Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Može li zlato Srbiji kupiti stabilnost?


Zlato

"Stabilnost zemlje čine devizne rezerve na podlozi rastućeg izvoza. To, pošto smo mi vezani za Evropsku uniju i zemlje - članice sa kojima imamo najintenzivniju spoljno-trgovinsku razmenu, poput Nemačke i Italije, samo po sebi govori da, ukoliko imate prilive u evrima, automatski zaštitu od budućih promena tražite činjenicom da sve ono što inače kupujete i nabavljate radite u toj valuti, uključujući i zaduživanje preduzeća i građana", ocenjuje Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentarišući najavu Narodne banke Srbije (NBS) da će povećati rezerve zlata.

Naime, guvernerka Jorgovanka Tabaković je ove sedmice najavila, nakon sugestije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da će da će Srbija do kraja ove godine povećati rezerve zlata sa postojećih 20 tona na 30, a potom u narednih godinu i po dana na 50 tona.

"Nastojaćemo da finansijsku stabilnost i stabilnost Srbije uvećavamo tako što ćemo menjati strukturu deviznih rezervi koje su na istorijski visokom nivou od preko 11,5 milijardi evra", izjavila je Tabaković.

Tabaković: Menjati strukturu deviznih rezervi
Tabaković: Menjati strukturu deviznih rezervi

Iako napominje da nema uvid u stanje deviznih rezervi Srbije, profesor Đorđe Đukić ukazuje na zlatno pravilo u uslovima geopolitičkih nestabilnosti koje kaže da bi trebalo raditi sa valutom u kojoj se ostvaruje najveći deo izvoznog prihoda. Svaki pokušaj, dodaje Đukić, ostvarivanja zarade na špekulativnim igrama prelaska iz jedne valute u drugu i dekompozicije deviznih rezervi može voditi na klizav teren.

"Što se tiče zlata, želim da istaknem da su oscilacije jako velike. Uzmite samo ovaj aktuelni podatak: u poslednje 52 sedmice njegova cena je varirala od 1.180 dolara pa čak do 1.356 dolara. To samo govori koliko je to tržište nestabilno i koliko reaguje na sve signale geopolitičke nestabilnosti", kaže Đukić.

On dodaje da je zlato neproduktivna investicija, koja predstavlja sprečavanje gubitka dela bogatstva, što može imati dalekosežne negativne posledice po privredni rast.

"Evo vam jedan argument: stopa privrednog rasta u evrozoni ove godine neće biti veća u proseku od 1,2 posto, pri čemu imate Italiju gde će verovatno biti nulta stopa, posle ove tehničke recesije, a i nemačka privreda posustaje u delu mogućeg rizika da bi evropski protekcionizam, koji bi bio izazvan činjenicom da Kina želi da plasira više robe u Evropi, mogao izazvati dalje negativne tendencije sa aspekta privrednog rasta. Kao što vidite, zlato je zlato – neproduktivno. Prekompozicija rezervi ima aspekt zaštite, ali dalekosežni negativni efekti toga po privredni rast su neumitni", kaže Đukić.

Zlato je zlato – neproduktivno: Đukić
Zlato je zlato – neproduktivno: Đukić

Radio Slobodna Evropa (RSE) je poslao upit Narodnoj banci Srbije sa pitanjem da li je sprovedena monetarna analiza pre nego što je doneta odluka o kupovini zlata, ali do zaključenja ovog priloga odgovor nismo dobili.

Ideju o kupovini zlata, kako bi se Srbija obezbedila od potencijalno loših kretanja na finansijskim tržištima, inicirao je prvi čovek države Aleksandar Vučić.

"Time obezbeđujemo veću stabilnost za našu zemlju, najveća sigurnost je u tome da držite jedan deo rezervi u zlatnim polugama. Zato je to bila moja ideja i proverili smo je s najvećim stručnjacima u svetu. Pedeset tona, imajući u vidu situaciju u svetu, više neće biti milijardu i 700 miliona evra, već bliže dve milijarde, imajući u vidu vreme koje nam je potrebno da to kupimo, a da ne ugrozimo stabilnost rezerve novca koji imamo", kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na pitanje da li je uobičajeno da predsednik zemlje sugeriše rukovodstvu centralne banke na koji način će voditi računa o deviznim rezervama, profesor Đukić kaže da je uobičajeno da se o svim odlukama monetarne vlasti, bez obzira ko predlaže guvernera i članove Saveta guvernera, odgovara onome ko ih je izabrao, odnosno imenovao. Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, guvernera bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike Srbije. Savet guvernera je po zakonu obavezan da donese strategiju upravljanja deviznim rezervama, a nju predlaže Izvršni odbor NBS, na čijem čelu je guverner, naglašava profesor Đukić, i podseća da Odbor ima obavezu da utvrđuje politiku upravljanja deviznim rezervama i smernice za njihovim upravljanjem.

Motiv za odluku NBS o povećanju rezervi plemenitog metala Đukić vidi, između ostalog, i u najavi Rusije i Kine da će prekomponovati svoje devizne rezerve, to jest da će dolar menjati zlatnim rezervama.

"Pri tome, treba reći da za Kinu apsolutno ne postoje javno dostupni podaci, a ono što objavljuje ruska centralna banka je dostupno sa aspekta priraštaja količina zlata koje ta banka drži. Sve van toga je izvan domašaja javnosti i svaki komentar što se tiče dinamike upravljanja je profesionalno neutemeljen", kaže Đukić.

Đorđe Đukić objašnjava da je veća potražnja za zlatom među investitorima nastupila nakon zahuktavanja trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona.

SAD su 9. maja povećale carine sa 10 na 25 odsto na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara, dok je Kina zapretila recipročnim merama. U međuvremenu, Ministarstvo trgovine SAD je prošle nedelje stavilo kinesku kompaniju Huavej na crnu listu, čime su američke kompanije onemogućene da mu prodaju tehnologiju bez odobrenja vlade, čime je trgovinski rat prerastao u tehnološki.

"Činjenica je da investitori reaguju tako što koriste zlato i japanski jen kao poslednje pribežište sigurnosti za predstojeće događaje. Ukoliko procene da će se brzo okončati ovaj trgovinski rat, oni će menjati svoj portfelj. Sve dok vesti o smirivanju situacije ne stignu, beg u zlato ili jen se mogu razumeti kao reakcija velikih investitora", smatra Đukić.

Inače, takozvani zlatni standard, koji predstavlja monetarni sistem u kojem novac u opticaju ima fiksno pokriće u zlatu, definitivno je napušten 1971. godine odlukom tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG