Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Radosavljević za RSE: Ne interesuje me odluka američkih vlasti o zabrani


Goran Radosavljević Guri, bivši komandant policijske jedinice Žandarmerije

Goran Radosavljević Guri, bivši komandant srpske Žandarmerije, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da ga “niti interesuje niti pogađa odluka” Stejt departmenta da mu se zabrani ulazak u SAD zbog umešanosti u ubistvo američkih državljana, trojice braće Bitići. Potez američkih vlasti poruka je i vlastima Srbije da taj slučaj mora biti rasvetljen – ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava. Ubistvo braće Bitići, nezarešeno već skoro dve decenije, godinama opterećuje odnose SAD-a i Srbije.

“Ne želim da reagujem na takvu vest, niti me interesuje niti me pogađa takva odluka”, rekao nam je Radosavljević nakon što je objavljena informacija da ga je Stejt dipartment označio kao “učesnika u teškim kršenjima ljudskih prava".

U izjavi za RSE odbacio je bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići.

“Dao sam izjave istražnim organima, hiljadu puta sam o tome pričao, tako da je nonsens da govorim o tome uopšte”, rekao je Radosavljević.

Nerazrešeno ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla u Srbiji ulazi u drugu deceniju. Već nekoliko godina u javnosti Srbije se ukazuje na sumnje o povezanosti ili umešanosti Gorana Radosavljevića Gurija u slučaj koji opterećuje bilateralne odnose Srbije i Sjedinjenih Država, utoliko više jer je Radosavljević član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke na čijem čelu je predsednik države Aleksandar Vučić.

“To ima veze i poruka je i vlastima u Srbiji. To je jedan poludiplomatski, nazovimo to tako, potez Sjedinjenih Američkih Država da taj slučaj mora da bude rasvetljen. To je poruka onima koji treba da sprovode dalju istragu u slučaju braće Bitići”, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vesna Petrović, direktorka nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava.

Ona je uverena da zabrana američkih vlasti ima širi kontekst od sankcionisanja pojedinca Gorana Radosavljevića – bivšeg visokorangiranog policijskog oficira.

U objavi Stejt departmenta o zabrani ulaska Radosavljevića i njegove porodice u SAD navedeno je da postoje kredibilni dokazi da je umešan u ubistvo braće Bitići pre devetnaest godina.

“Postoje velike indicije da je Goran Radosavljević u to umešan ili, u najmanju ruku, neko ko bi mogao itekako da pomogne u sudskom epilogu tog slučaja. Svi dokazi ukazuju da je on za to znao, ili morao da zna”, ukazuje u razgovoru za RSE Nemanja Stjepanović, novinar i istraživač ratnih zločina.

Sahrana trojice braće Bitići
Sahrana trojice braće Bitići

U više navrata Radosavljevića članovi porodice Bitići označavali su kao odgovornog za ubistvo Ilija, Agrona i Mehmeta. Ubistvo se dogodilo jula 1999. godine u Petrovom Selu blizu Kladova, oko 250 kilometara istočno od Beograda – gde se nalazio policijski objekat čiji je Radosavljević bio komandant.

Bitići: Goran Radosavljević Guri je osoba koja je ubila moju braću.
RSE: To nije dokazano.
Bitići: Nije dokazano, ali on zna ko je kriv.
RSE: To zvuči kao vrlo ozbiljna optužba.
Bitići: On zna. Dosta toga zna, jer nam je rekao ko su ljudi koji su to učinili.
RSE: Kada?
Bitići: Poslednji put kada je bio u SAD-u, bio je premijer, čini mi se. Mislim pre dve godine.
RSE: Tada ste se sastali sa njim?
Bitići: Da. Bio sam ja, ambasador Kirbi, moj zastupnik, moj brat, srpski ambasador. I on je precizno rekao – kako, šta, kada i ko je odgovoran za smrt moje braće.

Ovo je rekao marta ove godine za RSE Iljir Bitići, brat ubijene braće, prenoseći detalje susreta koje je pre dve godine, kako tvrdi, imao u Vašingtonu sa tadašnjim premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Bitići: Vučić imenovao Gurija kao odgovornog za ubistvo moje braće
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:35 0:00

Slučaj ubistva trojice američkih državljana koji su, nakon oslobođanja zbog ilegalnog prelaska granice tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, policijske snage privele posle čega su pronađeni mrtvi – obeležila su i priznanja najviših tužilačkih organa o opstrukciji istrage.

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine izjavio je februara 2018. da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i američke vlasti obaveštene ko je onemogućio Tužilaštvo za ratne zločine da okonča istragu ubistva braće Bitići.

“Mi smo došli do relevantnih dokaza, ali to nije završeno ne našom krivicom, nego krivicom drugih. Ne bih dalje da obrazlažem, pošto je taj predmet živ. Kazao sam im ko nas je onemogućio da završimo taj predmet do kraja, ali za to Tužilaštvo za ratne zločine nije krivo i to sam im i rekao, odnosno ko nas je minirao, jer je taj postupak bio pred završetkom”, rekao je Vukčević listu Danas.

Tužioca Vukčevića je na funkciji nasledila tužiteljka Snežana Stanojković – koja je marta 2018. najavila nastavak rada na rasvetljavanju tog slučaja.

Nemanja Stjepanović, novinar i istraživač, podvlači da slučaj ubistva braće Bitići demonstrira odnos srpskog pravosuđa prema procesuiranju ratnih zločina.

“Beži od toga da istraži i optuži visokorangirane policijske ili vojne službenike za zločine počinjene tokom ratova devedesetih. Pre svega one počinjene na Kosovu, ili u vezi sa kosovskim sukobom. Dakle, ovde bi srpsko pravosuđe moralo da uradi nešto što nikada nije do sada – da krene u procesuiranje visokorangiranih policijskih službenika koji su očito umešani u to ubistvo”, ukazuje Stjepanović.

Pomagači oslobođeni

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.

Agron, Mehmet i Ilija Bitići, državljani SAD-a, koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova, da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji.

Privedeni su zbog kršenja zakona o kretanju i boravku stranaca i osuđeni na kaznu od petnaest dana zatvora koju služe u Prokuplju na jugu Srbije. Pušteni su posle tri dana kada su ih nepoznate osobe prebacile u policijski objekat u Petrovom selu kod Kladova gde su ubijeni hicima u potiljak.

Odbor za spoljnopolitičke poslove američkog Kongresa, juna 2018. usvojio rezoluciju o ubistvu američkih državljana, braće Bitići u Srbiji u julu 1999. godine.

U rezoluciji, kojom se izražava stav Predstavničkog doma o ubistvu Braće Bitići, između ostalog se navodi da bi pojedince odgovorne za ubistvo trebalo izvesti pred lice pravde, te da je za osudu to što "još niko nije proglašen krivim za pogubljenje braće Bitići ili bilo koje druge zločine povezane sa njihovom smrću i što ni jedan pojedinac čak nije optužen za te užasne zločine" – istaknuto je u rezoluciji Odbora za spoljnopolitičke poslove američkog Kongresa.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG