Više od tri stotine posmatrača angažovao je OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za monitoring vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, koji se održavaju za sedam dana, u nedelju, 25. oktobra.
Posmatranje koordinira ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava), koja se od svog osnivanja 1991. godine angažuje u posmatranju izbornih procesa u 57 država koje pokriva OEBS.
"Ne upoređujemo prethodne izbore sa sadašnjim. Dakle, ovom procesu pristupamo praktično od nule, bez unapred donetih zaključaka. Želimo da vidimo šta će se dogoditi tokom izbornog procesa 2026. godine", kaže Tomas Rajmer (Thomas Rymer), saradnik ODIHR-a, koji je iz Varšave, pred put u Beograd, govorio za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Tim rečima je odgovorio na pitanje u kojoj meri će aktuelna posmatračka misija uzeti u obzir dvadeset pet preporuka koje je ODIHR uputio Srbiji nakon održavanja poslednjih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine.
Šta je ODIHR uočio?
Pre tri godine, među značajnijim zaključcima o izbornom procesu sprovedenom u Srbiji bili su: neravnopravni izborni uslovi; pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru; zloupotreba javnih resursa; medijska neravnopravnost; problemi sa biračkim spiskom.
U skladu sa tim, među preporukama koje su usledile bile su: izmena izbornog zakonodavstva; obuka izborne administracije; revizija biračkog spiska; nezavisan rad REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije).
Šta je ispunjeno?
Srbija je promenila ukupno četiri izborna zakona koji se odnose na proces učešća u izborima, od kandidovanja do rešavanja izbornih sporova.
Drugim rečima, po pitanju kandidovanja omogućeno je da ista osoba svojim potpisom podrži više različitih izbornih lista (jednoj listi potrebno je deset hiljada overenih potpisa za učešće na izborima), a u odnosu na izborne sporove određena je obaveza Ustavnog suda da reši pitanje u roku od 20 dana po prijemu dokumentacije.
"Mislim da je mnogo toga urađeno u parlamentu uoči izbora. Ali još mnogo toga mora da se unapredi. Ko god dobije mandat na predstojećim izborima, moraće da radi na poboljšanju izbornog okvira", kaže Vladimir Bilčik, saradnik GLOBSEC-a, međunarodne think-tank organizacije.
Od 2019. do 2024. godine Bilčik je bio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Proveo je puno vremena u Beogradu, uključujući i period parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine. Tada je bio deo posmatračke misije Evropskog parlamenta i pratio izbore.
Na sam izborni dan posetio je više biračkih mesta, poput onih u vojvođanskoj opštini Bački Petrovac i gradu Novom Sadu.
"Generalno, izbori su tada bili, i to sam rekao tada, a ponoviću i sada, dobro organizovani, posebno imajući u vidu da smo pre izbora dobijali informacije koje su ukazivale na mogućnost nemira i nasilnih incidenata", kaže Bilčik u razgovoru iz Bratislave.
U predstojećem oktobarskom glasanju podvlači da je Srbija zakonskim izmenama uklonila niz nedostataka na koje je ukazivao ODIHR.
"Takođe, Republička izborna komisija dobro je radila kada je reč o poštovanju rokova u pripremi izbornog procesa. Registracija kandidata dobro je funkcionisala, a uspostavljen je i sistem nadzora", konstatuje Bilčik.
Ipak, kada je reč o izborima 2026. godine, na kojima će učestvovati osamnaest izbornih lista, naglašava značajnu razliku:
"Ovo su prvi izbori u više od jedne decenije čiji je ishod zaista veoma neizvestan."
Šta je drugačije nego ranije?
Vratimo se šest godina unazad.
Nezadovoljne izbornim uslovima, opozicione partije su većinom bojkotovale redovne parlamentarne izbore održane juna 2020. godine.
Uklopilo se to u opozicioni bojkot parlamenta, koji je trajao od februara 2019. do avgusta 2022. godine.
Na bojkot su se odlučili zbog paralize parlamentarnih rasprava.
Takvo stanje je konstatovano i u izveštaju Evropske komisije iz 2019. godine, u kom se navodi da je vladajuća većina, predvođena naprednjacima koje je tada, a i sada, predvodio Aleksandar Vučić, koristila stotine amandmana nepovezanih sa sadržajem zakona kako bi potrošila vreme za raspravu.
Opozicija je učestvovala i na izborima 2023. godine. Tada su naprednjaci osvojili 129 mandata, ali su sa svojim saveznicima dobili većinu 153. Parlament broji ukupno 250 poslaničkih mesta.
Dve godine kasnije, na talasu protesta protiv korupcije i za jačanje vladavine prava, koji su se proširili po Srbiji nakon pogibije šesnaest ljudi u rušenju nadstrešnice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, izrastao je novi politički faktor.
Na predstojeće izbore izlazi kao Studentska lista, koja je sačinjena od 250 kandidata za narodne poslanike koje su birali plenumi studenata svih državnih univerziteta.
Danas važi za jednog od izbornih favorita, što značajno menja izbornu sliku, i pojačava zabrinutost zbog eventualnih kršenja pravila u procesu glasanja.
"Dobili smo povratne informacije o nekim od tih pitanja. Privremeni izveštaj upravo obuhvata deo onoga što čujemo, kao i pitanja koja možemo detaljnije da ispitamo i nastavimo da pratimo. Da, čuli smo primedbe i zabrinutost u vezi sa tim pitanjima. Ali još nismo u fazi kada možemo da damo konačnu ocenu", kaže Tomas Rajmer iz ODIHR-a.
Finalni izveštaj ova organizacija objavljuje nakon izbora. U njemu će biti i ocene o jednom od čestih pitanja izborne kampanje.
Koliko Srbija ima birača?
Skoro isto koliko i stanovnika.
Naime, kako je Republička izborna komisija objavila šesnaest dana pred izbore, u Srbiji je registrovano 6.450.523 birača. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, Srbija ima ukupno 6.647.003 stanovnika.
Saznanje o maloj razlici između broja birača i broja stanovnika svih dobi donekle je pojačalo napetost u izbornim sedmicama.
"Radi se o tome da, s jedne strane, imamo podatke sa popisa stanovništva, gde ljudi jednostavno navode gde žive, a to mogu biti vrlo različite adrese i podaci. S druge strane, imamo birački spisak, u koji se ljudi upisuju prema prebivalištu, dakle prema adresi iz ličnih dokumenata", pojašnjava Pavle Dimitrijević iz nevladine organizacije CRTA, specijalizovane za praćenje izbora.
"Upravo zbog toga što je birački spisak pod velikim znakom pitanja i što ne znamo u kakvom je stanju, CRTA je još davno predlagala da se izvrši nezavisna revizija biračkog spiska. Do nje, nažalost, do ovog trenutka nije došlo, pre svega zato što nezavisna komisija za reviziju biračkog spiska, koja je u Srbiji formirana u februaru 2026. godine, nije stigla da sprovede sve aktivnosti. Komisija je potrošila mnogo vremena boreći se za stvaranje uslova za pristup svim relevantnim podacima koji su neophodni za reviziju biračkog spiska", zaključuje.
Provera tačnosti biračkog spiska; upoređivanje podataka sa evidencijama prebivališta, rođenih i umrlih; zahtevi nadležnima za otklanjanje nepravilnosti.
To su neki od zadataka Komisije koja je formirana osam meseci pre predstojećih izbora za Skupštinu Srbije, a koja ima deset članova – pet predstavnika vlasti, tri opozicije i dva udruženja građana.
Komisija je obavezna da pripremi i preporuke za unapređenje biračkog spiska, pa ostaje da se vidi da li će uzeti u obzir i saznanja RSE objavljena mesec dana pred glasanje, o tome da je više od pola miliona birača zavedeno u birački spisak bez precizno upisane adrese.
Istovremeno, kao iskorak, registrovano je to što je na nekim adresama na kojima su pre tri godine bile upisane desetine birača sada taj broj značajno smanjen.
"Ne bih mogao da kažem da je to pomak", kaže Dimitrijević.
"To su pojedinačni primeri za koje ne znamo šta se zapravo dogodilo – da li su birači odjavljeni, da li su promenili prebivalište ili je neko u administraciji zaista uradio svoj posao. U suštini, ne možemo ništa da tvrdimo bez relevantne analize, koja, nažalost, do ovog trenutka nije omogućena", izjavio je ovaj sagovornik.
Zašto se dijaspora našla u problemu?
"Draže mi je bilo da dođem u Srbiju i spojim to sa odmorom koji sam svakako u nekom momentu planirala, nego da za jedan vikend moram da putujem do Melburna ili Sidneja da glasam", kaže Jovana Mastilović, koja živi u Gold Koustu, kod Brizbejna u Australiji, za RSE.
U suprotnom, do biračkog mesta, koje se otvara u četiri popodne, a zatvara u pet ujutro, putovala bi 1.700 kilometara do izbornih mesta u Melburnu ili Sidneju.
Marko Đurić, šef srpske diplomatije, odbacio je navode da Ministarstvo opstruiše glasanje. Ipak ostaje nejasno zašto broj biračkih mesta ovog puta ne odgovara visokom interesovanju za glasanje, koi je za gotovo tri puta više zainteresovanih za glasanje nego na prethodnim izborima, kao i zašto se termin glasanja nije prilagodio vremenskoj zoni.
Zbog svega toga trideset jedan diplomata potpisao je protestno pismo naslovljeno sa "Dijasporo, oprosti nam".
Tomas Rajmer navodi da ODIHR razmatra i to pitanje, ali i podvlači:
"Pozvani smo da posmatramo izbore u Srbiji i mi ćemo, naravno, posmatranje sprovoditi u Srbiji. Nemamo mogućnost da to radimo u inostranstvu. Međutim, pratimo način na koji se tim procesom upravlja i svakako ćemo dati ocenu tog pitanja u našem završnom saopštenju."
Gde se neće moći glasati, a nekad jeste?
Među gradovima u kojima se neće moći glasati, a ranije je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, u neposrednoj blizini Srbije, ali i Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj.
Ukoliko razlika u rezultatu glasanja između vodećih snaga bude mala, značaj glasova iz dijaspore raste.
Zato je i rasprava o tim glasovima posebno značajna, pa u okviru nje i skok broja birača sa Kosova za 20.000 u odnosu na prošle izbore, odnosno značajan rast broja biračkih mesta u susednoj Bosni i Hercegovini (BiH).
Povećan je sa devetnaest, koliko ih je bilo na prošlim izborima, na dvadeset osam.
Nema preciznih podataka o tome koliko je birača iz BiH prijavljeno za izbore u Srbiji.
"Ono što se može reći to je da je gotovo dupliran broj birača od prethodnih izbora koji su se prijavili. Puno je više biračkih mesta, što je najveći skok koji se beleži u jednoj zemlji", navodi Dimitrijević, dodajući da CRTA planira raspoređivanje svojih posmatrača na biračkim mestima u BiH.
Pred Srbijom su, inače, sedmi izbori otkako su snage predvođene Aleksandrom Vučićem došle na vlast, što je bilo 2012. godine (dakle pre 14 godina).
Od svih izbornih ciklusa, dva puta su održani redovni izbori, dok su ostali, uključujući i predstojeće zakazane za 25. oktobar, bili vanredni.