Dostupni linkovi

Usporavanje u evrozoni uzdrmaće i privredni rast Srbije


Gotovo četvrtina srpskog izvoza odlazi u Nemačku i Italiju (Fotografija iz Kragujevačkog Fijata)

Privredno usporavanje u evrozoni definitivno će negativno uticati na rast izvoza Srbije i na privredni rast zemlje, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Peter Tabak, ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i dodaje da se tako nešto očekivalo još početkom ove godine, zbog čega su i prognoze privrednog rasta Srbije za ovu godinu niže od prošlogodišnjeg rasta (4,3 posto bruto domaćeg proizvoda).

"Tako Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira rast od 3,5 posto, ali mi smo skloniji prognozi nižeg rasta zbog usporavanja izvoznih tržišta i zato što je poljoprivredna proizvodnja nešto manja u odnosu na prošlu godinu, a takođe i zbog ovogodišnjih problema vezanih za pad industrijske proizvodnje, proizvodnje uglja i električne energije. Dakle, rekao bih da se može očekivati privredno usporavanje ove godine", navodi Tabak.

Dramatično usporavanje privreda evrozone, posebno Nemačke i Italije, u poslednjih godinu dana, svakako će imati negativne posledice na srpsku privredu, upozorio je i MMF.

Izvoz u Nemačku i Italiju

Te dve ekonomije su najveća opasnost za Srbiju, naveo je u poslednjem izveštaju MMF, jer je srpska privreda najviše upućena na Nemačku i Italiju.

Naime, gotovo četvrtina srpskog izvoza odlazi baš u te dve države, koje su, na rubu recesije ili su već zakoračile u nju. Dojče Banka (Deutsche Bank), naime, kako navodi britanski "Ekonomist", tvrdi da je Nemačka zakoračila u recesiju.

Poseban razlog za brigu jeste poruka MMF-a da će to što evrozoni danas ide loše u Srbiji dostići vrhunac tek za godinu dana, i to u sledećoj meri - na svaki njihov pad ekonomije od 1 odsto, srpska ekonomija će pasti za četvrtinu procenta. A nemačka stopa rasta je za godinu dana pala za 5,2 odsto.

Izvozno orijentisan industrijski sektor, pri čemu Nemačka izvozi polovinu svoje proizvodnje, ozbiljno je pogođen Bregzitom i američko-kineskim trgovinskim ratom. Automobilskoj industriji zadat je najteži udarac, s obzirom da je proizvodnja u poslednjih godinu dana opala za čak 17 odsto, što se, kako piše "Ekonomist", dogodilo i zbog smanjene tražnje u zemljama, kakve su Kina i Velika Britanija, koje su veliki nemački trgovinski partneri.

Strahovanja od prelivanja nemačkog usporavanja na srpsku privredu su opravdana. U Srbiji posluju brojne nemačke kompanije koje, prema izjavi ambasadora Nemačke u Srbiji Tomasa Šiba iz maja ove godine, zapošljavaju 60.000 radnika.

Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije, kako na strani uvoza, tako i na strani izvoza. Prema podacima Privredne komore Srbije, od januara do juna ove godine u tu zemlju je izvezeno robe u vrednosti od 1,08 milijardi evra, a uvezeno za 1,46 milijardi.

Pokušaj povećanja domaće potražnje

Vlada Srbije i ekonomska politika prepoznaju kako usporavanje u Nemačkoj i Italiji pogađa privredni rast Srbije, pa zato to pokušavaju da kompenzuju povećanjem domaće tražnje, kaže za RSE Ivan Nikolić, glavni urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi".

"Imamo već najavljeni rebalans budžeta, država će nešto više potrošiti nego što je planirano. Na svu sreću, prihodi idu jako dobro, budžet se puni na realnim osnovama, pa se neće povećavati fiskalni deficit. Dakle, iz tog izvora će se kompenzovati taj negativni šok koji je stigao spolja, a na koji se nije računalo za ovu godinu", komentariše Nikolić.

Optimista je i ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji je pre nekoliko dana rekao privrednicima iz Slovenačkog poslovnog kruga da će Srbija imati najmanje 3,5 odsto rasta u ovoj godini.

Tabak: "Problem je, međutim, što je ovog puta došlo do opšteg usporavanja svetske ekonomije - Kina usporava, a Turska, iako se trenutno oporavlja od recesije, još uvek ne raste veoma brzo"
Tabak: "Problem je, međutim, što je ovog puta došlo do opšteg usporavanja svetske ekonomije - Kina usporava, a Turska, iako se trenutno oporavlja od recesije, još uvek ne raste veoma brzo"

Peter Tabak iz Evropske banke za obnovu i razvoj, međutim, kaže da je 3,5 posto rasta teoretski moguće, ali njegova procena je da će rast srpske ekonomije biti manji.

Ivan Nikolić smatra da bi u situaciji kada Nemačka, Italija i druge zemlje iz evrozone usporavaju, trebalo povećati domaću tražnju podizanjem plata i penzija, većim obimom javnih investicionih radova, kao i time da se srpski privrednici okrenu i novim tržištima, od kojih bi jedno moglo biti tursko.

Oprez sa platama i penzijama

"Definitivno, uvek je dobro diverzifikovati izvozno tržište, a ne samo oslanjati se na jedno, pa makar bilo i veliko. Problem je, međutim, što je ovog puta došlo do opšteg usporavanja svetske ekonomije - Kina usporava, a Turska, iako se trenutno oporavlja od recesije, još uvek ne raste veoma brzo. Uprkos tome, tražiti druga tržišta je važno, ali je takođe izuzetno značajno zadržati postojeća, usredsrediti se na to kako ih zadržati pružanjem proizvoda visokog kvaliteta i konkurentne cene", napominje Peter Tabak.

A povodom povećanja domaće tražnje podizanjem penzija i zarada u javnom sektoru, on preporučuje oprez.

"Ako u budžetu ima prostora za to i ako povećanje plata ide paralelno sa poboljšanjem efikasnosti u javnom sektoru, tako da taj sektor takođe pruža bolje usluge, onda je to u redu, ali treba imati na umu da su sve otvorene ekonomije obično izvozno orijentisane i da stoga moraju da zadrže svoju izvoznu konkurentnost. Dakle, povećanjem plata bez rasta produktivnosti u realnom sektoru samo će se pogoršati privredna konkurentnost zemlje. Ovo postaje još važnije u situacijama kao što je ova, kada se spoljna tražnja smanjuje", upozorava Peter Tabak.

I pored toga što predviđa negativan uticaj usporavanja u privredama evrozone na Srbiju, ovaj ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj preporučuje Srbiji da i dalje ostane na kursu fiskalne stabilnosti, jer će to pomoći da se održi privlačnost zemlje za investitore.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG