Sudski pozivi koje pravosudne institucije Kosova šalju na adrese osoba koje žive u Srbiji, a koje se sumnjiče za ratne zločine, otvorili su raspravu u javnosti – kako su kosovske institucije došle do njihovih adresa i ko je učestvovao u dostavljanju poziva?
Nakon što su se na društvenim mrežama pojavile optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da državne institucije "nisu niti će učestvovati u dostavi pisama", te da će nadležni organi utvrditi sve okolnosti koje su, kako navode, "uznemirile javnost".
"Građani treba da znaju da nisu u obavezi da se prema ovakvim pismima odnose kao prema validnim aktima", navodi se pored ostalog u saopštenju.
Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji i na koji način su dostavljeni, iz Specijalnog tužilaštva Kosova odgovorili su kratko "nemamo komentar".
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, zbog čega ne priznaje ni njegove institucije. Zbog toga između dve strane ne postoji direktna pravna saradnja, već se ona odvija posredstvom Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), čiji je mandat, pored ostalog, da nadgleda funkcionisanje kosovskog pravosudnog sistema. EULEX je 2018. godine predao sve predmete ratnih zločina lokalnim pravosudnim institucijama Kosova.
Iz EULEX-a su za RSE naveli da nisu posredovali u poslednjem dostavljanju poziva za saslušanje u predmetima ratnih zločina na adrese u Srbiji.
Kako su pozivi stizali na adrese u Srbiji?
Bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri rekao je početkom juna da ratnim veteranima iz vojske i policije stižu pozivi za saslušanja na adrese u Srbiji, te izrazio sumnju da je "neko naš" kosovskim organima dao njihove podatke.
Radosavljevića, inače, Sjedinjene Američke Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine.
U međuvremenu su na društvenim mrežama počele da kruže objave da je Kosovo sudske pozive na adrese u Srbiji dostavljalo preko Beča.
Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora "Pošte Srbije", kaže za RSE da sve pošiljke između Kosova i Srbije idu preko međunarodne razmene, pošto Beograd i Priština nemaju potpisan sporazum o saradnji.
"Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu", kaže Anđelković.
Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže da ne zna kako su kosovske institucije došle do adresa nekadašnjih pripadnika vojske i policije.
Prema njegovim saznanjima, "ima mnogo pogrešnih i nepotpunih adresa".
Drecun podseća da je Briselskim sporazumom dogovoren mehanizam međunarodne pravne pomoći koji bi trebalo da funkcioniše preko EULEX-a, ali da kosovske institucije zaobilaze taj mehanizam i "šalju pozive direktno ljudima".
Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali ona u praksi ne funkcioniše.
Bljakaj: Bez saradnje nema ni pravde ni pomirenja
Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo u izjavi za RSE podvlači da u fokusu ne bi trebalo da bude pitanje kako su kosovske institucije dostavljale pozive za saslušanje na teritoriji Srbije, već postizanje pravde.
Prema njegovoj oceni, tranziciona pravda na prostoru bivše Jugoslavije nije postignuta upravo zbog nedostatka međusobne saradnje zemalja u regionu, te da je u tom kontekstu reakcija Ministarstva pravde Srbije "žalosna".
"Umesto da se nađe način za saradnju sa kosovskim institucijama ili da sami procesuiraju te ljude, poziva se na bojkot (poziva za saslušanje). Zbog toga ne samo da će porodice žrtava ratnih zločina ostati bez pravde, već se negira istina. Tako će, umesto suočavanja, svako imati svoju istinu koja je u suprotnosti sa onom drugom", kaže Bljakaj.
Napominje da je svaka nesaradnja oko procesuiranja ratnih zločina zapravo nepriznavanje žrtava, te da zbog toga nije moguće ni pomirenje.
"Mir u regionu nije moguć ukoliko se ne suočimo sa prošlošću, ukoliko ne prihvatimo žrtve i zločine koji su počinjeni", kaže on.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 ljudi, dok su hiljade nestale. Još se traga za oko 1.600 osoba, uglavnom iz albanske zajednice.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa usaglasili Deklaraciju o nestalim licima, nakon čega je formirana i Zajednička komisija koja bi trebalo da pruži političku podršku radnim grupama za identifikaciju mogućih masovnih ili pojedinačnih grobnica kroz razmenu informacija.
Suđenja i presude u odsustvu
Između Prištine i Beograda ne postoji sporazum o međusobnom izručenju, ali su od 2022. godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku Kosova, moguća suđenja u odsustvu.
Takva suđenja su, prema zakonu, moguća samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva kako bi obezbedili prisustvo optuženog.
Prva presuda nakon suđenja u odsustvu doneta je u decembru 2024. godine u slučaju Čedomira Aksića, koji je osuđen na 15 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene u selima Račak, Malopoljce i Petrovo.
Iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ranije su za RSE naveli da kosovske institucije imaju pravo da izdaju i crvenu Interpolovu poternicu za osobama koje su osuđene za ratne zločine u odsustvu.
Kosovo nije član Interpola, pa se poternice raspisuju posredstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Ipak, crvena Interpolova poternica nije isto što i nalog za hapšenje, već svaka država članica primenjuje svoje zakonodavstvo i odlučuje da li će postupiti po njoj.
To u praksi znači da Srbija najverovatnije ne bi postupila po poternici Kosova jer ne priznaje njegovu nezavisnost. Međutim, neka druga država članica Interpola mogla bi da uhapsi i izruči Kosovu osobu osuđenu za ratne zločine u odsustvu.
Na osnovu važećeg zakona, svi koji su osuđeni u odsustvu imaju pravo na novo, bezuslovno suđenje ukoliko budu uhapšeni i izručeni Kosovu.