Glasanje na oko 1.700 kilometara dalekom biračkom mestu koje se otvara u četiri sata popodne, a zatvara u pet ujutru.
Ovako će izgledati izborni dan za nekoga ko živi u Brizbejnu u Australiji, ima srpsko državljanstvo i želi da ostvari svoje biračko pravo na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra.
Jovana Mastilović koja živi u Golden Koustu, nedaleko od Brizbejna, odlučila je da umesto toga otputuje na godišnji odmor u Srbiju i tamo glasa.
"Draže mi je bilo da dođem u Srbiju i spojim to sa odmorom koji sam svakako u nekom momentu planirala, nego da za jedan vikend moram da putujem do Melburna ili Sidneja da glasam", kaže ona.
Osim što u njenom gradu nema biračko mesto, okolnosti otežava odluka Republičke izborne komisije (RIK) prema kojoj će se na svim biračkim mestima u inostranstvu, na svim meridijanima, glasati po satu Srbije - od sedam ujutru do 20 sati uveče po centralnoevropskom vremenu.
To znači da će se u nekim delovima sveta glasati tokom noći.
"Nije problem glasati u četiri sata nedeljom popodne, ali pošto će iz mnogih gradova ljudi doći da glasaju na dva biračka mesta, to može da znači da će morati da čekaju i tokom noći."
"Birališta se po toj odluci u Melburnu i Sidneju zatvaraju u ponedeljak rano ujutru, to je radni dan, za mnoge je to veoma nezgodno", kaže Jovana Mastilović.
To ranije nije bio slučaj. Državljani Srbije glasali su od sedam do 20 sati, po lokalnom vremenu u zemljama u kojima žive.
Deo članova RIK-a, koji se usprotivio donošenju takve odluke, ovakvu promenu nazvao je "nezakonitom" i "presedanom".
Predmet kritika je i ovogodišnji broj i raspored biračkih mesta u inostranstvu.
Prema njihovim, ali i navodima neformalnih grupa građana u dijaspori, neka mesta i države sa većim brojem prijavljenih birača ostala su bez biračkog mesta.
Tako će neki od njih morati da putuju i po više i hiljada kilometara do najbližeg biračkog mesta.
Kritičari smatraju da iza svega stoji namera da se opstruiše glasanje u inostranstvu, što vlast odbacuje.
Ovogodišnji izbori prvi su ozbiljniji test vlasti Srpske napredne stranke u poslednjih 14 godina.
Glavni izazivač im je lista studentskog pokreta koji je nastao iz masovnih protesta nakon pogibije 16 ljudi u obrušavanju dela tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu 2024. godine.
"I sigurno je procena vlasti da će na taj način smanjiti broj glasova koji bi išao ka Studentskoj listi", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević.
Napominje da će zbog neizvesnog ishoda važan biti svaki glas na ovim izborima.
"A posebno glasovi 60 ili 50 hiljada ljudi koji će direktno ili indirektno biti sprečeni da na izborima glasaju time što ne otvorite biračka mesta ili ih otvarate u suludo vreme", zaključuje.
Rekordan broj prijavljenih za glasanje
Studentski pokret je tokom prethodne dve godine dobijao podršku srpske dijaspore iz različitih delova sveta.
Skupovi podrške organizovani su od Australije, preko Sjedinjenih Država i Kanade, pa do brojnih evropskih država, uključujući i one u susedstvu Srbije.
Dejan Mihajlović koji u Nemačkoj živi i radi kao referent za demokratsko obrazovanje, 25. oktobra će prvi put u životu glasati na parlamentarnim izborima u Srbiji.
"Jedan od glavnih razloga zbog kojih ću izaći na izbore jeste to što je na ovim izborima budućnost Srbije", kaže on.
Iako nema preciznih podataka, od predstavnika vlasti se moglo čuti da se za glasanje u inostranstvu prijavilo gotovo tri puta više ljudi nego na prethodnim izborima.
Prema navodima članova RIK-a, ima ih više od 100 hiljada.
To je ubedljivo najviše prijavljenih birača od 2007. godine kada su srpski državljani mogli prvi put da glasaju na republičkim izborima iz inostranstva.
"Sve to govori koliko su visoki efekti ovoga što je radio studentski pokret u prethodnih godinu i po, dve. Oni su na određeni način probudili veliki broj uspavanih ljudi u Srbiji, a onda su uspeli dodatno da probude i tu noviju srpsku dijasporu u inostranstvu", ocenjuje Vučićević.
Srbija ima veoma brojnu dijasporu, ali nema zvaničnih podataka koliko ljudi sa srpskim državljanstvom živi van granica države.
Te podatke nema ni Republički zavod za statistiku koji sprovodi popis stanovništva.
Procenjuje se da je reč o stotinama hiljada ljudi.
'Nisu me obavestili gde treba da glasam'
Distanca i vreme glasanja nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju birači iz dijaspore.
Ana godinama živi i radi u Nici. Priča da su se državljani Srbije koji tu žive organizovali među sobom i mejlom zatražili od počasnog konzula u tom gradu i konzulata u Parizu da se u Nici otvori biračko mesto.
"Kada sam se prijavila za glasanje, prvo nisam dobila nikakav odgovor, da li je moja prijava ispravna i da li je prihvaćena. Tek kada sam im ponovo pisala da pitam šta se dešava, odgovorili su mi potvrdno."
"Dobila sam onda rešenje da sam prijavljena za Nicu i da ćemo naknadno biti obavešteni da li će to biračko mesto biti uopšte otvoreno", kaže ona.
Prema zakonu, potrebno je da se prijavi najmanje 100 ljudi za glasanje da bi država razmatrala da li da u nekom gradu u inostranstvu otvori biračko mesto.
Da li ih se prijavilo dovoljno, informaciju od nadležnih nisu dobili. Njihova procena je, prema broju ljudi koji su bili uključeni u neformalnu inicijativu koju su pokrenuli, da ih je i više od toga.
U međuvremenu je počela da kruži nezvanična informacija da će ipak morati da glasaju u Parizu.
"Ali ni to nas niko nije zvanično obavestio. Ja sada ne znam gde treba da idem glasam, ali računam na to da ću glasati u Parizu", kaže Ana.
Priča da će u vreme glasanja poslom biti u Parizu, pa će iz "svog džepa" platiti iz da ostane preko vikenda i glasa.
"Ali mnogi ljudi ovde to sebi ne mogu da priušte i tako gube svoje biračko pravo. Možda im je, kada se uzme obzir cena transporta do Pariza i smeštaja tamo, jeftinije da odu za Srbiju i glasaju", dodaje.
Na nedovoljno transparentne procedure i odsustvo komunikacije sa zvaničnim organima prilikom prijave za glasanje ukazivali su i predstavnici neformalnih udruženja iz dijaspore i dela nevladinih organizacija.
Iz RIK-a nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim kritikama. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je poručio da su tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu "potpuna laž".
U BiH ubedljivo najviše biračkih mesta
RIK je odlučio da otvori 93 biračka mesta u inostranstvu, što je 12 više nego na izborima 2023. godine.
Međutim, od toga je devet novih samo u Bosni i Hercegovini. Ukupno će ih u toj državi biti 28.
"To će to imati određenog efekta, pretpostavljam da će SNS pobediti relativno ubedljivo u tim sredinama", komentariše profesor FPN-a Vučićević.
"Mi u nekim od prethodnih ciklusa nismo imali previše interesovanja za glasanje u inostranstvu i u određenoj meri su ti rezultati bili ili egal ili išli malo u prilog Srpskoj naprednoj stranci, ali pre svega zbog toga što je gotovo trećina glasača bila u Bosni i Hercegovini", dodaje.
Za to vreme, čitave države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su poslednjih godina među državljanima Srbije popularna destinacija za život i putovanje, neće imati nijedno biračko mesto.
Nadležni bez sluha za inicijative građana?
Koliko je u kojim gradovima i državama prijavljenih birača – nije poznato.
Ministarstvo spoljnih poslova te podatke nije dostavilo pojedinim članovima RIK-a koji su to tražili. Nije odgovorilo ni na zahtev RSE.
Svoje odluke brane slovom zakona koje kaže da se biračko mesto u inostranstvu "po mogućnosti" određuje za glasanje najviše 2.500 i najmanje 100 birača.
"Upotreba izraza 'po mogućnosti' jasno ukazuje da broj birača predstavlja važan okvir za odlučivanje, ali ne i jedini, apsolutni, niti automatski kriterijum za predlaganje i određivanje biračkog mesta", navelo je Ministarstvo.
Navode da se uzimaju u obzir i udaljenost i dostupnost biračkog mesta, postojanje diplomatsko-konzularnog predstavništva, bezbednosna situacija, kapaciteti administracije i dostupnost odgovarajućih prostorija.
Procedura nalaže i da od lokalnih vlasti zatraže da im država domaćin odobri otvaranje birališta.
U pojedinim gradovima u kojima Srbija nema ambasade ili konzulate, građani su, prema navodima iznetim na jednoj od sednica RIK-a, pronašli prostor u kojem bi glasanje moglo da bude organizovano. Uprkos tome, u tim gradovima biračka mesta neće biti otvorena.
O tome svedoči i Dejan Mihajlović iz Frajburga.
"Znam da su se u Frajburgu ljudi udružili kako bi, pored konzulata u Štutgartu, otvorili još jedno biračko mesto. Saznao sam i da je u Karlsrueu jedna znatno veća grupa, takođe, podnela zahtev, kao i da je bilo mnogo zahteva i u drugim gradovima."
Međutim, kaže on, na njihove zahteve do sada nije odgovoreno.
Ljudi su ostavljeni u neizvesnosti gde će uopšte moći da glasaju- Dejan Mihajlović iz Frajburga
"Ljudi su ostavljeni u neizvesnosti gde će uopšte moći da glasaju. Ni ja lično uvek nisam dobio zvaničnu potvrdu na svoj zahtev da mogu da glasam u Štutgartu", priča on.
Ukoliko i dobije takvu potvrdu, napominje da je i u njegovom slučaju put do glasačkog mesta zahtevan.
"To, dakle, nije nikakva sitnica gde se samo prošetam do glasačkog mesta."
"Da bih ostvario svoje pravo glasa, imam pred sobom značajnu prepreku. Za mnoge ljude to znači, kao i za mene, da moraju da ulože vreme i novac samo da bi uopšte mogli da iskoriste svoje pravo i izađu na glasanje", zaključuje.
Ovakve prepreka okupile su deo građana u dijaspori. Petog oktobra pokrenut je sajt za povezivanje onih koji žele da glasaju, a nemaju smeštaj ili prevoz do grada u kojem postoji biračko mesto, sa onima koji mogu da im pomognu u tome.
Za nešto više od 24 sata je, preko te platforme, u različitim državama ponuđeno oko 280 mesta za spavanje i nešto manje od 30 mesta u kolima.
Sajt potpisuju "neformalne grupe građana u dijaspori".