Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto Vučić i Tači žele da trguju teritorijama?


Aleksandar Vučić i Hašim Tači u Albahu, avgust 2018.

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova mrtav. Sagovornici su bili Goran Bogdanović, bivši ministar Srbije za Kosovo, i Ramuš Tahiri, bivši visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Bilo je reči o tome šta je glavni uzrok sadašnjih velikih tenzija između Beograda i Prištine, zašto odluka vlade Kosova o uvođenju stopostotnih carina na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije ekonomska, već politička mera, da li će Kosovo popustiti pod pritiskom Evropske unije i ukinuti carine, da li Srbija smatra Kosovo ravnopravnim partnerom u pregovorima, može li vojska Kosova da ugrozi kosovske Srbe, zašto je premijerka Srbije Brnabić zapretila Kosovu vojskom da bi predsednik Vučić potom rekao da Srbiji ne pada na pamet da ratuje s Amerikom, kako se briselski dijalog od tehničkog pretvorio u dijalog o statusu, šta znači Vučićevo istorijsko razgraničenje Srba i Albanaca, zašto Vučić i Tači ne odustaju od ideje o razmeni teritorija, kao i o tome da li se i pored prekida dijaloga i dalje vode tajni pregovori.

Omer Karabeg: Može li se reći da su odnosi između Beograda i Prištine trenutno na najnižem nivou od proglašenja nezavisnosti Kosova?

Goran Bogdanović: Bilo je i gorih situacija. Setite se samo napada pripadnika ROSU na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Tako da ovo nije jedini slučaj, ali situacija svakako zabrinjava i Srbe i Albance.

Ramuš Tahiri: Odnosi nisu dobri, ali ne mogu reći da su na najnižem nivou. Priština i Beograd različito gledaju na te odnose. Kosovska strana smatra da nije ravnopravna, dok srpska misli da Kosovo i ne treba da bude ravnopravno. Sada je prvi put u povijesti odnosa Kosova i Srbije došlo do uzvraćanja udaraca.

Kosovo uzvraća

Omer Karabeg: Šta je glavni uzrok sadašnjih velikih tenzija između Beograda i Prištine?

Goran Bogdanović: Mislim da je to, pre svega, nepoverenje između srpskog i albanskog naroda, a samim tim i između Beograda i Prištine. Srbi i Albanci žive u zabludi i tu će zabludu platiti siromaštvom i trovanjem duha. Interesi kosovskih Srba nisu i interesi Beograda. Od 2013. godine srpsko rukovodstvo je počelo postepeno da prodaje interese Srba na severu Kosova i Metohije. Silom su ih terali da učestvuju na kosovskim izborima i u radu kosovskih institucija.

Ramuš Tahiri: Glavni uzrok sadašnjih tenzija je što Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova ističući da time brani interes srpskog naroda na Kosovu. U neku ruku to izgleda legitimno, ali putevi kojima se brani taj interes nisu demokratski. Srbija ne uvažava kosovsku stranu, ne priznaje kosovske insititucije, već je svoj interes nastojala da ostvari preko međunarodnih institucija na Kosovu - UNMNIK-a i EULEX-a. Međutin, kosovske institucije su legitimne i one predstavljaju Kosovo, bez obzira što ga Beograd smatra južnom srpskom pokrajinom. Sada više nema EULEX-a, a UNMNIK je smanjio svoje ovlasti. Ostale su kosovske institucije, koje su se, kako kažu u Beogradu, drznule da uzvrate Srbiji. Međutim, kosovske institucije su legitimne i one predstavljaju Kosovo bez obzira šta Beograd o tome mislio.

Carine

Omer Karabeg: Jedan od najvećih problema u trenutnim odnosima između Kosova i Srbije su carine od sto odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine koje je nedavno uvela kosovska vlada.

Goran Bogdanović: Uzeću sebi za pravo da kažem da nijedna normalna institucija ne bi sebi dozvolila da na takav način parira nekoj drugoj etničkoj zajednici, u ovom slučaju Srbima. Verujem da će u Prištini preovladati razum i da će te besmislene sankcije biti ukinute. Bojim se, međutim, da se na taj način sprema predstava koja bi trebalo da pokaže da Srbi i Albanci, ne samo da ne mogu zajedno, već da ne mogu ni da žive jedni pored drugih, pa je zato potrebno da se razgraniče. Sve ukazuje na to - i ostavke gradonačelnika na severu Kosova i Metohije i prekid komunikacije sa kosovskim institucijama, iako Srpska lista i dalje ima svoje ministre u vladi, mada oni tvrde da su podneli ostavke, što nije tačno.

Kada su se desili oni silni protesti na severu Kosova i Metohije, očekivao sam da će srpski ministri uputiti pismo Ramušu Haradinaju i tražiti da ih što pre razreši. Ne mogu da zamislim da bilo koji Srbin može da učestvuje u vladi koja uvodi sankcije njegovom narodu. Ali ja sam više nego siguran da će ta igra prestati. Vlada u Prištini najavljivala je i druge sankcije, ali je po svemu sudeći od njih odustala. To je možda neki pravac kojim će se, nadam se, ići.

Supermarket u Gračanici, 2. decembra 2018.
Supermarket u Gračanici, 2. decembra 2018.

Isti tretman

Omer Karabeg: Evropska unija i mnogi međunarodni činioci vrše pritisak na Kosovo da ukine carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Da li će vlada Kosova popustiti?

Ramuš Tahiri: Ne mislim da će popustiti zbog toga što je to politička odluka, a ne ekonomska mera. Pri tome treba reći da ta mera nije usmerena protiv srpskog naroda na Kosovu, kao što tvrde predstavnici Srbije. Mleko je mleko, bez obzira da li je došlo iz Beograda, Peći ili Skoplja. Tako je i sa uljem i drugim prehrambenim proizvodima. Ponavljam, to je politička odluka čiji je cilj, kako tvrde u Prištini, da se Evropskoj uniji ukaže na probleme koje Kosovo ima u odnosima sa Srbijom.

Srpski predstavnici uvek govore da su Albanci prevrtljivi, da su lažovi. Vučić kaže da im ništa ne veruje, ali da mora ići na razgovore u Brisel. A sada, kada su razgovori prekinuti, jadikuje što su prekinuti i što ne ide u Brisel. Kada građanin Kosova kolima prelazi administrativnu ili državnu granicu - zavisi kako je ko zove - i ulazi u Srbiju njemu se skidaju tablice i stavljaju privremene. On dobije neki papir s kojim ne može preći mađarsku granicu. Kad roba sa Kosova ulazi u Srbiju ne priznaju se kosovski papiri, pa roba mora da čeka dok je ne pregledaju srpski organi. Taj tretman nisu imali vozači i roba Srbije kada su ulazili na Kosovo, ali sada kosovska vlada najvaljuje recipročne mere.

Uzurpirana imovina

Omer Karabeg: Gospodine Bogdanoviću, da li kosovska roba i kosovske tablice treba u Srbiji da imaju isti tretman kao što ih imaju srpska roba i srpske tablice na Kosovu?

Goran Bogdanović: Pa, zbog čega postoji dijalog? Setite se šta se dogodilo 2011. godine, kada je počeo dijalog u Briselu i kada smo počeli da govorimo i o carinama, i o ličnim kartama, i o administrativnim prelazima, i o slobodi kretanja. Tada se dogodio iznenadni napad jedinica ROSU na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Ne može se na taj način dijalog dovoditi u pitanje. I jedna i druga stana moraju da poštuju sve odredbe Briselskog sporazuma. Tu ja nemam nikakve dileme, iako sam bio protivnik Briselskog sporazuma zbog toga što nije došlo do sveobuhvatne normalizacije odnosa, što se ne poštuju prava manjinskih zajednica, što nema održivog povratka svih raseljenih i zainteresovanih da se vrate na prostore Kosovo i Metohije i što još uvek nije vraćena uzurpirana privatna imovina vlasnicima srpske nacionalnosti.

Nema sreće ni za jedan narod, ako jedni drugima nanosimo štetu: Goran Bogdanović
Nema sreće ni za jedan narod, ako jedni drugima nanosimo štetu: Goran Bogdanović

Podsetiću da je preko 96 procenata uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji u vlasništvu Srba. Umesto da razgovaramo o carinama, putnim ispravama, tablicama i o uzurpirnoj imovini- sada imamo mere kosovske vlade koje nanose štetu i Srbima i Albancima. Nema sreće ni za jedan narod, ako jedni drugima nanosimo štetu. Ja sam zagovornik suživota na prostoru Kosova i Metohije, ja sam zagovornik dijaloga između Srba i Albanaca, Beograda i Prištine, Kosova i Srbije - možemo ga zvati kako god hoćemo. Ali, važno je da se smanje tenzije i da počnemo normalno da funkcionišemo da bismo smanjili naše siromaštvo.

Ne treba da živimo u zabludi da jedni mogu nadvladati druge. Na taj način ne treba da se ponašaju ni Beograd, ni Priština. Moramo postići sveobuhvatni sporazum koji će obuhvatiti sve ono što tišti i srpsku i albansku zajednicu, a ne da se stalno nadgornjavamo. Od našeg sukoba je prošlo gotovo dvadeset godina. Mnoge stvari su trebale da budu iza nas, a mi se očigledno vraćamo u 1998. i 1999. godinu.

Sinovi

Ramuš Tahiri: Briselski sporazum treba sprovoditi. U tom sporazumu piše da se prilikom prelaska granice ne mogu skidati tablice i da se moraju priznavati dokumenti - i oni lični i oni za robu. Srpska vlada ne priznaje nijedan dokument Kosova, pa ni lične karte - ne samo Albanaca, nego i Srba. Kosovci do sada nisu uzvraćali, ali sadašnji premijer Ramuš Haradinaj želi da se to promeni i da Kosovo bude ravnopravan partner. Ovde se smatra da danas Albanci prvi put mogu ravnopravno razgovarati sa Srbima, ako izuzmemo period Narodnoslobodilačke borbe i period autonomije nakon 1974. godine, kada su Albanci bili ravnopravni u donošenju odluka.

Nažalost, u Srbiji preovladava mišljenje da kosovski Albanci nisu ravnopravna strana i da se sa njima mora razgovarati ili preko UNMIK-a ili preko Evropske unije. Dvadeset godina je prošlo od rata. Stasale su nove generacije. Moji sinovi niti osećaju srpsku vlast, niti imaju bilo kakvog pojma o tome, niti se osećaju neravnopravnim i podjarmljenim. Oni se smatraju evropskom generacijom koja želi da razgovara na ravnopravnoj nozi. Gospodin Bogdanović je pomenuo uzurpiranu imovinu na Kosovu. On kaže da je 96 posto uzurpirane imovine u vlasništvu Srba. To nije tačno. Dosta te imovine je prodano. Mogao bih vam o tome doneti podatke.

Goran Bogdanović: Gospodine Tahiri, taj podatak o uzurpiranoj imovini Srba objavile su vaše vlasti.

Ramuš Tahiri: To kaže Habitat, ali postoje statistike i možemo razgovarati da li je to istina. Na teritoriji Kosova živelo je 90 procenata Albanaca i oni nisu bili bez zemlje i bez imovine. Da ne ponavljamo onu glupost iz Bosne da se delimo po turskim defterima.

Goran Bogdanović: Pomenuli ste svoje sinove. I moji sinovi su rođeni na Kosovu i Metohiji, i oni se ne sećaju rata, i oni su Evropljani i oni žele lepšu budućnost. Žele da završe fakultete, da imaju dobar posao, da žive od svog rada, a ne da gledaju da li će slobodno moći da odu do Gračanice, Dečana i Pećke patrijaršije ili da odu na slavu kod kumova u Babinom Mostu. Moramo misliti o budućnosti, a ne o podelama.

Vojska Kosova

Omer Karabeg: Odluka kosovskog parlameta da formira vojsku Kosova, izazvala je različite reakcije. Sjedinjene Američke Države podržavaju tu odluku, dok je NATO i Evropska unija kritikuju. Reagujuću na odluku o formiranju vojske premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da se nada da Srbija nikada neće morati da upotrebi svoju vojsku da bi zaštitila Srbe na Kosovu, ali da je to jedna od opcija koje su na stolu. Posle je Vučić demantovao tu izjavu poručujući da Srbiji ne pada na pamet da ratuje protiv Amerike. Šta znači to poigravanje s vojskom?

Goran Bogdanović: Već sam rekao da se bojim da se sprema velika predstava koja bi trebalo da pokaže da Srbi i Albanci, ne samo da ne mogu zajedno, već da ne mogu ni da žive jedni pored drugih i da zato treba da dođe do podele. Jako je opasno da se krene u formiranje vojske u trenutku kada postoje velike tenzije između i Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Mi Srbi, koji živimo na Kosovu i Metohiji, znamo da od te vojske nema ništa. Neki moji prijatelji Albanci kažu: “Ne treba da se plašite, nama je cilj da imamo neki datum koji ćemo slaviti kao dan formiranja naše vojske i odabrali smo 14. decembar“. Međutim, imajući u vidu kakve poruke dolaze iz Beograda i Prištine, Srbi na severu Kosova i Metohije su zabrinuti, iako su svesni da Priština nema potrebe da napada sever Kosova i Metohije jer tamo bukvalno ima sve - i administrativnu liniju na Jarinju i Brnjaku preko koje roba ne može da se uveze, i lokalnu samoupravu, i policiju, i sudstvo, dakle, sve instrumente državnosti.

Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti, 13. decembar 2018.
Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti, 13. decembar 2018.

Ja lično ne vidim opasnost od te buduće kosovske vojske. Znamo da vojska Kosova ne može da se formira bez promene ustava, a ustav ne može da se promeni bez pristanka srpske zajednice. Ne vidim da je ijedan Srbin spreman za takvo nešto. Ipak, ponavljam, Srbi se plaše, posebno zbog onoga što se desilo 2004. kada su napadnuti ni krivi, ni dužni i kada je stradao veliki broj naših ljudi i sakralnih objekata. Plaše se da nešto slično ne bude ponovo inscenirano od strane Albanaca što bi bio povod za novo etničko čišćenje Srba, posebno na severu Kosova i Metohije.

Ana Brnabić

Omer Karabeg: Zašto je premijerka Ana Brnabić potegla tu priču o vojnoj opciji?

Goran Bogdanović: Ona je osoba koja izvršava Vučićeve naloge, tako da mi nije jasno iz kog razloga i u kom kontekstu je pomenula da vojska Srbije može da upadne na prostor Kosova i Metohije. Svi smo svesni činjenice da još uvek važi Rezolucija 1244 i da je KFOR jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji. Ne verujem da Ana Brnabić, niti bilo ko u Srbiji, nije svestan te činjenice. Ako bi eventualno došlo do toga - to bi mogao da bude da sukob sa NATO paktom, a odlično znamo kako smo prošli 1999. godine. Prema tome, to je izjava u dnevnopolitičke svrhe da bi se zadovoljili nacionalisti i takozvane patriote koje su trenutno na vlasti u Srbiji.

Ramuš Tahiri: Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku trajaće deset godina, znači, nikom se ne žuri. Vojska se formira tako što se šire nadležnosti Kosovskih bezbednosnih snaga. Kao datum formiranja vojske izabran je 14 decembar. To je datum pogibije grupe boraca UČK-a koju je predvodio Mujo Krasnići. Oni su išli iz Albanije na Kosovo i u sukobu na granici poginulo je 36 boraca. Kosovo, kao i sve balkanske nacije, kad je u pitanju vojska, vodi računa o simbolici. Oko kosovske vojske se diže prašina zbog beogradske propagande, a ta vojska, kao i današnje Kosovske bezbednosne snage, neće moći da uradi ništa, ama baš ništa, bez dozvole KFOR-a.

Razmena teritorija

Omer Karabeg: Predsednici Vučić i Tači su donedavno, svako na svoj način, govorili o mogućnosti razgraničenja između Srbije i Kosova, što je podrazumevalo razmenu teritorija - sever Kosova za Preševsku dolinu. Da li je ta ideja još uvek aktuelna?

Goran Bogdanović: To je provejavalo kao ideja, ali niste mogli čuti niti od Vučića, niti od Tačija, kakav je to plan. Od Tačija ste mogli da čujete da neće dati sever Kosova i Metohije, već da hoće da pripoji Preševsku dolinu ili, bolje rečeno, Preševo, Bujanovac i Medveđu. Što se tiče srpske strane, mogli ste da pročitate u tabloidima da Srbija želi da sačuva sever Kosova i Metohije, ali da nema promene granica, kad su u pitanju Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Od početka sam bio skeptičan prema toj ideji, jer je nemoguće da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države podrže bilo kakvo razgraničenje po etničkoj liniji. Mislim da je velika greška i Vučića i Tačija što su počeli da pričaju o granicama i statusu umesto da se razgovarao normalizaciji odnosa - o bezbednosti, ličnim kartama, tablicama, slobodi kretanja, dakle, o onome što olakšava život Srbima i Albanicima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, misliti li da je još uvek aktuelna ideja o razmeni teritorija o čemu su razgovarali Vučić i Tači?

Ramuš Tahiri: Nažalost, jeste - i verujem da će se ovih meseci i dalje raditi na tome. Dijalog između Kosova i Srbije, koji je bio tehnički, polako je zahvaljući Vučiću i Tačiju skliznuo u politički i statusni dijalog. Prvi je u javnost izašao predsednik Vučić koji je rekao da treba prestati stopedesetogodišnji sukob između Srba i Albanaca i da konačno treba da dođe do razgraničenja između srpskog i albanskog naroda. Čim spominješ Srbe i Albance, a ne države - to znači da granica ide etničkom linijom. Vučić ne govori o tome gde će biti ta nova granica, ali čim se kaže razgraničenje Srba i Albanaca, onda se ne radi samo o podeli Kosova, nego i o podeli Srbije.

Ni jedna, ni druga država ništa ne dobijaju razgraničenjem: Ramuš Tahiri
Ni jedna, ni druga država ništa ne dobijaju razgraničenjem: Ramuš Tahiri

Ako Srbija želi da Preševsku dolinu razmeni za sever Kosova, to znači da ona želi da se otarasi albanskog naroda unutar svojih državnih granica. Međutim, ni jedna, ni druga država ništa ne dobijaju razgraničenjem. Pogledao sam statističke podatke, Kosovo bi na severu izgubilo 800 kvadratnih kilometara i 80.000 stanovnika i isto toliko dobilo u Preševskoj dolini. Isto to važi i za Srbiju. To je malo i za Srbiju i za Kosovo s tim što bi Kosovo izgubilo multietničnost, a samim tim i karakter građanske države. Pripojilo bi se Albaniji i to bi bilo razgraničenje između Srbije i Albanije kome se u raznim istorijskim periodima težilo.

Tajni pregovori

Omer Karabeg: Da li mislite da će se i pored svega toga nastaviti razgovori Vučića i Tačija o razgraničenju i razmeni teritorija?

Ramuš Tahiri: Oni će nastaviti razgovore. Slažem se sa onim što je rekao gospodin Bogdanović - iako to pomalo liči na teoriju konspiracije - da se tenzije podižu da bi se moglo reći da Srbi i Albanci ne mogu živeti zajedno i da zato treba napraviti zid koji ih deli. Dobićemo etnički čiste teritorije o kojima sanjaju nacionalisti - i kod Srba i kod Albanaca.

Goran Bogdanović: Vučić i Tači te razgovore nikada nisu ni prekidali. Ali ja sam siguran da Vučić niti ima hrabrosti, niti ima podršku da na bilo koji način deli Kosovo i Metohiju. Nisam siguran da je bilo ko u Srbiji - ne samo u ovom trenutku, nego i u budućnosti - spreman da prekrši ustav. Jer, ako želite da to radite, onda morate da promenite Ustav Srbije, a ne da na tajnim sastancima dižete tenzije u dogovoru sa Tačijem. Tači i Vučić to rade da bi obojica što duže ostali na vlasti.

Ramuš Tahiri: Ideja o razgraničenju je štetna. Međutim, problem je u tome što i jedan i drugi predsednik žele da ostvare tu ideju.

Omer Karabeg: Da li će onda doći do obnove dijaloga ili je on već sada mrtav?

Goran Bogdanović: Dijalog će se nastaviti. On i sada traje. Predstavnici Srbije i Kosova se sastaju i pregovaraju. Videćemo kakve će rezultate dati tajna diplomatija.

Ramuš Tahiri: Dijalog je mrtav i u narednih šest meseci neće doći do njegove obnove. Sem ako ne bude srušena njegova vlada, Ramuš Haradinaj neće pristati na obnovu dijaloga. Može doći do susreta, ali dijaloga neće biti.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG