Suđenje u odsustvu počelo je u petak, 31. jula, u prištinskom sudu protiv 21 osobe optužene za masakr u Račku - događaj koji je pomogao da se podstakne međunarodna intervencija kako bi se okončao rat na Kosovu 1998-99. godine.
Optuženi, sa inicijalima O.S., R.M., K.J., G.R., Ž.T., BJ, M.L., R.M., D.G.J., B.M., D.J., M.Š., D.A., S.V., B.M., Z.S., M.J., G.P., D.N., Č.A., optuženi su za počinjenje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
Tužioci ih optužuju za ubistvo 42 civila u Račku, opština Štimlje, oko 30 kilometara od glavnog grada Prištine, tokom operacije srpskih policijskih snaga tokom rata 1998-99. godine.
Tužilaštvo je zatražilo da im se suđenje održi u odsustvu, navodeći da su nedostupni kosovskim pravosudnim organima.
Suđenje je trebalo da počne 20. jula, ali ga je Osnovni sud u Prištini odložio do ovog petka zbog nedostatka zakonskih uslova.
Rame Šabani, šezdesetogodišnji preživeli masakra u Račku, rekao je za Radio Slobodna Evropa prije početka suđenja da - čak i ako optuženi budu proglašeni krivim i osuđeni - pravda neće biti zadovoljena.
"Ja sam za pravednu presudu. Ali ovo ne može da donese pravdu. Tih 21 ljudi čija su imena pomenuta nikada više neće ući na Kosovo i mi [kosovske vlasti] nikada nećemo moći da ih uhvatimo... Bez njih na optuženičkoj klupi, ne možete ništa da uradite", rekao je on.
Suđenje u odsustvu
Suđenja u odsustvu su moguća na Kosovu nakon izmjena Krivičnog zakona, donesenog 2022. godine.
Međutim, takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpjeli sva sredstva da obezbijede prisustvo optuženog.
Međutim, ovaj zakonik predviđa da lica kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje ako kasnije budu uhapšena.
U međuvremenu, tokom suđenja u odsustvu u slučaju masakra u Račku, očekuje se da će tužioci predstaviti cijelu optužnicu pred Sudom.
Optužnica tereti 21 osumnjičenog da su, kao pripadnici bivše Jugoslovenske vojske, 243. mehanizovane brigade 3. armije, poznate kao "Prištinski korpus", i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, počinili nečovječno postupanje, uništavanje imovine, masovnu deportaciju i etničko čišćenje civilnog stanovništva tokom 1998-99. godine.
Prema optužnici, opkolili su selo Račak iz pravaca poznatih kao Pišat, Geštenjat i Česta, a zatim ga granatirali.
Zatim su pretraživali kuće jednu po jednu, odvajali muškarce od žena i djece, prisiljavajući ih da napuste selo, i pogubili pritvorene muškarce.
Međutim, ovo suđenje nije jedini događaj vezan za masakr u Račku.
12. juna, tokom zajedničke operacije Specijalnog tužilaštva i Kosovske policije, u okviru istrage ratnih zločina u slučaju poznatom kao "Račak II", uhapšeno je pet osoba.
Tužilaštvo je saopštilo da su uhapšeni srpske nacionalnosti. U međuvremenu, policija nije uspjela da uhapsi šestu osobu, koja nije pronađena u svom prebivalištu.
Uhapšeni se sumnjaju da su bili dio specijalnih jedinica srpske policije koje su učestvovale u januarskoj operaciji u Račku.
Dokumentaciju zločina počinjenih u Račku sastavio je William Walker, koji je 1999. godine bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OSCE).
Ovaj masakr izazvao je snažnu međunarodnu reakciju i povećan pritisak na režim u Srbiji, što je dovelo do razgovora između predstavnika kosovskih Albanaca i srpskih vlasti, uz međunarodno posredovanje, na konferenciji u Rambujeu u Francuskoj.
Neuspjeh u postizanju sporazuma podstakao je NATO da 78 dana bombarduje vojne i policijske ciljeve u bivšoj Jugoslaviji.
Nakon toga, međunarodne snage su ušle na Kosovo, a srpske snage i administracija su napustile zemlju.
Institut za ratne zločine na Kosovu dokumentovao je 12.230 žrtava rata 1998-99.
Ranije ove godine, Kancelarija specijalnog tužioca podigla je optužnice u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno protjerivanje preko 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom tog rata.
