se povuče sa te pozicije do prve polovine marta meseca ove godine.

Pozicija direktora Nacionalne obaveštajne službe (DNI) formirana je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. i nadgleda 17 civilnih i vojnih obaveštajnih agencija, uključujući i Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA).

Direktor DNI-a služi kao šef američke obaveštajne zajednice, nadgleda i upravlja sprovođenje Nacionalnog obaveštajnog programa i deluje kao glavni savetnik predsednika i Nacionalnog saveta za bezbednost po pitanju nacionalne bezbednosti.

Zagovornik Trampove politike

Grenel, zagovornik Trampove politike, zameniće Džozefa Megvajera (Joseph Maguire), koji je na dužnost direktora Nacionalne obaveštajne službe obavljao poslednjih šest meseci, od avgusta prošle godine.

Pročitajte i ovo: Riskantan potez demokrata s neizvesnim posledicama

Megvajer je imenovan na tu funkciju nakon ostavke Dena Kousta (Dan Coats) na mesto direktora.

Tramp je imao napete odnose s Koustom, koji je podržao zaključak američke obaveštajne zajednice da se Rusija mešala u predsedničke izbore 2016. s ciljem promicanja Trampa nad demokratskom suparnicom Hilari Klinton (Hillary Clinton).

Grenel, koji je obavljao dužnost američkog portparola u UN za vreme administracije predsednika Džordža Buša (George W. Bush), poznat je kao kontroverzna figura.

Nemačka je 2018. godine od Vašingtona zatražila pojašnjenje primedbi koje je Grenel uputio desničarskoj internet stranici, rekavši da želi da osnaži "druge konzervativce" u Evropi.

Takođe je glasno kritikovao Berlin zbog toga što je smatrao nedostatkom podrške oštrom stavu Vašingtona protiv Irana, davao je kontroverzne izjave o nemačkoj unutrašnjoj politici i davao druge kritičke komentare koji nisu bili uobičajeni za ambasadora u zemlji dugogodišnjeg američkog saveznika.

Kritike na imenovanje Grenela

Kritičari su oštro reagovali na vest o novom imenovanju Grenela - što znači da u v.d. stanju neće trebati odobrenje Senata - ali i zbog njegovog manjka iskustva u obaveštajnim poslovima.

Senator Mark Varner (Warner), najviši demokrata u Senatskom odboru za obaveštajne poslove, rekao je da je taj potez očigledno "napor da se zaobiđe ustavna vlast Senata kako bi se savetovalo i dalo pristanak na tako kritične stavove nacionalne bezbednosti".

Varner je rekao i da je "predsednik odabrao pojedinca bez ikakvog obaveštajnog iskustva, koji će biti vršilac dužnosti vođe nacionalne obaveštajne zajednice".

Samanta Pauer (Samantha Power), bivša američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama (UN), na svom Tviter nalogu je napisala da imenovanje Grenela "ismejava poziciju u Nacionalnoj obaveštajnoj službi".

"Uporedite njegovo iskustvo s iskustvom njegovih prethodnika u poslu", navela je Pauer.

Čestitke sa Zapadnog Balkana

Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) pozdravio je novo imenovanje Grenela.

"Sjajan izbor Donalda Trampa da imenuje Ričarda Grenela za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe. Ambasador Grenel je učinio sjajan posao kao specijalni izaslanik u vezi s dijalogom između Kosova i Srbije. Želim Vam Rik veliki uspeh u Vašoj novoj misiji da učinite bezbednijim SAD i svet", napisao je Tači.

Povodom Grenelovog imenovanja oglasio se i Marko Đurić, direktor kosovske Kancelarije u Vladi Srbije, navodeći da je to imenovanje "važan korak u ambasadorovoj plodonosnoj karijeri" koje ga "potvrđuje kao patriotu njegove zemlje i kao profesionalca".

Đurić je, kako se navodi na sajtu njegove Kancelarije, za lokalnu TV Happy rekao da će se tek videti kako će se Grenelovo imenovanje odraziti na američku ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da li će Grenel ostati specijalni izaslanik za pregovore između Beograda i Prištine ili će to biti neko drugi.

Đurić je, dodaje se, rekao i da razgovori koje je tim Srbije vodio sa Grenelom nisu bili laki, ali da je on u tom posredovanju imao pragmatičan stav koji je doveo do rezultata - potpisivanje pisma o namerama za otvaranje železničkog saobraćaja i izgradnje auto-puta koji će povezati Beograd i Prištinu, kao i obnavljanje avio-linije.

Marko Đurić

"Čestitam Grenelu na novoj poziciji. Reč je o poziciji koja znači da je on sada koordinator 17 obaveštajnih službi i da upravlja budžetom od 56 milijardi dolara, kao i da je osoba zadužena za dnevni brifing predsednika SAD. Nadam se da je ono što je Grenel postigao u razgovorima Beograda i Prištine doprinelo njegovoj sadašnjoj funkciji", rekao je Đurić.

Đurić je, inače, bio jedan od potpisnika tri sporazuma ispred Vlade Srbije, koji su postignuti uz posredstvo Grenela.

Grenel je u oktobru 2019. imenovan za specijalnog izaslanika američkog predsednika za mirovne pregovore Kosova i Srbije.

Ta odluka bila je iznenadna, budući da je američka administracija krajem avgusta 2019. već imenovala diplomatu Metjua Palmera (Matthew) za specijalnog izaslanika za Balkan za kojeg se smatralo da će se, između ostalog, baviti i dijalogom.

Grenelovi rezultati u dijalogu Kosova i Srbije

Tramp je pozdravio ulogu Grenela koji je poslednjih nedelja posredovao u postizanju tri dogovora između Prištine i Beograda - o avio liniji između dva grada, te o železnicama i autoputevima.

Tokom ceremonije potpisivanja obeleženih obnovljenih veza 14. februara na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio je Trampa i Grenela da pomažu u postizanju sporazuma za koji je rekao da će "osigurati mir u narednim vekovima".

Pročitajte i ovo: Hoće li Grenel ubediti Srbiju i Kosovo?

Nepoznato je da li će Grenel i dalje biti specijalni izaslanik za Kosovo i Srbiju ili ne.

Ričard Grenel protivi se ideji premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin Kurti) o uvođenju recipročnih mera Srbiji.

Grenelov portparol Dik Kastin (Dick Custin) ranije je izjavio za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ambasador Grenel podstiče Kosovo da ukine taksu bez reciprociteta.

"Kosovo treba da ukine taksu na robu iz Srbije, bez sprovođenja reciprociteta. Dakle, bez recipročnih mera. Ne samo da suspenduje taksu, već da je potpuno ukine", dodao je Kastin.

Vaš browser nepodržava HTML5

Grenel o američkim očekivanjima od Kosova i Srbije

Grenel je i u Prištini početkom februara 2020. od Kurtija, pre njegovog izbora za premijera, tražio ukidanje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, uvedenih pre šesnaest meseci kao odgovor na poteze Srbije kojima je onemogućavala prijem Kosova u međunarodne institucije.

To bi, kako je dodao Grenel, trebalo da se desi istovremeno sa prekidom kampanje Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Vaš browser nepodržava HTML5

Grenel i Vučić o taksama