Dostupni linkovi

EU iz Zagreba potvrđuje pomoć za Zapadni Balkan, o budućem članstvu obazrivo


Sa poslednjeg samita lidera EU i država Zapadnog Balkana 15. maja 2018. u Sofiji. Samit u Zagrebu, zbog pandemije, biće održan putem video linka.

Evropska unija (EU) će na zagrebačkom samitu, sutra (sreda, 6. maj) izraziti, “nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”, ali će među porukama izostati potvrda o potpunoj integraciji zemalja regiona u EU.

Prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), skeptične zemlje poput Francuske i Holandije su odbile da se u završnom dokumentu “ojača” jezik o perspektivi punopravnog članstva regiona.

Kako su za RSE potvrdili diplomatski izvori, i Nemačka nije bila potpuno saglasna sa idejom da se jasno potvrdi perspektiva evropskih integracija, a obrazloženo je time što zagrebački samit nije okupljanje koje će se baviti proširenjem, pa se stoga “blaga poruka” o evropskoj perspektivi, smatra dovoljnom za ovaj događaj.

Zagrebački samit će se održati tačno dve godine nakon samita u Sofiji gde takođe nije bilo konkretne poruke o budućem proširenju EU na Zapadni Balkan.

Jedina formalna potvrda o evropskim integracijama zapadnobalkanskih zemalja datira iz 2003. godine, kada je na samitu u Solunu EU potvrdila da su joj vrata otvorena za ceo region.

Između Soluna i Sofije, odnosno u periodu od 15 godina, EU nije organizovala samit sa Zapadnim Balkanom.

Iz Zagreba do Zagreba - 20 godina posle

Simbolika zagrebačkog samita je i ta što se održava dve dekade nakon samita u tom gradu, kada je 2000. godine EU otvorila proces asocijacije i pridruživanja za zemlje Zapadnog Balkana.

Taj zagrebački samit je održan nakon formalnog okončanja ratova na prostorima bivše Jugoslavije, i neposredno nakon demokratskih promena u nekim zemljama regiona, poput Hrvatske i Srbije.

Hrvatska je kao organizator zagrebačkog samita imala ambiciju, i to najavljivala u više navrata, da ovim susretom otpočne praksu kojom bi se okupljanja na najvišem političkom nivou između EU i Zapadnog Balkana održavala jednom godišnje. U nacrtu završnog dokumenta sa samita nema reference o tom pitanju.

Zagrebački samit će biit održan kao video konferencija 6. maja. Prethodno je planirano da se održi u hrvatskoj prestonici između 6. i 7. maja, te je trebalo predstaviti vrhunac hrvatskog prvog predsedavanja Evropskom unijom – prvog u istoriji ove države koja je ušla u EU 2013. godine.

Međutim, okolnosti nastale zbog pojave korona virusa onemogućile su održavanje samita u Zagrebu, stoga će svi lideri raspravljati virtuelno.

Pomoć regionu uslovljena reformama

Zagrebačka deklaracija, između ostalog ističe neophodnost da se lideri Zapadnog Balkana “strogo pridržavaju temeljnih vrednosti, demokratskih principa i vladavine zakona, uključujući posebne, vanredne mere za zaustavljanje pandemije koronavirusa”. Deklaraciju će, inače, usvojiti lideri EU, a lideri regiona se usklađuju sa njom.

Sa sastanka će biti upućena i poruka oko finansijske podrške EU za region zbog situacije sa korona virusom, koja je do sada dostigla cifru od 3,3 miljarde eura.

Šefovi država i vlada zemalja EU će takođe pozvati Evropsku komisiju (EK) da na jesen izađe sa snažnim investicionim planom za Zapadni Balkan, koji ima za cilj ponovno pokretanje ekonomija, istovremeno poboljšavajući konkurentnost njihovih ekonomija, kako bi ih što bolje povezali unutar regiona i EU.

Dok će EU potvrditi da će intenzivirati angažovanje na Zapadnom Balkanu, kako bi pomogla, političkoj, ekonomskoj i socijalnoj transformaciji regiona, ipak ova posvećenost neće biti bezuslovna.

Šta se očekuje od država Zapadnog Balkana?

Od lidera regiona se očekuje da podrže evropske vrednosti i principe i sprovedu neophodne reforme, kako se kaže, temeljno i energično.

“Povećana pomoć EU biće vezana za opipljiv napredak u vladavini zakona i društveno-ekonomskim reformama, kao i za pridržavanje vrednosti, pravila i standarda EU”, upozoriće lideri EU.

Lideri EU će zapadnobalkanskim kolegama naglasiti neophodnost “jačih angažovanja i solidnih dokaza” u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Rezultati u ovoj borbi, kako stoji u nacrtu zagrebačke deklaracije, ključni su za političku i socio-ekonomsku transformaciju regiona, što je, kako se navodi, u najboljem interesu građana Zapadnog Balkana.

Poziv za rešavanje svih bilateralnih sporova u regionu

Sa zagrebačkog samita će EU ponoviti poziv za rešavanje svih bilteralnih sporova u regionu, kao i implementaciju već postignutih sporazuma u ovom kontekstu.

“Daljnji i odlučni napori moraju biti posvećeni pomirenju i regionalnoj stabilnosti, kao i pronalaženju i primeni konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove među partnerima i pitanja koja su ukorenjena u nasljeđe prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući sporazum o pitanjima sukcesije”, poručiće lideri EU na kraju samita.

S tim u vezi, svi će pozdraviti imenovanje Mirlosava Lajčaka na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine i regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

EU će i ovom prilikom zatražiti od zemalja u regionu, da napreduju ka poptunom usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, “posebno oko onih stvari oko kojih su u pitanju glavni zajednički interesi, i prema tome postupati”.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG