Piše: Džmitri Hurnjevič
Odlučujuća pobeda ukrajinske vojske nad ruskim invazionim snagama mogla bi odjeknuti tim regionom i potencijalno otvoriti vrata "svetloj budućnosti", predviđa En Eplbaum (Anne Applebaum) američka autorka i dobitnica Pulicerove nagrade.
"Svetla budućnost regiona zavisi od toga da li će Rusija biti poražena, kao i od toga da li će Rusija shvatiti da je poražena", rekla je Eplbaum u nedavnom interviju za Radio Slobodna Evropa.
Ponavljajući apele ukrajinskih zvaničnika, uključujuči predsednika Volodimira Zelenskog, Eplbaum kaže da je ključno, verovatno i odlučujuće, da se ukrajinskim snagama što brže dopremi što više oružja. "Zalažem se za ubrzanje zapadne pomoći Ukrajini, jer osećam da nije važno samo ko će pobediti u ovom ratu. Brza pobeda će doneti veliku razliku", rekla je Eplbaum, autorka nekoliko knjiga o Rusiji i Sovjetskom Savezu, uključujući i knjigu "Crvena glad: Staljinov rat protiv Ukrajine".
- Applebaum: U Ukrajini je bio genocid
- Samo 10 posto traženog oružja stiglo u Ukrajinu, kaže zvaničnik odbrane
Ukrajina poziva Zapad da poveća isporuke teškog naoružanja, nakon što je Rusija usmerila najveći deo svoje vatrene moći na istočni region Donbas. Očekuje se da će ova tema biti pokrenuta na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu, 15. juna.
Ukrajini je, pored ostalog teškog naoružanja, potrebno 1.000 haubica, 500 tenkova i 1.000 dronova, rekao je 13. juna Mihajlo Podoljak, glavni savetnik Zelenskog.
Zapadne zemlje obećale su oružje koje je po NATO standardima, uključujući napredne američke rakete. Međutim, njihovo raspoređivanje zahteva vreme, a stručnjaci kažu da će Ukrajini biti potrebna čvrsta podrška Zapada za prelazak na nove zalihe i sisteme, pošto se zalihe njihovog oružja i municije iz sovjetske ere smanjuju.
Kijev je saopštio da izmeđi 100 i 200 njihovih vojnika gine svakog dana, te da ih je stotine ranjeno u nekim od najkrvavijih borbi od početka ničim izazvane ruske invazije, 24. februara.
Rusija ne daje redovne podatke o svojim gubicima. Ipak, zapadne zemlje tvrde da su njihovi gubici ogromni, usled nastojanja predsednika Vladimira Putina da primora Kijev da ostvari punu kontrolu nad Donbasom i delom južne Ukrajine.
Putin verovatno i dalje želi da zauzme mnogo, ako ne i celu Ukrajinu, ali je morao da suzi svoje taktičke ciljeve u ratu, rekao je 14. juna američki podsekretar odbrane za politiku Kolin Kal (Colin Kahl).
Putinov poraz u Ukrajini ne bi bio "dobar" samo za Ukrajinu, nego i za susednu Belorusiju, a na kraju i za samu Rusiju, smatra Eplbaum. "Pobeda Ukrajine i povlačenje ruskih trupa sa njene teritorije bilo bi veoma povoljno i za ljude u Belorusiji, jer... to bi pokazalo ne samo vojnu slabost Rusije, nego i prazninu ruskih ideja i ideologije - čudnog postsovjetskog imperijalizma", rekla je Eplbaum.
Ranije, Eplbaum je opisala Putina, bivšeg agenta KGB-a, kao "imperijalističkog nostalgičara”, koji je sklon “rekreiranju manje imperije na ruskom govornom području, unutar granica starog Sovjetskog Saveza".
Putin je nedavno izjednačio rat protiv Ukrajine sa ekspanzionističkim ratovima Petra Velikog pre otprilike tri veka, rekavši da ruski car "nije ništa zauzeo; on je samo vratio [teritoriju]".
Ruski poraz u Ukrajini omogućio bi građanima Rusije da gledaju unapred, ka "građenju svoje budućnosti", a ne unazad na "slavu iz prošlosti, koja čak i nije bila tako slavna", rekla je Eplbaum.
Usred poplave dezinformacija, rezultati anketa državnih agencija za istraživanje javnog mnjenja ukazuju na porast podrške Putinu, međutim mnogi se pitaju da li Rusi strahuju da govore iskreno i otvoreno sa anketarima.
"Što se tiče Belorusije, Putinova invazija je verovatno zadala i konačni udarac za ono malo nezavisnosti koju je zemlja imala pod autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom", sugeriše Eplbaum, čiji je suprug Radek Sikorski, bivši poljski ministar spoljnih poslova i sadašnji član Evropskog parlamenta. "Mislim da je Belorusija nešto poput ruske kolonije ili nacije koja je izgubila sposobnost da sprovodi sopstvenu spoljnu politiku", rekla je ona za RSE.
Bliski saveznik Rusije, Belorusija, poručila je u martu da njene oružane snage ne učestvuju u onome što Moskva naziva svojom "specijalnom operacijom" u Ukrajini, ali je služila kao lansirna platforma za Rusiju da pošalje hiljade vojnika preko granice 24. februara.
Lukašenko se suočava sa izolacijom i sankcijama zbog brutalnih napada njegove vlade na prodemokratske protivnike nakon izbora koji su održani u avgustu 2020, a za koje se naširoko veruje da su bili namešteni kako bi produžili njegovu vladavinu za još pet godina.
"Lukašenko je očigledno napravio neku vrstu dogovora, u zamenu za to da mu Putin pomogne da ostane na vlasti. On je pristao da pomogne Putinu da izvrši invaziju na Ukrajinu. Dakle, da - mislim da je to neka vrsta okupacije ili neka vrsta kolonijalne moći koju Rusija sada ima u Belorusiji", dodao je Eplbaum.
Eplbaum priznaje da građani Belorusije, od kojih se mnogi protive Putinovoj invaziji na Ukrajinu, moraju da trpe kaznene sankcije koje su toj zemlji uvedena ali, kako kaže, te sankcije su neophodne. "Naravno, nije fer da većina Belorusa koji su protiv rata moraju da plaćaju cenu za to. Međutim to pitanje je odvojeno od toga da li treba ili ne treba da postoje sankcije", rekla je ona.
"Takođe, nije fer ni prema građanima Rusije koji se protive ratu, koliki god da ih je procenat - 20, 30 odsto. Sankcije su tup instrument", smatra Eplbaum, dodajući da su mere usmerene na kažnjavanje Lukašenka i njegovih režima.
"Ideja je da se onesposobi beloruski lider da zarađuje novac kako bi finansirao sopstvenu vojsku i sopstvene bezbednosne službe. Poenta je da bude nateran da plati visoku cenu za svoje postupke. Nažalost, to znači da će i drugi ljudi platiti cenu za to", smatra ona.
Takođe, Eplbaum hvali sve one u Belorusiji koji se aktivno protive invaziji Rusije, uključujući aktiviste koji su pokušali da sabotiraju delove železničke mreže kako bi im otežali raspoređivanje snaga u Ukrajini.
"Već su se desile neke veoma impresivne akcije. Mislim na beloruske 'železničke gerilce' koji su sabotirali prugu preko koje su ruske trupe su prevezle svoju opremu u Ukrajinu. To je bio veoma značajan otpor ratu koji su mnogi ljudi primetili", kazala je Eplbaum i dodala da se "stotine Belorusa" takođe bori u Ukrajini protiv ruskih osvajača.
Facebook Forum