Kosovo u 'ključnoj' izbornoj godini

Izbor nove vlade i predsednika zemlje samo su neki od izazova sa kojima će Kosovo morati da se suoči u prvih nekoliko meseci u novoj 2021. godini.

Očekuje se da vršilac dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani u narednim danima raspiše vanredne parlamentarne izbore, jer je Ustavni sud Kosova aktuelnu vladu proglasio nelegitimnom. To će biti treći put za nešto manje od dve godine da poslanici u Skupštini Kosova biraju novi saziv vlade.

Poslednji izbori su održani oktobra. 2019. godine nakon što je Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) podneo ostavku na mesto premijera, da bi već u martu 2020. bilo izglasano nepoverenje Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su posalnici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdulahom (Avdullah) Hotijem.

Međutim, Ustavni sud Kosova je 25. decembra doneo odluku da je ta vlada neustavna zbog glasa poslanika Etema Arifija koji je bio pravosnažno osuđen zbog malverzacija sa subvencijama kada je učestvovao u izboru vlade.

Pročitajte i ovo:

Nakon odlaska Thacija u Hag, jedino Samoopredeljenju odgovaraju izbori

Eugen (Cakolli) Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) ocenjuje da će 2021. godina početi i završiti se u duhu izbora, imajući u vidu da “nas na početku godine očekuju vanredni parlamentarni izbori i izbor predsednika, kao i redovni lokalni izbori krajem godine”.

“Ovi izbori će ostaviti puno posledica kada je u pitanju politička atmosfera, na odnose Kosova sa međunarodnim partnerima i dijalog sa Srbijom”, kaže Cakoli i dodaje da će se nova vlast na Kosovu suočavati sa teškom situacijama, imajući u vidu da sledi i ekonomski oporavak nakon pandemije korona virusa.

A politički analitičar Agon (Maliqi) Maljići zaključuje da nova Vlada Kosova mora biti jaka i stabilna kako bi se suočila sa svim izazovima koji joj predstoje u narednom periodu. Podseća da prethodne vlade nisu imale podršku u Skupštini Kosova i ukazuje da su one upravo zbog toga bile slabe a konsenzus o važnim pitanjima je bilo nemoguće postići.

U poslednje vreme u Skupštini Kosova često nije bilo kvoruma za održavanje sednica pa se tako na usvajanje Zakona o ekonomskom oporavku usled pandemije korona virusa čekalo nekoliko meseci.

Pitanje predsednika kao glavni faktor

Poznavalac političkih prilika Eugen Cakoli očekuje političku krizu na Kosovu i nakon vanrednih parlamentarnih izbora jer “niko neće uspeti da obezbedi dovoljan broj glasova za formiranje vlade pa će pozicija predsednika biti glavna tema pregovaranja”.

Vjosa Osmani vrši funkciju predsednika Kosova od 5. novembra kada je Hašim Tači (Hashim Thaqi) podneo ostavku jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Prema Ustavu Kosova, Osmani tu funkciju može da vrši najduže šest meseci.

Pročitajte i ovo:

Kandidatura ili ne, dilema je kosovskih izbora

Petogodišnji mandat prethodnom predsedniku svakako ističe u aprilu ove godine a Ustavom je predviđeno da novi predsednik mora da bude izabran 30 dana pre isteka njegovog mandata, ili da se u tom roku izvrše sve zakonske procedure za njegov izbor.

“Imajući u vidu da će izbor predsednika uslediti odmah nakon formiranja institucija, svi pregovori oko formiranja Vlade će biti zasnovani na poziciji predsednika. Teško da će biti dogovora oko pozicije predsednika bez nekih uzvratnih usluga. I pre odluke Ustavnog suda smo očekivali vanredne izbore, upravo zbog pozicije predsednika”, navodi Cakoli.

Dijalog se 'odlaže do daljneg'

Politički analitičar Agon Maljići ocenjuje da su pred Kosovom i spoljnopolitički izazovi, odnosno nastavak dijaloga sa Srbijom o normalizaciji odnosa dve strane. Maljići smatra da je evropska perspektiva za zemlje regiona izbledela, te da bi administracija novog američkog predsednika Džoa Bajdena, u saradnji sa EU, mogla da potraži drugo rešenje poput zajedničkog tržišta. Prema njegovoj oceni, upravo to bi moglo da bude rešenje za spor između Kosova i Srbije.

„U međuvremenu, znamo da Kosovo, interno, nema priliku za bilo kakvu vrstu kompromisa, koji Srbija traži. Tako da bi ovaj regionalni tržišni okvir, u saradnji sa saveznicima, mogao da posluži kao sredstvo da se Srbija natera da da prizna Kosovo ili da ga ne blokira na međunarodnoj sceni. To će biti izazov za Kosovo, mora biti proaktivno u definisanju ove regionalne inicijative. To neće moći da uradi sa haotičnim upravljanjem kao što je to bilo do sada, ali ni sa populističkim upravljanjem ili odbacivanjem saradnje sa zapadnim saveznicima“, napominje Maljići.

I Cakoli podvlači da se u 2021. godini ništa značajno neće desiti kada je u pitanju dijalog Kosova i Srbije. Štaviše, smatra da će doći do pauze u dijalogu na političkom nivou, jer je za postizanje konačnog sporazuma, osim konsenzusa na Kosovu, neophodno usaglašavanje stavova između Evropske Unije i nove američke administracije.

“Nedavna izjava predsednika (Aleksandar) Vučića da Srbija neće priznati Kosovo pre 2022. godine, kada se održavaju izbori, je jasni indikator da će se proces dijaloga zasnivati na razgovorima na tehničkom nivou”, navodi on.

Dijalog između Kosova i Srbije je obnovljen jula 2020. godine nakon dve godine zastoja. Na čelu delegacija su bili premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji su pokrenuli i nekoliko novih tema kao što je pitanje nestalih i raseljenih lica, imovina i međusobna finansijska potraživanja.