Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel otvara vrata Makedoniji i Albaniji, od ostalih očekuje promene


Mogherini: Zemlje Zapadnog Balkana dio budućnosti EU
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:51 0:00

Mogherini: Zemlje Zapadnog Balkana dio budućnosti EU

Evropska komisija je objavila godišnji paket o proširenju, uključujući pojedinačne izveštaje za svaku zemlju koja ima za ambiciju da se priključi EU. U okviru paketa, Evropska komisija je preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom, ali i Makedonijom, koja takvu preporuku ima od 2009 godine.

Visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu poitiku i bezbednost Frederica Mogherini je naglasila da se svaki partner u regionu procenjuje na osnovu sopstvenih zasluga, te da je ovo trenutak kada se promene u regionu prepoznaju i one čine nepovratnim kretanje svih zapadnobalkanskih država prema Evropskoj uniji.

"Rekla sam u više navrata, Zapadni Balkan je Evropa i biće deo Evropske unije, jače, stabilne i ujedinjene Evropske unije. U pitanju je zajednički interes i zajednička odgovornost sa zemljama regiona, u korist svih naših građana unutar i van Unije", izjavila je Mogherini.

Evropski komesar za proširenje Johanes Hahn je ponovio da je cilj Evropske unije "izvozi stabilnost a ne uvozi nestabilnost". Osvrćući se na najvažnije elemente sa paketa: preporuke o otvaranju pregovora za Albaniju i Makedoniju, Hahn je upozorio da ovo ne znači i kraj angažovanjima, kako u Skoplju tako i u Tirani.

"Ovo je dobro obavljen posao, ali, kao i uvek, to nije vreme za samozadovoljstvo, pa čak i ako je najpopularnija reč u regionu 'skoro', još uvek nismo 'skoro tamo'. Daleko smo od 'skoro', ali smo na dobrom putu. Ali za neko vreme možemo govoriti da je 'skoro gotovo', ali još nije trenutak za to", kazao je Hahn.

Makedonski premijer je pozitivnu ocenu za Makedoniju ocenio kao korak više do članstva u Evropskoj uniji i postizanja evropskih standarda. Dodao je kako je da je u razgovorima sa Grčkom oko imena Makedonije načinjen "stvarni napredak.

"To mi daje snažnu volju i optimizam da nastavim i stvarno je moguće u nekoliko nedelja koje dolaze pred nama da se pronađe rešenje. To može da znači i dve i šest nedelja. Činimo napore da to bude pre EU samita u junu, jer će se donositi odluka o datumu za pregovore, ali bi bili srećni da bude i ranije", rekao je Zaev.

Han: Nije vreme za zadovoljstvo
Han: Nije vreme za zadovoljstvo

U paketu proširenja se ponovo se naglašava da su bilateralni sporovi i dalje među glavnim preprekama u procesu evrointegracija, a u prethodnom periodu nije postignut ni jedan rezultat u rešavanju otvorenih pitanja među susedima. S tim u vezi se podvlači neophodnost hitnog napretka u procesu dijaloga Beograda i Prištine koji bi se trebao okončati zakonski obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa. Frederica Mogherini je izjavila da je "pozitivni optmista" oko sporazuma Srbije i Kosova.

"Ja sam više puta rekla da, čak i ako postoje napetosti i poteškoće koje stalno nastaju, možda čak i upravo zbog toga, postoji perspektiva i mogućnost napredovanja i postizanja dogovora. Ja snažno verujem da su postojeće rukovodstvo, ali i građani svesni da je ovo trenutak da se odlučno krećemo napred, sa osećajem kompromisa i sa ciljem da imamo bolju situaciju kako za Prištinu tako i za Beograd", izjavila je Mogherini.

Ona je upozorila da obe strane imaju obavezu da sprovedu sve sporazume koji su postignuti u okviru dijaloga.

"Kredibilitet nove faze dijaloga treba da se izgradi na punoj implementaciji postignutih dogovora", poručila je Mogherini.

Zabrinjavajući pokušaji ukidanja Specijalnog suda

Kako Kosovu, tako i Srbiji, u Izveštaju se poručuje da put ka EU vodi preko dijaloga o normalizaciji odnosa.

Izveštaj o Kosovu utvrđuje da je u protekloj godini usporen reformski proces zbog odugovlačenog izbornog perioda. Od prištinskih vlasti se traži ubrzanje implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i agende evropskih reformi, te konstatuje da su pokušaji da se ukine Specijalni sud za ratne zločine bili ozbiljno zabrinjavajući.

Šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova je na konferenciji za novinare rekla je da ukidanje vizne liberalizacije ove godine zavisi kako od Kosova, tako i od država članica EU. Ona je takođe naglasila da je Kosovo prekršilo zakon prilikom hapšenja i deportacije šestoro turskih državljana koji su imali boravišnu dozvolu na Kosovu, te dodala da je to navedeno i u Izveštaju o napretku.

Hapšenje turskih državljanja na Kosovu pomenuto je u Izveštaju
Hapšenje turskih državljanja na Kosovu pomenuto je u Izveštaju

Predsednik Kosova Hašim Tači je nakon objave izveštaja rekao da Kosovo ostaje posvećeno sprovođenju evropskih reformi i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživaju sa EU, te dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Naveo je da sve institucije, bez gubljenja vremena, trebaju da dobro razmotre sadržaj i nalaze izveštaja kako bi se radilo na rešavanju pomenutih problema i izazova.

