Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vučićevo priznanje o porazu politike promene granica?


Aleksandar Vučić (u sredini) tokom posete brane Gazivode na severu Kosova

Stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je politika koju je vodio prema Kosovu poražena može se tumačiti kao posledica pritiska država koje se protive konceptu promene granica, izjavila je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Johana Dajmel, ekspertkinja za Zapadni Balkan minhenskog Društva za jugoistočnu Evropu.

Podela Kosova, korekcija granice, razmena teritorije ili, pak, razgraničenje – modaliteti su koje često pominju glavni pregovarači u briselskom procesu predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači a o mogućem razrešenju višedecenijskog spora Kosova i Srbije.

Taj proces bi trebalo bi da bude okončan pravno-obavezujućim sporazum dve strane, posredstvom Evropske unije, što je uslov i garancija nastavka njihovih evropskih integracija.

"Vučić nije očekivao da će biti toliko otpora. Ne samo iz diplomatske sfere, Berlina i Londona, već i sa ekspertske strane. On, međutim, tvrdi da nije poražen samo zbog toga već i usled unutrašnjeg otpora. Nemojmo, sa druge strane, zaboraviti i činjenicu da i Tači nije imao nikakvu podršku, kako kosovske Vlade, tako ni opozicionih parija. Obojica su se upustili u pregovaranje, ali očigledno bez podrške", ukazuje Johana Dajmel.

Međutim, javnosti nikada u potpunosti nije precizirana definicija politike Srbije prema Kosovu i njenog ophođenja u pregovorima kojima posreduje EU.

Izuzev ponavljanja o nužnosti normalizacije odnosa dve strane, sam proces ostaje pod teretom mnogobrojnih incidenata koji su učinili upitnim postignute dogovore, uključujući i one suštinske o slobodi kretanja.

"Zaista je nepoznato šta tačno čini politiku prema Kosovu, od čega se ona sastoji. Ono što godinama čujemo je 'nećemo priznati nezavisno Kosovo'. Javna debata koju je Vučić najavio i inicirao nije se materijalizovala. Sa druge strane, kao faktičku politiku, uočili smo i propratili mnoge opstrukcije nastojanja da Kosovo postane funkcionalna država, kao i integraciju Srba – pogotovo na severu Kosova", smatra Dajmel.

Pojašnjenja onoga što je Aleksandar Vučić na sednici Glavnog odbora svoje partije (Srpske napredne stranke) u ponedeljak, nazvao neuspehom svoje politike, iz zvaničnih krugova nije bilo.

Dan kasnije, prilikom obeležavanja 80 godina od osnivanja fabrike oružja "Prva iskra namenska" u Beogradu, ministar odbrane Aleksandar Vulin je za trenutno stanje dijaloga Prištine i Beograda okrivio zapadne sile, nasuprot kojih, prema njegovim rečima, stoji predsednik Srbije.

"Velike sile će raditi na tome da Srbija ni slučajno ne odlučuje sama o sebi i da Srbija ni slučajno ne bude rešena kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Naravno da su otpori koje savlađuje Aleksandar Vučić veći od Srbije", rekao je Vulin.

Može vas interesovati: Vučićevo trgovanje sa Briselom

Bivši šef pregovaračkog tima Srbije u dijalogu sa Kosovom i lider opozicione Levice Srbije Borislav Stefanović u Vučićevim poslednjim porukama čita, kako precizira, vraćanje na liniju zamrznutog konflikta. Ipak, međutim, ne isključuje mogućnost iznenađenja.

"Ostaje nejasno koja je to politika kada niko u Srbiji nije upoznat sa bilo kojim elementom ili bilo kakvom novom idejom, osim jedne izjave koja se odnosila na razgraničenje. On može da izađe i da kaže – ja sam se sa Tačijem dogovorio da se razmene teritorije, ali znamo da je malo verovatno da će on tako nešto javno da kaže zato što se plaši jer zna da je reakcija javnosti vrlo negativna, a u međuvremenu je dobio i negativne reakcije i nekih prestonica u Evropi. Mislim da ta izjava više govori o potrebi da se odgovornost prebaci na druge i da je to priprema da se za 'neuspeh' dogovora sa Prištinom optuži opozicija ili međunarodna zajednica ili neko treći", kaže Stefanović.

Analitičar Inicijative za Evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić ocenjuje da bi razlog poruka koje je Vučić izneo naprednjacima, mogao biti u izostanku podrške koju je očekivao od svih zapadnih zemalja za ideju lansiranu na skupu u austrijskom Alpbahu krajem avgusta, a tiče se promene granica.

"Predsjednik Vučić uviđa realnost, a to je da od strane javnosti, stručnjaka koji promatraju Balkan, bivših zvaničnika koji su bili uključeni u Zapadni Balkan, ali i od velikog broja zvaničnih politika zemalja Evropske unije nije dobio podršku za onu politiku koju su predsjednik Tači i on predstavili u Alpbahu. Da li to znači da on odustaje od insistiranja na toj politici, to ćemo tek da vidimo. Ono što znamo jeste da često sklon promjenama i svojih pozicija i svog mišljenja, tako da je vrlo nezahvalno praviti neku procjenu", ocenjuje Ćerimagić.

Adnan Ćerimagić navodi i da veruje da je reakcija svih tih aktera trenutno obeshrabrila Vučića u inicijativi za korekcije granica zasnovane na etničkom principu.

"Nadam se da će tako nastaviti i da ćemo se okrenuti ka drugačijoj viziji koja je obećana 2003. u Solunu, a to je vizija zemalja Zapadnog Balkana koje su potpuno integrisane u Evropsku uniju. Kosovo koje je članica Vijeća Evrope i UN-a je u interesu Srbije prije svega, srpskih i građana drugih nacionalnih manjina, i samih Albanaca na Kosovu zato što time postaju dio globalne zajednice, i pod rukom su im instrumenti koji trenutno nisu, tako da ova situacija najmanje odgovara i Kosovu i Srbiji", kaže Ćerimagić.

Septembarska runda dijaloga Beograda i Prištine protekla je u senci napetosti zbog neizvesnosti hoće li kosovske vlasti Aleksandru Vučiću odobriti posetu veštačkom jezeru Gazivode. Zato je u Briselu odbio da se sastane sa Hašimom Tačijem. Tada je posrednica u razgovoru Federika Mogerini, visoka predstavnica EU, objavila da će razgovori biti nastavljeni "kasnije ovog meseca" bez navođenja tačnog termina.

Zašto je važno jezero Gazivode?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00

U međuvremenu je tokom susreta sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Čepurinom, potvrđen i Vučićev susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom – takođe bez preciziranja datuma.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG