Tri i po godine nakon početka rada u jednoj firmi, Andrea je po završetku porodiljskog odsustva dobila otkaz, koji joj je poslat poštom.
Ona se bavi socijalnim radom u jednom malom gradu u Srbiji i za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o tome kako je izgledao kraj njenog prethodnog radnog odnosa. Njeno puno ime i prezime je poznato redakciji RSE, ali u dogovoru sa njom ostaje zaštićeno.
Andrea je maja 2021. otvorila trudničko bolovanje, a potom i porodiljsko odsustvo. Septembra sledeće godine trebalo je da se vrati na posao, na kojem je imala ugovor o radu na određeno vreme.
Kada je pri kraju porodiljskog odustva pozvala direktorku firme u kojoj je radila, sačekalo ju je pitanje: "Da li ti je nešto stiglo na kućnu adresu?"
"Ja rekoh: 'Ne, šta je trebalo da mi stigne?' Ona je rekla: 'Pa rešenje o prestanku radnog odnosa', gde sam ja bila prilično šokirana. Otišla sam do pošte i videla da je to poslato još desetak dana pre toga. Tako sam ostala bez posla", seća se Andrea u razgovoru za RSE.
Kao razlog za rešenje o prestanku radnog odnosa, kaže, navedeno je da je tehnološki višak.
Nakon toga, prijavila se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
"Posao nisam mogla da nađem, ne u struci, nego ikakav narednih deset meseci", kaže Andrea.
Muž, dete i ona su tokom tog perioda ostali na jednoj plati.
'Tražimo svoja prava 365 dana u godini'
Danas radi u novoj firmi. Kako kaže, želi drugo dete, ali tek nakon što dobije ugovor o radu na neodređeno vreme.
"Kad god pričamo o tome, prvenstveno mi je u glavi to da ne želim dva puta da prolazim kroz isto. Zamišljam situaciju gde ostajemo na jednoj plati, ali sa još jednim članom porodice više. Apsolutno je neizdrživo za četvoročlanu porodicu da živi sa jednom platom", kaže ona.
Šta kaže zakon?
Ovim korakom zakon nije prekršen, odnosno nije u pitanju povreda prava, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, ali dodaje da su razlozi za otkaze često predrasude poslodavaca da žene neće biti dovoljno efikasne po povratku sa porodiljskog.
Prema Zakonu o radu, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Slično piše i u Zakonu o zabrani diskriminacije, a dodaje se i da je zabranjeno uskraćivanje prava ili priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet.
Zabranjena je diskriminacija, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti i uslova rada, kao što su napredovanje, jednaka naknada za rad, pravični i zadovoljavajući uslovi rada, kao i zaštita od nezaposlenosti.
Međutim, poverenica Brankica Janković za RSE objašnjava da poslodavac nema obavezu da zadrži žene po povratku sa porodiljskog, ako one prethodno nisu bile u radnom odnosu na neodređeno vreme.
"Ako ste bili, onda je zabranjeno da vam neko da otkaz nakon povratka za porodiljskog", kaže poverenica Janković.
I koordinatorka Udruženja za radna prava žena ROZA Sara Lupšor Ćurčin objašnjava da zaštićenost žena zavisi od toga kakav ugovor imaju.
"S obzirom na to da je poprilično mali broj onih koji rade za stalno, odnosno po ugovoru na neodređeno, to onda automatski znači i da mnogo češće postoji mogućnost da dobiju otkaz kada zatrudne ili kada se vrate sa porodiljskog odsustva", objašnjava ona.
Ako žena ima ugovor na određeno, koji istekne u toku porodiljskog odsustva, po povratku sa njega može da dobije otkaz tako što se ugovor jednostavno ne produži.
"Njima samo istekne ugovor, a poslodavci ni u kom smislu nisu u obavezi da ga produže. Jedino što u tom slučaju mora da se sačeka jeste da se vrate sa porodiljskog", kaže Lupšor Ćurčin.
Pored toga, ona naglašava da su ugrožene i žene koje nemaju ugovor o radu.
"Kada su u pitanju ostali tipovi ugovora - privremeni i povremeni, svi drugi ugovori o radnom angažovanju, žene mogu da dobiju otkaz i za vreme trudnoće, odnosno prestane im ugovor, i to je to", kaže Lupšor Ćurčin.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kao ni iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, nisu odgovorili na pitanja RSE o problemima otkaza posle porodiljskog, sa kojima se neke žene u Srbiji susreću.
Nisu retki slučajevi
Jelena Ćirić Nikolić, urednica roditeljskog portala Bebac, kaže da ne postoji istraživanje koje pokazuje koliko žena ostaje bez posla nakon porodiljskog odsustva.
"Ono što mi iz našeg iskustva možemo da kažemo, gde smo u svakodnevnoj komunikaciji sa porodiljama, jeste da nije retko. I nije tako samo u privatnim firmama, što bi se odmah pretpostavilo, nego je često čak i u državnom sektoru", kaže Ćirić Nikolić.
Ona ističe da žene najčešće ne zatraže pravnu pomoć, jer su "advokati skupi, a vremena je malo".
"U situaciji kada imate malo dete kod kuće, vi pokušavate što pre da se vratite na tržište rada bez ometanja sa strane koje bi vam dodatno oduzelo vreme. U tim situacijama vi želite što pre da se iščupate iz ekonomske nestabilnosti", objašnjava urednica portala Bebac.
I poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da žene često strahuju od viktimizacije ili nemogućnosti zaposlenja na novom radnom mestu, te da se zato odlučuju da ne prijave diskriminaciju koju dožive.
"Vi u tom trenutku imate životni problem i težite da ga rešite, i meni je to nekako razumljivo zašto se građanke, pogotovo mlade žene, ne odlučuju da vode bitku te vrste, već idu da vode drugu životnu bitku za svoju stabilnost i stabilnost svoje porodice i deteta", kaže ona, ali poziva žene da prijave diskriminaciju ako je dožive na radnom mestu.
Patrijarhat kao koren problema
Jelena Ćirić Nikolić iz portala Bebac kaže da je reorganizacija rada često opravdanje koje se daje majkama pri dobijanju otkaza, ali da je razlog zapravo strah poslodavaca od stalnih odsustava zarad bolovanja, odnosno nege deteta kada je ono bolesno.
"I tu dolazimo do još jedne dodatne diskriminacije u društvu, odnosno tog patrijarhata u kom smo odrasli, gde je majka ta koja brine o detetu, a otac se tu ne pojavljuje kao figura da preuzme deo odgovornosti", kaže ona.
Dodaje da se na majku gleda kao na nekog ko će često da odsustvuje, a da je otac na tržištu rada "poželjno lice", koje se brine o svoj porodici.
O ovom problemu govori i poverenica Brankica Janković, naglašavajući da treba raditi na većoj rodnoj ravnopravnosti.
"Kada bi svi muškarci i žene imali jednake obaveze kada je u pitanju briga o deci, onda ne bi postojala ta predrasula u glavama poslodavaca da ćete vi nužno uvek biti ti koji ćete se brinuti o deci", kaže poverenica.
Drugi načini diskriminacije
Pored dobijanja otkaza po povratku sa porodiljskog, žene doživljavaju i druge vrste diskriminacije zbog (potencijalnog) majčinstva.
Kako navodi Jelena Ćirić Nikolić, jedan od primera diskriminacije često se dešava pre stupanja u radni odnos, na razgovoru za posao, čak i pre nego što neko postane majka.
"Ako je između 25. i 35. godine, diskriminacija žene u tom kontekstu ne znači da je ona nužno majka, nego da će poslodavac pretpostaviti da će uskoro postati majka, pa možda neće ni da je zaposli", objašnjava Ćirić Nikolić.
S druge strane, poverenica navodi primere u kojima je ženama smanjena funkcija nakon povratka sa porodiljskog.
"Mi smo imali takve slučajeve u praksi, donosili smo mišljenja da se radi o diskriminaciji i uspevali smo, zahvaljujući našim mehanizmima koje imamo, a to su preporuke mera da otklone posledice diskriminatornog postupanja", kaže poverenica.
Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kao i drugi relevantni izvori, potvrđuju da su žene jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u različitim oblastima društvenog života, posebno kada se radi o radu, zapošljavanju, napredovanju, ali i prestanku radnog odnosa, navodi se u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Žene se bez obzira na nivo obrazovanja teže zapošljavaju od muškaraca i imaju manje zarade za isti posao, teže napreduju i lakše otpuštaju, piše u izveštaju.
*Saradnja na tekstu: Miljana Miletić