Kontinuitet očekivanja od Srbije

U izveštaju o Srbiji se beogradskih vlasti traži da ojača napore i pokaže konkretne rezultate, naročito u smislu "stvaranja i omogućavanja klime" za slobodu izražavanja, u jačanju i efikasnosti nezavisnog sudskog sistema, kao i postizanju održivog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Dragan Đukanović ocenio je za Radio Slobodna Evropa da je ključni akcenat u izveštaju stavljen na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom.

"Čini mi se da postoji već neka vrsta kontinuiteta očekivanja Evropske unije od Srbije u kontekstu pridruživanja, ali mislim da je i dalje akcenat na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom i poboljšanju, odnosno, ubrzavanju dijaloga Beograd-Priština u narednom periodu. Mislim da će to biti nešto na čemu će se i nadalje insistirati i rekao bih da se sve nekako realnijim čini da će to biti kraj 2018. godine", smatra Đukanović.

'Mršava dvojka za BiH'

Evropska komisija ocenila je da je Bosna i Herecgovina bila veoma spora u protekloj godini u postizanju rezultata u prioritetima koji proizilaze iz reformskog procesa. U izveštaju o BiH se navodi da zemlja mora da ubrza reforme koje su orijentisane ka EU, kako bi se rešili i duboko ukorenjeni strukturalni problemi koji su bili prepreka za napredak zemlje. EK potvrđuje da radi na mišljenju o sarajevskoj aplikaciji za status kandidata za punopravno članstvo u EU.

Politički analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić ocenjuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je izveštaj iznimno kritičan kada je u pitanju BiH.

"To se posebno odnosi na izostanak bilo kakvog smislenog progresa u ispunjavanju obaveza, koje već znaju i vrapci na grani. BiH je malo učinila na ispunjavanju uslova koje je preuzela i ako bi se simbolično predstavljala ocjena, onda je BiH dobila mršavu dvojku. I ta dvojka je više napor da se da neka ocjena, a ne iskorak u ispunjavanju preuzetih obaveza", kaže Huskić.

Ponovo se, napominje Husić, ukazuje da nisu ispunjene presude Evropskog suda za ljudska prava, ne samo u slučaju Sejdić-Finci nego i ostale, traži se usvajanje Izbornog zakona i omogućavanje izbora u Mostaru, odnosno provođenje odluke Ustavnog suda iz 2010. godine.

"U oblasti borbe protiv korupcije napravljeni su minimalni koraci, ali daleko od onoga što je potrebno, a tu su i socioekonomske reforme koje traže ubrzanje, reforma javne uprave gdje nisu zabilježeni pomaci u prošloj godini. Sve u svemu, jedna dosta loša slika BiH, koja je nažalost, vrlo realistična", smatra Huskić.

Evropska komisija je svojevremeno promenila prioritete za BiH, te je sa "teških" političkih tema - kao što su promene Ustava, oko kojih nije postojala saglasnost, pažnju usmerila na ekonomska i socijalna pitanja. Tako je nastala reformska agenda, čiji značaj je naglašen i u Izveštaju o napretku. Ekonomski stručnjak Anto Domazet ističe da ključne reforme treba ostvarivati bržim tempom.

"Na jednoj strani zaista imamo po prvi put sadržajan program reformi koji je sačinjen uz mentorstvo i uz podršku međunarodne zajednice koja je stvorila povoljno političko i ekonomsko okruženje za provođenje reformi, a na drugoj strani imamo rezultate koji su početni. Za neke u BiH mogu biti korak naprijed, međutim u odnosu na okruženje i druge zemlje u regiji, to je otprilike tapkanje u mjestu", komentariše Domazet u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Reforme su, dodaje, "projekat kao nužnost za BiH i to je jedan očajnički napor da se zaustavi nazadovanje nakon globalne krize".

"Ali, zaostajanje je rezultat zakašnjele tranzicije, gubljenja šansi koje je BiH imala u periodu tranzicije koja je provedena na dosta neefikasan i netransparentan, kao i socijalno neosjetljiv način. Reforme su pokušaj da se nadoknade zaostaci u tranziciji i da se stvore novi okviri ekonomskog i socijalnog rasta", navodi Domazet.

Bez napretka u slobodi izražavanja u Crnoj Gori

U izveštaju o Crnoj Gori stoji da nema vidljivog i značajnog praktičnog uticaja reformi u polju vladavine prava, iako je zemlja napredovala u legalnom i institucionalom okviru. Ovaj dokument ocenjuje da nema napretka o pitanju slobode izražavanja.

U prvim reakcijama na predstavljeni Izvještaj, u Crnoj Gori se naglašava da ozbiljan izazov predstavlja - borba protiv korupcije, sprovođenje finansijskih istraga i borba za slobodu govora, o čemu je Evropska komisija izrazila zabrinutost.

Potpredsjednik Vlade Zoran Pažin je ocjenio da je Izvještaj Evropske komisije ohrabrenje za čitavo crnogorsko društvo, jer daje jasne pokazatelje ostvarenih rezultata i predstavlja akcioni plan obaveza da bi se društvo intenzivno približavalo Evropskoj uniji.

Ozbiljan izazov će u narednom periodu biti u oblasti finansijskih istraga, oduzimanje imovinske koristi pribavljene kriminalnom djelatnošću, u oblasti pranja novca i trgovine ljudima. U oblasti spoljne i bezbjednosne politike, Crna Gora prati politiku Evropske unije“, rekao je Pažin navodeći da Evropska komisija pravi jasnu razliku između ispunjavanja obaveza koje su u nadležnosti Vlade i izazove koji predstavljaju sprovođenje propisa, posebno u dijelu pravosuđa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG