Dostupni linkovi

Budžet EU bez plana za proširenje


Zemlje Zapadnog Balkana su se vratile u evropsku agendu, ali nisu deo budžeta do 2027. godine za priključenje evropskoj zajednici

Evropska komisija je izradila budžetski okvir za naredni šestogodišnji period 2021-2027, gde se od manjeg broja zemalja članica traži više finansijskih sredstava za povećani budžet. Međutim, novi predlog o budžetskom okviru ne predviđa odvajanje sredstava za dalje proširenje, iako ovaj vremenski period obuhvata i indikativni datum kada bi trebale Srbija i Crna Gora da uđu u EU. Evropski komesar za budžet Gunther Oettinger je prilikom predstavljanja naglasio da “niti jedan euro nije odvojen za potencijalne članice”.

Višegodišnji financijski okvir obuhvata period od 2021. do 2027. i predviđa 1.087 milijardi eura, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto za bruto naciolani dohodak, ali isključuje Britaniju, čiji odlazak iz evropske porodice je predviđen za narednu godinu.

Poznavaoci prilika tvrde da budžet ne može biti konačni indikator da EU neće primiti nove članice u datom periodu.

Dušan Reljić, iz nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa tvrdi da se u budžetskom okviru ne planira novac za proširenje. “Ako zatreba, kao u slučaju Hrvatske 2013. godine, onda se preraspodele postojeća sredstva ili se zatraži u nekom trenutku dopuna budžeta”, objašnjava Reljić.


Srđan Cvijić iz briselske kancelarije Fonda za otvoreno društvo takođe smatra da se na osnovu predloga budžeta ne može zaključiti da su briselske institucije svesne da u narednom periodu (do 2027 godine) neće doći do prijema novih članica. Za Cvijića je od suštinke važnosti da je Evropska komisija uspela da poveća predpristupna davanja te da se “jasno definišu geografski prioriteti, među kojima je i Zapadni Balkan koji je izdvojen od Turske”. Izdvajanje Turske je važno jer je zbog velikog broja stanovništva ova zemlja dobijala najveći deo iz predpristupnih fondova.

U budžetskom okviru za naredni period, predpristupna davanja su povećana sa trenutnih 12 milijardi eura na celih 14,5 milijardi eura. Ovi instrumenti (IPA) su na raspolaganju zemljama koje imaju perspektivu evropskih integracija, pre punopranog članstva, odnosno zemljama regiona, kao i Turske.

Povratak regiona u evropsku agendu je najveće i najvažnije dostignuće
Judy Dempsey

Judy Dempsey iz nevladine organizacije Carnegie Europe smatra da je upravo povećanje predpristupnih sredstava dobra vest za Zapadni Balkan te da se tu moraju fokusati na zemlje regiona time što će adekvatno koristiti novac iz IPA fondova. Povratak regiona u evropsku agendu je, prema njoj, najveće i najvažnije dostignuće.

Obeshrabrujući signali iz Brisela

Iako eksperti tvrde da se u predlogu budžet obično ne uvrštava proširenje, vredi naglasiti da je u maju 1999. godine potpisana financijska perspektiva za period 2000-2006. gde su onomad obezbeđeni “neophondi resursi za finansiranje proširenja” koje je usledilo pet godina kasnije, kada je u maju 2004. došlo do takozvanog “big bang” proširenja i EU je porasla sa 15 na 25 članica.

Signali iz važnih evropskih prestonica oko proširenja do 2025. godine nisu ohrabrujući: Dušan Reljić
Signali iz važnih evropskih prestonica oko proširenja do 2025. godine nisu ohrabrujući: Dušan Reljić

U februarskoj strategiji za Zapadni Balkan naglašava se da je budžetski okvir odraz politčkih prioriteta EU. “U višegodišnjem financijskom okviru, moraju se uzeti u obzir potrebe za pripreme za pristupanje, gde će biti uključene i posebne odredbe za proširenje”, stoji u strategiji za Zapadni Balkan objavljenoj dva mesca pre izrade budžetskog okvira.

Ako se uzme u obzir izreka “prati trag novca” onda se može zaključiti da su evropske institucije svesne da do 2027. neće doći do daljeg proširenja EU. Međutim, iako eksperti isključuju opciju budžeta kao indikatora te pretpostavke, postoji niz nagoveštaja da Brisel odstupa od datog datuma koji se pojavio u ovdašnjoj retorici samo šest meseci ranije. Od famoznog godišnjeg govora predsednika Evropske komisije Jean-Clauda Junkera, koji je prošlog septembra rekao da očekuje prijem Srbije i Crne Gore “do 2025 godine”, ovaj vremenski rok je počeo da gubi na težini. U februarskoj Startegiji za Zapadni Balkan koja je objavljena kao posledica Junkerovog govora, godina 2025. postaje “indikativan datum”, a nedavno se od najviših zvaničnika čuje da bi zemlje mogle postati članice 2025. godine “samo u najboljem mogućem slučaju”, kako je nedavo istakao generalni-direktor za proširenje Christian Danielsson.

Dva su razloga za ovo razvodnjavanje. Prvi razlog stoji u činjenici da u EU u ovom trenutku nema raspoloženja da se govori o proširenju, a drugi razlog je faktičko stanje u samim zemljama regiona koje su daleko od ispunjavanja ključnih kriterijuma, što je potvrđeno i u poslednjem paketu izveštaja za svaku zemlju pojedinačno.

Judy Dempsey iz Carnegie Europe upozorava da je do 2025. veoma kratak rok.

“Ta 2025. godina je ‘iza ćoška’, a zemlje regiona moraju još mnogo toga da obave. U ovom trenutku one su veoma daleko, a mnogo treba da se uradi na oba fronta. Reforme su potrebne kako na Zapadnom Balkanu tako i unutar EU institucija”, izjavila je Judy Dempsey za RSE.

I Dušan Reljić upozorava da signali iz važnih evropskih prestonica oko proširenja do 2025. godine nisu ohrabrujući. Prema njemu, veoma je bitna nedavna izjava francuskog predsednika Emmanuela Macronna koji je rekao da prvo treba jačati postojeću EU a tek posle da usledi proširenje, ili prethodni stav zvaničnog Berlina koji ne želi da se obavezuje datumima jer se ocenjuje da se time umanjuje spremnost Zapadnog Balkana da poštuje zahteve EU.

Judy Dempsey podvlači da bez obzira na realnu nespremnost zemalja regiona da do 2025. postanu članice, briselske institucije namerno odstupaju od obavezivanja datumima zbog unutrašnjih problema.

“Nije korisno uvrstiti veliko P (od proširenja) u ovom veoma komplikovanom trenutku za EU”, izjavila je Dempsey.

Za Srđana Cvijića, trenutno negativno raspoloženje među članicama EU oko proširenja ide u korist lokalnim političarima na Zapadnom Balkanu, naročito u zemljama koje predvode u procesu EU integracija, odnosno Crnoj Gori i Srbiji.

“Ako se demokratsko nazadovanje nastavi, gotovo sigurno će tamošnji lideri propustiti priliku da ostvare decenijski san građana. Oni će najverovatnije sami biti krivi za odloženo članstvo, a krivicu za to će prebaciti na Brisel”, smatra Cvijić. “Postoji ozbiljna zabrinutost da 2025. godina nije toliko daleko, a situacija je loša, ali je loša je zbog unutrašnjih okolnosti u ovim zemljama”, podvlači Cvijić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG