Dostupni linkovi

Samit u Zagrebu: Podrška EU Zapadnom Balkanu na putu ka pridruživanju


Premijer Hrvatske Andrej Plenković iz konferencijske sale u Zagrebu rukovodi diskusiju samita putem video linka, 6. maj 2020.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) je na kraju samita lidera 27 država članica Evropske unije (EU) i zemalja Zapadnog Balkana u Zagrebu, koji je vođen putem video-linka, naglasila da je održavanje ovog sastanka dokaz važnosti koje Unija pridaje Balkanu.

"Ovo je dokaz da je za nas, Zapadni Balkan, apsolutni prioritet. Zapadni Balkan pripada EU i o tome nema sumnje", poručila je šefica Komisije.

Naglasila je da je proširenje najuspešnija politika EU, koja je širila bezbednost, mir i perspektivu širom Evrope.

Lideri EU su tokom samita ponudili dodatnu finansijsku pomoć Zapadnom Balkanu u borbi protiv pandemije korona virusa.

U deklaraciji usvojenoj na skupu, lideri EU su obećali da će pripremiti "čvrst ekonomski i investicioni plan za region", javio je Reuters.

Međutim, u deklaraciji se navodi da sve zemlje Balkana moraju da se vode ciljevima spoljne politike EU, aludirajući na zabrinutost unutar bloka da se balkanske zemlje previše približavaju Rusiji i Kini, za koje Unija tvrdi da "ne nude isti put ka prosperitetnoj demokratiji".

Deklaracijom potvrđena podrška evropskoj perspektivi regiona

EU ponovo potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i poziva na jedinstvo i solidarnost u krizi izazvanoj korona virusom, navodi se u deklaraciji usvojenoj na samitu u Zagrebu 6. maja.

Dio Zagrebačke deklaracije odnosi se na paket od 3,3 milijarde eura podrške koju je EU mobilisala za pomoć regionu u rješavaju posljedica krize koja uključuje trenutnu podršku zdravstvenom sektoru, podršku kasnijem socio-ekonomskom oporavku, ali i paket od 750 miliona eura makrofinansijske pomoći i 1,7 milijardi eura podrške Evropske investicione banke.

EU naglašava da je odlučna da intenzivira svoj angažman sa regionom u svim oblastima i pozdravlja obećanje regionalnih partnera da će se pridržavati evropskih vrijednosti i principa i da će nastaviti sa reformskim procesom.

Unija ponavlja i značaj reformskog procesa u regionu sa fokusom na vladavinu prava, demokratiju, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanje ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.

Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u procesima pomirenja, saradnje i jačanja dobrosusjedskih odnosa, uključujući i sa zemljama članicama EU.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) je i pred novinarima naglasio neophodnost poštovanja vladavine prava u zemljama regiona.

"Neophodno je nastaviti sa reformskim procesom, a ključna je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, vladavina prava, kao i poštovanje evropskih vrednosti", kazao je Mišel.

Predsedavajući EU, hrvatski premijer Andrej Plenković, potvrdio je da je bilo planirano da zagrebački samit bude vrhunac hrvatskog šestomesečnog mandata na čelo EU.

"Mislim da bi trebalo da nastavimo sa sistematskim održavanjem samita ove vrste, svake druge godine, kako bismo i politički vodili ovo prijateljstvo u budućnosti", izjavio je Plenković.

Kriza korona virusa je dominirala tokom rasprave, mada nisu zaobiđena i ostala osetljiva pitanja.

Predsednica Evropske komisije je najavila da će se, nakon izlaska iz krize, razmatrati ekonomske posledice kako bi se išlo u pravcu ekonomskog oporavka. Tu će se, kako je najavila Fon der Lajen, pregledati koje su potrebe za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana.

Prvi skup EU - Zapadni Balkan nakon Sofije

Ovo je prvi skup predstavnica Unije i zapadnobalkanskih država od onog održanog u prestonici Bugarske, Sofiji, pre dve godine.

Situacija nastala zbog COVID-19 onemogućila je održavanje samita u hrvatskoj prestonici, kako je bilo planirano.

Uoči početka video-konferencije, istim načinom se novinarima obratio hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je potvrdio posvećenost njegove države integracijama svih zemalja regiona u EU.

"Smatramo da nakon zagrebačkog sastanka, koji je održan pre 20 godina, i sa ovim sastankom, šaljemo veliku poruku koja se odnosi i na naše susede i na politiku proširenja i na konkretna dostignuća koja će ostati svojevrsna ostavština hrvatskog predsedavanja", izjavio je premijer Andrej Plenković.

Učesnici zagrebačkog samita su se pojavili bez bilo kakvih državnih simbola i obeležja. Predstavili su se samo imenom i prezimenom, bez funkcije ili države koju zastupaju.

Prema objašnjenju evropskih zvaničnika, "moraju se poštovati određena pravila zbog osetljivosti situacije", koja se, pre svega, tiče na statusno neutralni pristup prema Kosovu, koje nije priznalo pet, od ukupno 27 država članica EU.

Samit i hrvatsko predsedavanje EU

Zagrebački samit je trebao da bude vrhunac hrvatskog predsedavanja – prvog u istoriji ove države koja je, prijemom 2013. godine, postala najnovija članica EU.

Ovo je četvrti samit između EU i regiona u proteklih 20 godina.

Godine 2000. je prvi samit ove vrste takođe održan u Zagrebu, kada je otvoren proces stabilizacije i pridruživanja za region. Godine 2003. na samitu u Solunu je prvi put formalno EU otvorila vrata zemljama Zapadnog Balkana, a 2018. je samit održan u Sofiji gde se nije raspravljalo o proširenju već je tema bila veća povezanost regiona i EU.

Šta nova metodologija proširenja EU znači za Srbiju i Crnu Goru?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:27 0:00

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG