Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpska ekonomija plaća političku cenu


Autoput Niš - Beograd, ilustrativna fotografija

"Dobra vest je da je profitabilnost privrede Srbije u poslednjih pet-šest godina rasla i to nije ni tako mali rast".

Kaže ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekonomski analitičar Mijat Lakićević, pozivajući se na rezultate studije profitabilnosti privrede Srbije koju je za poslednji broj Kvartalnog monitora uradio Milutin Živanović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta.

Međutim, ova vest je dobra samo ako se izbegne poređenje Srbije sa drugim zemljama.

Bez visokih stopa rasta

Lakićević najpre kaže da je, prema Živanovićevoj studiji dobra vest za Srbiju u tome što je stopa dobitka povećana sa 4,4 odsto 2013. na 5,6 odsto 2018. godine.

"Veći profit ostvaruju zemlje u razvoju, a i takozvani svetski prosek je veći, i to znatno veći, što znači da Srbija baš dramatično zaostaje, pošto se, kao što je poznato, svet sastoji iz mnogo većeg broja nerazvijenih nego razvijenih zemalja. Srbija nije tu ni na proseku i to veoma zabrinjava", navodi Lakićević.

Podatak za 2018. godinu pokazuje da je stopa poslovnog dobitka u Srbiji bila 5,6 odsto, dok je svetski prosek bio 9,6, a zemalja u razvoju 9,3 odsto.

Prosečna svetska stopa profitabilnosti, dakle, gotovo je dvostruko veća nego u Srbiji.

Kad se poredi stopa neto dobitka, u istoj godini ona je u Srbiji iznosila 4,8 odsto, dok je prosek zemalja u razvoju 8,7, a svetski prosek 8,1 odsto.

Ove stope profitabilnosti privrede pokazuju da je Srbija u velikoj meri neprivlačna za investitore.

Zašto Srbija ne može da ostvaruje visoke stope rasta?

Veliki 'gutaju' male

Uzroci upućuju na miks ekonomskih, pravnih i političkih razloga, kaže za RSE Radojka Nikolić, urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar":

"U sferi ekonomije vi imate javna preduzeća koja stvaraju gro prihoda. Nominalno imate i veliki broj malih preduzeća, ali ona su ništa prema, recimo, jednoj Elektroprivredi Srbije (EPS), koja zapošljava više od 30.000 ljudi, a čim padne EPS imate pad cele industrijske proizvodnje.

Imate i Srbijagas, kojem je oproštena milijarda evra gubitaka. Ranije smo imali Železaru Smederevo koja je subvencionisana, pa borski rudnik, Azotaru Pančevo itd. Dakle, vi imate nekoliko tih ključnih velikih preduzeća koja čine gro privrede, ali ona nisu ni korporativno dobro organizovana, niti imaju dobru organizacionu strukturu, a pitanje je i kakva je i kadrovska struktura", kaže Nikolić, uz napomenu da se tu već stiže do političkih razloga zaostajanja Srbije za svetom.

"Na čelo javnih preduzeća dolaze političari. Ako vi imate privredu u kojoj nekoliko javnih preduzeća praktično odlučuje da li će bruto domaći proizvod u jednoj godini biti veći ili manji, pa kakva vam je to privreda?"

Grupi ovih kočničara pridružuje se i pravosudni sistem, dodaje sagovornica RSE. "Vi s kim god ozbiljnim investitorom da razgovarate, svako će vam reći da je to neefikasan pravosudni sistem i da, kad pokrenu neki spor, da ga vode pet-šest-sedam i deset godina."

Mali prinosi

Da je Srbija neprivlačna za investitore pokazuju i njeni investicioni rejtinzi:

"Srbija je i dalje na takozvanom špekulativnom rejtingu, što već pokazuje visok rizik koji postoji za ulaganje u zemlju, a podaci o profitabilnosti to na najbolji mogući način ilustruju. To znači da je Srbija zemlja u kojoj je investicioni ambijent vrlo loš", ocenjuje Mijat Lakićević i dodaje da bi time vlast trebalo da se pozabavi.

Srbija je zemlja u kojoj je investicioni ambijent vrlo loš: Mijat Lakićević
Srbija je zemlja u kojoj je investicioni ambijent vrlo loš: Mijat Lakićević

Priča o profitabilnosti privrede veoma je važna i iz investicionog ugla gledano jer pokazuje da je Srbija zemlja u kojoj uloženi evro odbacuje relativno mali, odnosno, manji, prinos nego u drugim zemljama, dodaje Lakićević.

Niske profitne stope i mala investiciona privlačnost zemlje svakako su, ističe on, u tesnoj vezi i sa neekonomskim miljeom, koji se pre svega ogleda u nepostojanju pravnog sistema koji generiše sigurnost i efikasnost sudskih postupaka, u visokim stopama korupcije i opštem političkom ambijentu koji gotovo redovno proizvodi zategnutosti kako sa Evropskom unijom, tako i sa državama u okruženju.

Mali razmak između politike i ekonomije

Srpska privreda je, dakle, unutrašnjim slabostima ograničena da raste brže:

"Naš rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine oko 2,5 odsto, a u isto vreme imate rast Mađarske od 5 posto, rast Rumunije 4,9 odsto, Slovenije 3,2 odsto, a pogledajte njihove nivoe u odnosu na to gde smo mi. Bez otklanjanja, dakle, ovog miksa ograničavajućih faktora nema nam napretka. Pogledajte analize Fiskalnog saveta. Vi ćete do detalja naći šta sve treba otkloniti da bi se funkcionisalo. Pogledajte poslednju studiju Svetske banke koja takođe ukazuje da je nama neophodan rast od najmanje 7-8 ili 9 posto, ako hoćemo da za nekih desetak godina malo podignemo nivo ekonomije i životnog standarda", ukazuje Radojka Nikolić.

Da je Srbija daleko od toga da je investicioni raj ilustruje i izjava najuspešnije biznismenke srpskog porekla u Kanadi Rebeke Mekdonald (Rebecca MacDonald) za "Magazin biznis" da u Srbiji nikad nije investirala jer misli da u bilo kojoj zemlji gde nisu razdvojeni ekonomija i politika ne može da se razvija zdrav biznis.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG