Dostupni linkovi

'Srpska lista' u borbi za glasove ne samo srpske manjine


Predsednik Srpske liste, Goran Rakić (u sredini) je 15. januara 2021. predao svoju listu kandidata za učešće na prevremnim parlamentarnim izborima na Kosovu, raspisanim za 14. februar.

“Srpska lista neće da se bori samo za interese srpskog naroda, Srpska lista će se boriti za interese Goranaca, Bošnjaka, Roma i svih drugih ostalih dobronamernih ljudi“. To su reči predsednika Srpske liste, vodeće partije srpske manjine na Kosovu, Goran Rakića, nakon što je 15. januara 2021. predao svoju listu kandidata za učešće na prevremnim parlamentarnim izborima na Kosovu, raspisanim za 14. februar.

Upravo na ovu izjavu ukazuje Nenad Rašić, iz Progresivno demokratske stranke (PDS), koja na predstojećim izborima pruža podršku opozicionoj Građanskoj inicijativi Za slobodu, pravdu i opstanak, uz navode da Srpska lista pokušava da “preuzme“ poslanička mesta koja su u Skupšini rezervisana za ostale manjinske zajednice, tako što će podržati pojedine novoformirane političke subjekte iz redova bošnjačke, RAE (Romi, Aškalije i Egipćani) i goranske zajednice.

Šta se manjinama u Skupštini garantuje?

Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu, i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

Bošnjačkoj zajednici pripadaju tri poslanička mesta, turskoj dva, pripadnicima iz romske, aškalijske i egipćanske (RAE) zajednice pripada po jedno, uz još jedno dodatno onoj zajednici iz redova RAE koja je osvojila naviše glasova, i jedno poslaničko mesto pripada goranskoj zajednici.

„Sa 14 poslanika Srpska lista bi imala dvotrećinsku većinu (među glasovima manjinskih zajednica), možete da budete sigurni da nijedan zakon ne bi mogao da prođe“, ukazuje Rašić.

Inače, za usvajanje pojedinih zakona u Skupštini Kosova, uključujući i ustavne izmene, neophodna je dvotrećinska podrška manjinskih zajednica.

I Duda Balje iz bošnjačke Socijaldemokratske unije (SDU), koja je do sada bila poslanik u Skupštini u nekoliko navrata, navodi da će u narednom periodu doći do „realizacije plana Srpske liste, da putem svog biračkog tela izvrši uticaj i stavi pod kontrolu neke od nevećinskih zajednica na Kosovu“.

„Broj naše populacije koja živi ovde nije tako veliki, tako da se sa određenom količinom glasova, može uticati na osvajanje političkih mandata. Srpska lista je imala oko 10.000 glasova više nego što im je trebalo i sa tim glasovima sada pokušavaju da naprave uticaj“, tvrdi Balje.

Šta su pokazali poslednji izbori?

Srpska lista je na poslednjim palamentarnim izborima iz 2019. godine odnela ubedljivu pobedu i sa osvojenih 53.861 glasom dobila svih deset poslaničkih mesta koji su rezervisani za srpsku zajednicu.

Balje ukazuje da su se odmah nakon raspisivanja izbora početkom januara 2021. godine, pojavile dve građanske inicijative iz redova bošnjačke i romske zajednice, za koje veruje da rade u interesu Srpske liste.

Radi se o Građanskoj inicijativi Ujedinjena zajednica – Adrijana Hodžić iz Severne Mitrovice, jedne od četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova i o romskoj inicijativi Gazmenda Salijevića iz Gračanice kod Prištine, takođe opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

„Oni (Srpska lista) su tačno izračunali da mogu 3 do 4 hiljade glasova da daju toj bošnjačkoj opciji i hiljadu do dve romskoj. Gorance već praktično poseduju određeni period. Mislim da je cilj da dobiju 2/3 glasova manjina , to je velika snaga unutar Parlamenta“, ukazuje Duda Balje.

Dosadašnji poslanik ispred goranske zajednice Adem Hodža bio je inače deo parlamentarne grupe Srpska lista, a jedno vreme je obavljao i dužnost predsednika privremenog opštinskog organa Gora, koji funkcioniše u sistemu Srbije.

Kao primer njenim tvrdnjama, Balje navodi da je Adrijana Hožić, inače bošnjakinja iz Severne Mitrovice, u vladi Ramuša (Ramush) Hardinaja bila imenovana na mesto ministarke za administarciju lokalne samouprave, iako je niko iz redova bošnjačke zajednice nije predložio za tu poziciju.

Hodžić je na to mesto došla nakon što je smenjen Ivan Todosijević iz redova Srpske liste.

Inače, Adrijana Hodžić trenutno obavlja funkciju zamenice predsednika opštine Severna Mitrovica na čijem je čelu Milan Radojević iz Srpske liste.

Međutim, Hodžić u izjavi za RSE oštro demantuje sve navode da iza nje stoji Srpska lista.

Odgovor Adrijane Hodžić

„Ne postoji apsolutno nikakv dogovor između moje incijative, koja će se baviti pitanjima bošnjačke zajednice, i Srpske liste. Ne postoji taj luksuz da jedna politička partija pomogne drugu u jednom izbornom procesu“, kaže Hodžić.

Prema njenim rečima, već neko vreme planira da se samostalno angažuje na centralnom nivou, jer su „dosadašnji bošnjački predstavnici bili jako razjedinjeni“.

„Ja sam bila na nekoliko sastanaka kada se obeležavao Dan Bošnjaka, bila sam svedok optužbama jedne političke partije drugoj. To je razlog zašto ja nisam pristupila ni jednoj od već postojećih političkih partija koje se bave bošnjačkom zajednicom. Ovoga puta želim ja da budem ta koja će biti dostupna bošnjačkoj zajednici u borbi za osnivanjem dveju opština sa bošnjačkom većinom“, kaže Hodžić.

Podseća da je ona bila na čelu Administartivne knacelarije za sever Vlade Kosova, a da je nakon formiranja opštine Severna Mitrovica 2013. godine, nastavila da deluje na lokalnom nivou:

„Mi smo dobar primer suživota, to je ono što želimo da napravimo i u drugim opštinama, da podelimo naš primer, koji može biti dobar ne samo za Kosovo nego za celi region.“

„Moja saradnja sa predstavnicima Srpske liste nije ugrozila ni jednu zajednicu, naprotiv, unapredila je i dala prostor svim zajednicama koji žive na prostoru opštine Severna Mitrovica“, zaključuje Hodžić.

Do objavljivanja ovog teksta, Gazmend Saljijević iz romske zajednice, koji je do sada radio u civilnom sektoru, nije odgovorio na upit RSE da li iza njegovog političkog subjekta stoji Srpska lista, kako to tvrde pojedini politički predstavnici nevećinskih zajednica na Kosovu.

Srpska lista nije odgovorila na upite RSE-a.

Koliki uticaj je realno očekivati?

Politikolog Ramuš (Ramush) Tahiri ne veruje da bi Srpska lista mogla da kontroliše nesrpske zajednice u Parlamentu Kosova ali, napominje, da bi imala dovoljnu moć i sa osvojenih deset mesta koja su rezervisana za srpsku zajednicu.

"Ne može se vladati iz senke, glasovi se mogu kasnije kupiti, izmanipulisati njima, ali ovako pre izbora ne, ne vidim razlog", smatra Tahiri.

On ukazuje da je za usvajanje pojedinih zakona u Skupštini Kosova neophodna 2/3 većina iz redova navećinskih zajednica, odnsono 14 od ukupno 20 mesta koja su rezervisana za njih.

"Zato Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) insistira na deset poslaničkih mesta rezervsianih za srpsku zajednicu jer on kaže da drugi mogu da glasaju protiv interesa Srba", uveren je Tahiri.

Poslednji izbori na Kosovu su održani oktobra. 2019. godine, nakon što je Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) podneo ostavku na mesto premijera, da bi već u martu 2020. bilo izglasano nepoverenje Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su posalnici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdulahom (Avdullah) Hotijem.

Međutim, Ustavni sud Kosova je 25. decembra 2020. godine doneo odluku da je ta vlada neustavna zbog glasa poslanika Etema Arifija koji je bio pravosnažno osuđen zbog malverzacija sa subvencijama kada je učestvovao u izboru vlade.

XS
SM
MD
LG