Skoro tri decenije nakon što su tela albanskih civila pronađena u jaruzi sela Račak na Kosovu, u Prištini je počelo suđenje za zločin koji zvanični Beograd do danas negira.
Optuženička klupa bila je prazna.
Više od 20 pripadnika srpske vojske i policije, kojima se za masakr 42 osobe sudi u odsustvu, nalazi se u Srbiji, rekla je sutkinja na početku procesa 31. jula.
Neki od njih su članovi vladajuće stranke i nosioci visokih državnih priznanja.
Drugi javno promovišu ono što nazivaju "istinom o Račku", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizom dostupnih podataka i arhiva.
Desetorica su zločin nad albanskim civilima negirali u filmu javnog medijskog servisa.
Protiv njih se u Srbiji, zvanično, ne vodi nikakav postupak.
Kosovska optužnica direktno osporava stav Beograda koji tvrdi da je masakr u Račku bio "legitima policijska akcija" u kojoj su ubijeni pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Iako je ubistvo civila potvrdilo više međunarodnih organizacija, uključujući i sud u Hagu, vlasti u Srbiji ponavljaju da je zločin insceniran.
Ministarstva policije, odbrane i pravde nisu odgovorila na pitanja RSE o optuženima za kojima je raspisana međunarodna poternica.
Na pitanja nije odgovorilo ni Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji.
Šta se dogodilo u Račku?
Prema optužnici kosovskog tužilaštva, pripadnici srpske vojske i policije su 15. janunara 1999. oko 6 ujutru opkolili, a zatim granatirali selo Račak u opštini Štimlje kod Uroševca.
Potom su oklopnim vozilima ušli u selo i pretraživali kuću po kuću.
Neki civili mučeni su i ubijeni u dvorištima, dok su drugi upućeni ka obodu sela gde je na njih pucano iz automatskog oružja.
U optužnici se navodi da su ovoj operaciji srpskih snaga ubijene 42 osobe albanske nacionalnosti oba pola i različitih uzrasta, koji nisu učestvovali u ratu.
Najveći broj žrtava pronađen je na brdu Bebuš iznad Račka, dok su ostali ubijeni u samom selu.
Optuženi na skupovima vladajuće stranke
"Nema potrebe da se bojimo, znamo da smo se borili za svoju državu".
Tako je Goran Radosavljević Guri u gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) januara 2024. odgovorio na pitanje strahuje li da će se naći na optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova.
RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa njim i ostalim optuženima povodom početka suđenja u Prištini.
Radosavljević je u ranijim izjavama zločin u Račku nazivao "perfektno izvedenom policijskom akcijom u kojoj su ubijeni naoružani teroristi".
U vreme masakra bio je, prema navodima prištinske optužnice, pomoćnik komandanta Generalštaba za specijalne operacije na Kosovu.
Danas je član Srpske napredne stranke, učesnik skupova vladajuće partije i gost televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Njegovo ime pominje se u presudi Haškog tribunala bivšem načelniku Resora javne bezbednosti Vlastimiru Đorđeviću, u kojoj je označen kao jedan od komandanata specijalnih policijskih snaga u operaciji u Račku.
Na povezanost sa ovim i drugim zločinima na Kosovu ukazivao je nevladin Fond za humanitarno pravo, ali mu nikada nije suđeno.
Negiranje zločina
Na masakr u Račku prvi je ukazao tadašnji šef verifikacione misije OEBS-a William Walker, koji je ovo selo posetio dan posle zločina.
Slobodan Milošević, tada predsednik SR Jugoslavije, naredio mu je da napusti državu, tvrdeći da se masakr nije dogodio.
Predstavnici vlasti u Srbiji poricali su optužbe o ubijanju civila, tvrdeći da je reč o pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova koji su naknadno presvučeni u civilnu odeću.
Do danas ga nazivaju "fabrikovanim zločinom" i "velikom laži zbog koje je NATO bombardovao Srbiju".
Masakr civila izazvao je jaku međunarodnu reakciju koja je rezultirala pregovorima dve strane na konferenciji u Rambujeu u Francuskoj.
Neuspeh u postizanju sporazuma doveo je do NATO bombardovanja vojnih i policijskih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji posle kojeg je rat zaustavljen, a srpske snage napustile Kosovo.
Evropska unija i SAD su više puta osudile negiranje masakra u Račku, ukazujući da je ovaj zločin "dobro dokumentovan".
Sjedinjene Države dovode Radosavljevića u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999, zbog čega mu je zabranjen ulaz u SAD.
Kada je 2019. Predstavnički dom Kongresa rezolucijom zatražio od Srbije da reši ovaj zločin, za RSE je rekao da "nije zabrinut" i da ne namerava da napusti vladajuću stranku.
Uprkos međunarodnim pritiscima i sumnjama o umešanosti u ratne zločine, sve posleratne vlasti tretirale su ga kao visokopozicioniranog, uticajnog policijskog oficira, pružajući mu institucionalno napredovanje i političku zaštitu.
Nakon demokratskih promena 2000. godine dobio je zadatak da formira Žandarmeriju i bio je prvi komandat ove policijske jedinice.
Sa tog mesta ispraćen je 2004. sa najvišim činovima i više priznanja.
Na obeležavanju Dana Žandarmerije 2021. uručena mu je plaketa "zahvalnosti za uspešnu saradnju".
Ambasada SAD u Beogradu reagovala je porukom da bi umesto počasti trebalo da bude suočen s pravdom.
'Uspeo sam da pobegnem, ostali su ubijeni'
Rame Šabani, tada tridesetogodišnjak, seća se kako ga je 15. januara 1999. probudila pucnjava.
Porodica se sklonila u podrum komšijine kuće.
Međutim, priča Šabani za RSE, na kuću je pucano, a zatim su ušle srpske snage.
"Izbacili su nas, tukli i uzeli sve što smo imali u džepovima."
Potom su ih, kaže, u koloni sproveli do mesta zvanog Kodra e Bebušit, na obodu sela.
"Psovali su nas na srpskom... i ja sam brzo pobegao. Sedam ili osam drugih koji su bili iza mene je ubijeno."
Nakon što su se srpske snage povukle, Šabani se vratio na mesto masakra.
Njegov brat, Bajruš Šabani, ubijen je zajedno sa 11 rođaka i više od 30 drugih meštana.
'Neizbrisiv trag' nekadašnjeg pomoćnika ministra policije
Na kosovskoj optužnici su bivši visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije.
Među njima i nekadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Obrad Stevanović, koji je umro u Beogradu aprila 2025.
U govoru na komemoraciji, aktuelni ministar policije Ivica Dačić nazvao ga je "herojem", koji je "ostavio neizbrisiv trag" u istoriji.
Nakon Stevanovićeve smrti, u Skupštini Srbije otvorena je izložba pod nazivom "Komandant PJP general Obrad Stevanović sa svojim Obilićima na nebeskoj straži".
Tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu komandovao je Posebnim jedinicama policije (PJP) Resora javne bezbednosti.
Rasformirana ratna jedinica
Posebna jedinica policija (PJP), osnovana 1994, je tokom rata na Kosovu bila među glavnim snagama MUP-a na terenu. Delovala je zajedno sa drugim policijskim i vojnim jedinicama.
Protiv komandanta 37. odreda PJP-a Radoslava Mitrovića vođen je postupak pred sudom u Beogradu po optužbama da je marta 1999. izdao naređenje za ubistvo albanskih civila u Suvoj Reci. Presudom iz 2009. je oslobođen optužbi.
Fond za humanitarno pravo je iste godine podneo zasebnu krivičnu prijavu protiv Mitrovića i još 15 pripadnika 37. odreda PJP-a za ratne zločine na više lokacija na Kosovu.
Fond je naveo da odgovornost nije bila ograničena na neposredne izvršioce, već da bi trebalo ispitati i komandni lanac.
Jedinica je rasformirana je 2001. kada je osnovana Žandarmerija.
Bio je jedan od trojice potpisnika Kumanovskog sporazuma, kojim je 1999. dogovoren prekid rata na Kosovu i povlačenje srpskih snaga.
Kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću u Hagu, masakr u Račku opisivao je kao sukob srpske policije i OVK.
Tužilaštvo je osporavalo njegove navode, ukazujući na forenzičke dokaze, fotografije žrtava i druge materijale.
Iako je i sam bio pod istragom haškog Tužilaštva, protiv njega nije podignuta optužnica.
Nakon penzionisanja, predavao je na državnom Kriminalističko-policijskom univerzitetu i pisao knjige.
Nosilac je više odlikovanja za rezultate rada u MUP-u.
Jedini optuženi u zatvoru
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković jedini je sa kosovske optužnice koji je u Srbiji u zatvoru, ali ne zbog zločina nad albanskim civilima.
Služi višedecenijsku kaznu za politička ubistva u Srbiji u vreme Miloševićevog režima.
Uhapšen je nakon pada Miloševića 2001, a na 40 godina osuđen je zbog ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali 1999. i ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića 2000. godine.
Bio je osuđen i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je Apelacioni sud oborio presudu.
Marković je nasledio Jovicu Stanišića, a na čelu bezbednosne bio je u periodu rata na Kosovu i NATO intervencije.
U Hagu je 2002. bio svedok na suđenju Miloševiću, a Tužilaštvo je njegov iskaz koristilo da pokaže kako je na Kosovu funkcionisao bezbednosni aparat Srbije.
Državne promocije
Na kosovskoj optužnici je i Krsman Jelić koji je tokom rata na Kosovu komandovao 243. mehanizovanom brigadom Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.
Bio je direktno podređen tadašnjem komandantu Korpusa Vladimiru Lazareviću koji je u Hagu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad albanskim civilima.
Jelić je kao svedok odbrane na suđenjima Lazareviću i Miloševiću tvrdio kako vojska nije učestvovala u policijskoj akciji u Račku.
Nikada nije bio predmet istrage, a o Račku kao "falsifikovanom masakru" nad civilima govorio je 2022. godine u dokumentarnom filmu RTS-a.
Tri godine ranije učestvovao je na tribini u organizaciji Medija centra Ministarstva odbrane Srbije na kojoj su, pored ostalog, promovisane knjige haškog osuđenika Nebojše Pavkovića.
Okupljenima se obratio i ratni komandant Treće armije - video zapisom iz zatvora u Finskoj gde je do smrti 2025. služio kaznu od 22 godine zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima.
Crkveno odlikovanje za sutkinju
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije uručio je krajem juna orden Svetog Save drugog stepena sutkinji Danici Marinković, u znak priznanja za, pored ostalog, "istrajnu odbranu istine" o događajima u Račku.
Marinković je 1999. kao sutkinja Okružnog suda u Prištini vodila istragu o Račku. Bila je svedok odbrane na suđenju Miloševiću i drugim političkim, vojnim i policijskim čelnicima.
Tvrdi da su Račku stradali "teroristi", da selo nije granatirano i da je svojim svedočenjem doprinela da sudije u Hagu odustanu od izvođenja dokaza o ubistvima civila.
Slobodan Milošević umro je u pritvoru pre izricanja presude.
Iako za konkretan zločin niko nije osuđen, Hag je u postupku protiv Vlastimira Đorđevića zaključio da je u Račku ubijeno najmanje 45 Albanaca, da je 20 do 24 tela imalo prostrelne rane na glavi iz neposredne blizine i da su među ubijenima bili jedna žena i jedno dete.
Novac iz budžeta za 'istine' o zločinima
Knjige piše i promoviše i nekadašnji načelnik policije u Uroševcu i jedan od nadležnih za područje Račka Bogoljub Janićević.
Tezu da je međunarodna javnost "pogrešno ili namerno" predstavila događaje u tom selu, uz svoju knjigu "Račak – potpuna istina", iznosi i na tribinama udruženja "Srce heroja", čiji je član.
Ovo udruženje se najvećim delom finansira iz budžeta Srbije, pokazuje njihov javni finansijski izveštaj.
Od početka 2025. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja dodelilo im je 10 hiljada evra za programe "Sećanje na junake" i "Zločin koji traje".
Ovo Ministarstvo nije odgovorilo na upite RSE o doniranom novcu.
Tribine pod nazivom "Istina o Račku" posećuje i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Milan Jošanović.
U novembru 2023. u sali Univerziteta u Nišu su uz njega, Gorana Radosavljevića i Vladimira Lazarevića, bili i predstavnici vlasti.
Jošanović je član Udruženja penzionera Policijske uprave Niš.
U februaru 2024. prisustvovao je prikazu naoružanja i vojne opreme koji je u tom gradu organizovan u prisustvu državnog i vojnog vrha.
'Dosije Račak'
U dokumentarno - igranom filmu RTS-a o Račku, koji je snimljen u okviru serijala "Dosije Kosovo", 2022. godine govorila su ukupno desetorica osumnjičenih sa kosovske optužnice.
Među njima i Milan Lečić koji je tokom rata na Kosovu bio na čelu Šeste čete PJP-a.
Ubistvo civila u filmu negira i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Goran Petković koji je, prema podacima koje je objavio na društvenim mrežama, danas pripadnik Žandarmerije i živi u Nišu.
Nije odgovorio na poruke RSE.
U junu 2024. fotografisan je sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem na proslavi Dana policije.
Gost televizija je i nekadašnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Živko Trajković.
"Svaki pripadnik tadašnje policije i Vojske Srbije koji je otišao na izvršenje zadatka u tom periodu, za mene je veliki heroj", rekao je 2023. u emisiji RTS-a povećenoj 45. godišnjici od osnivanja SAJ-a.
Haški istražitelji su početkom 2004. sa njim u dva navrata obavili razgovor u svojstvu osumnjičenog, ali protiv njega nije podignuta optužnica.
Pomilovanja za osuđene
Na kosovskoj optužnici je i policajac iz Uroševca Zoran Stanojević kojeg je 2001. Međunarodno veće suda u Prištini osudilo na 15 godina zatvora zbog ubistva jednog i ranjavanja dva civila u Račku.
Do 2002. kaznu je izdržavao u Prištini, a potom je u razmeni zatvorenika prebačen u zatvor u Prokuplju u Srbiji.
Tadašnji predsednik iz redova demokrata Boris Tadić pomilovao ga je 2009, kada je pušten na slobodu. Do danas negira da je bio u Račku.
Na spisku optuženih je i policajac iz Štimlja Čedomir Aksić protiv kojeg je 2024. na Kosovu doneta prva presuda nakon suđenja u odsustvu.
Osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv civilnog stanovništva u selima Račak, Malopoljce i Petrovo.
Bez saradnje institucija
Tužilaštvo u Prištini navelo je da su ispunili sve zakonske uslove za početak suđenja u odsustvu pripadnicima srpske vojske i policije.
Tokom 2021. svima je upućen poziv putem međunarodne pravne pomoći, rekao je na početku suđenja tužilac Ilir Morina i dodao da nikakav odgovor nisu dobili.
Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE o obavezi iz Briselskog sporazuma koji predviđa da sa Prištinom razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika Evropske unije.
Kako odgovor iz Beograda nije stigao, sud u Prištini je 2022. izdao nalog za hapšenjem, ali niko, prema rečima tužioca, nije pronađen na adresi na kojoj je na Kosovu živeo pre rata, niti na bilo kojoj drugoj adresi u toj državi.
Potom je raspisana i međunarodna poternica.
Početkom juna na društvenim mrežama pojavile su se optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana kojima "na kućne adrese stižu pozivi iz Prištine".
Ministarstvo pravde odgovorilo je saopštenjem sa tim nemaju veze i da građani Srbije nemaju obavezu da se odazovu pozivima za, kako su naveli, "montirane političke procese".
Suđenje u Prištini nije jedini proces vezan za masakr u Račku koji vodi kosovsko pravosuđe.
Pet osoba srpske nacionalnosti uhapšeno je 12. juna u toj zemlji u okviru istrage ratnih zločina u slučaju poznatom kao "Račak II".
Sumnjiče se da su bili deo specijalnih jedinica policije koje su učestvovale u operaciji u Račku.