Pohvale iz Brisela i kritike opozicije i posmatrača prate usvajanje izmena četiri izborna zakona u Srbiji.
Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koji kažu da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) za poboljšanje izbornih uslova.
Evropska komesarka Marta Kos pozdravila je izmene kao "prvi korak ka slobodnim i poštenim izborima", dok opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a, i da krucijalni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti.
"Kozmetičke, a ne suštinske izmene", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA.
Dosadašnje izbore u Srbiji, na kojima je pobedu odnosio SNS, pratili su navodi domaćih i međunarodnih posmatrača o nepravilnostima, poput organizovanog dovođenja birača na birališta, kupovine glasova i fizičkih napada na posmatrače i novinare.
Dok vlast ove navode odbacuje, poslednji lokalni izbori koji su u martu održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente i prisustvo policije na ulicama.
Šta je izmenjeno?
Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu.
Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a.
Kancelarija je ovu meru predložila, pod obrazloženjem da bi se time "dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja".
Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA ocenjuje da postoji opasnost da ova izmena bude zloupotrebljena "za pravljenje fantomskih lista i izborne mahinacije".
Dodaje da je to jedna od retkih preporuka protiv koje je CRTA bila i nakon izbora u Srbiji 2023. godine kada je Misija ODIHR objavila svoj dokument.
Nedeljkov kaže da mogućnost potpisivanja za više izbornih lista jeste međunarodni standard, ali dodaje da su njihovi posmatrači godinama unazad beležili primere lažnih lista.
Šta kaže vlast?
Predsednica Skupštine iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Ana Brnabić izjavila je da je i vlast bila "protiv preporuke da jedan građanin može da potpiše više lista", ali je dodala:
"Mi smo o tome konsultovali Evropsku komisiju i to je podržao i Brisel", rekla je Brnabić, odgovarajući na optužbe opozicionih poslanika da se time "legalizuju lažne liste".
Njena koleginica iz redova naprednjaka Biljana Pantić Pilja rekla je tokom skupštinske rasprave da vlast ovim izmenama ispunjava preporuke ODIHR-a.
"Usvajanjem ovih predloga zakona taj broj ispunjenih preporuka će da poraste i mi ćemo verovatno da ispunimo sve preporuke", rekla je ona.
Poslanica opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg ocenila je da vladajuća većina od 25 preporuka usvaja "one koje su tehničke i najnebitnije".
"Funkcionerska kampanja ostaje, zarobljeni mediji ostaju, birački spisak u koji građani ne veruju ostaje", rekla je Oreg.
Brisel pozdravio izmene
Dan nakon glasanja u parlamentu Srbije, oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je poručila da je to prvi važan korak ka slobodnim i poštenim izborima.
Ona je na društvenoj mreži "Iks" napisala da će EU nastaviti tesnu saradnju sa srpskim vlastima u cilju usvajanja dva ključna preostala zakona o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih aktivnosti.
Šta su preporuke ODIHR?
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi je sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka".
Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, te sprečavanje zastrašivanja i pritiskanja birača, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima.
Ove preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.
Takođe, sugeriše se da se Regulatornom telu za elektronske medije (REM) mora garantovati nezavisnost, a ovo telo bi moralo da "proaktivno koristi zakonska ovlašćenja" u slučajevima kršenja medijskih propisa u predizbornoj kampanji.
"Te stvari su apsolutno netaknute, baš kao i medijske slobode, zloupotrebe javnih finansija i institucija u kampanji, kao i birački spisak. Bez tih stvari ne možemo pričati o ravnopravnim, poštenim i slobodnim izborima", kaže Raša Nedeljkov.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023. godine i na njima je pobedu odnela Srpska napredna stranka.
ODIHR je u izveštaju naveo da su te izbore obeležili nepravedni uslovi za učesnike, zastrašivanja, pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa.
U međuvremenu, održano je nekoliko lokalnih izbora koje su takođe pratili incidenti.
Na poslednim, održanim u martu vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u svih 10 opština.