Na Zapadnom Balkanu ekonomska aktivnost se usporava jer se nastavlja silazni trend investicija i izvoza u šest zemalja tog regiona.
Procenjuje se da će rast u regionu, sa izuzetkom Kosova, ove godine biti 3,2 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 odsto u 2018. godini.
Ovo je projekcija objavljena u poslednjem redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke o Zapadnom Balkanu, pod naslovom "Porast nesigurnosti".
Iako je Severna Makedonija nakon velikog ovogodišnjeg usporavanja počela da beleži rast, a očekuje se da će rast na Kosovu ostati snažan i biti 4,0 procenta, većina ekonomija u regionu beleži sporiji rast u odnosu na pre godinu dana.
Uprkos tome što se predviđa da će regionalna ekonomija rasti u 2020. i 2021. godini, ona će ipak ostati nešto ispod desetogodišnjeg maksimuma ostvarenog 2018. godine, ukazuju ekonomisti Svetske banke.
Najniži istorijski nivo nezaposlenosti
Podržan snažnim ekonomskim rastom u 2018. godini i uprkos ovogodišnjem usporavanju, nezaposlenost u regionu je pala na najniži istorijski nivo u prvoj polovini ove godine.
Do juna 2019. godine na Zapadnom Balkanu kreirano je 150.000 dodatnih radnih mesta u odnosu na godinu ranije. Oko 43.000 mladih pronašlo je posao, posebno u Albaniji.
Ekonomska aktivnost prošle godine takođe je doprinela uvećavanju ženske radne snage među zaposlenima, izjavila je Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Uprkos ovim pozitivnim kretanjima na tržištu rada, manje od polovine radno sposobnog stanovništva na Zapadnom Balkanu - njih 44 odsto - ima posao.
U Bosni i Hercegovini i na Kosovu je 34, odnosno, 30 posto ljudi u radnom veku zaposleno, tako da nezaposlenost mladih ostaje visoka u obe zemlje.
Otuda je, kako ističe Svetska banka, održavanje visokog i održivog ekonomskog rasta od suštinskog značaja za stvaranje mnogo više, toliko potrebnih, mogućnosti zapošljavanja u regionu.
Ipak, više ljudi otišlo nego što je našlo posao
Kako je istaknuto, i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini neaktivnost se povećala u 2019, što sugeriše da je više ljudi napustilo tržište rada nego što je onih koji su pronašli posao.
"Međutim, ekonomski oblaci na horizontu ukazuju na potrebu da kreatori politika povećaju konkurentnost, povećaju efikasnost i efektivnost javne potrošnje i reše rastuće fiskalne neravnoteže, kako bi iskoristili ove uspehe i nastavili održivi rast", navodi se u izveštaju.
Smanjenje udela javnog duga u BDP-u
Još uvek visok javni dug u nekim zemljama, zajedno s fiskalnim rizicima čine zemlje Zapadnog Balkana vrlo ranjivim na porast spoljnih neizvesnosti, ocena je Svetske banke.
Uspešna fiskalna konsolidacija i opreznije fiskalno upravljanje omogućili su Srbiji da smanji udeo javnog duga u BDP-u na 52,1 posto i Albaniji na 68,4 procenta.
U Bosni i Hercegovini, dug je stabilan i malo je opao njegov procenat BDP-a.
Predviđa se da će se javni dug Kosova povećati neznatno, na 17,7 posto, dok će Severna Makedonija uknjižiti povećanje duga, uglavnom zbog većeg zaduživanja države, ali i zato što će se uvećati javna ulaganja.
Projektovano je da crnogorski javni dug dostigne 83 odsto BDP-a.
Povećanje fiskalnog deficita
U svim zemljama zapadnog Balkana, osim Kosova i Crne Gore, kako navodi Svetska banka, predviđa se povećanje fiskalnog deficita u 2019. godini sa 1,2 odsto BDP-a u prošloj, na 2 procenta ove godine.
- Moglo bi vas zanimati: Srpska ekonomija plaća političku cenu
Očekuje se da će budžetska pozicija Srbije iz suficita preći u deficit zbog intenzivirane kapitalne potrošnje, a da će fiskalni deficit na Kosovu biti nepromenjen, nešto ispod 3 posto BDP-a.
Po oceni stručnjaka Svetske banke, potrošnja i investicije u Srbiji, iako snažne, neće biti dovoljne da nadoknade posledice usporavanja rasta izvoza jer su usporene privredne aktivnosti glavnih trgovinskih partnera, pre svega Italije, ali i Nemačke. Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru će, kako je ukazano, verovatno dodatno doprineti nepovoljnoj promeni pokretača privrednog rasta
Nakon usporavanja u 2019. godini, srednjoročni izgledi za rast Zapadnog Balkana su prilično pozitivni, sa godišnjim rastom u 2020. godini koji se predviđa da će se povećati na 3,6 procenata i 3,8 procenata u 2021. godini, navodi se u izveštaju Svetske banke o Zapadnom Balkanu..
Stručnjaci Svetske banke su ukazali da zemlje Zapadnog Balkana treba da, usled sve veće neizvesnosti, brzo unapređuju javnu potrošnju i konkurentnost.
"Strože kontrole fonda zarada, smanjenje poreskih izdataka i bolje targetiranje socijalnih programa mogu da rezultiraju većim javnim ulaganjima, povećanjem jednakosti i stvaranjem fiskalnih rezervi kako bi se ublažili rastući rizici u regionu", preporuka je Svetske banke iz ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.
Facebook Forum