Vodeće međunarodne finansijske institucije, usled negativnih efekata pandemije korona virusa, predviđaju pad društvenog proizvoda Srbije od tri odsto ove godine, ali i robustan rast od 6 do 7,5 odsto sledeće.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena sa zemljama članicama Evropske unije činila je prošle godine 65 odsto ukupne razmene Srbije.
Od zemalja evro-zone, kako je Zavod naveo, 2019. godine glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bile su Italija, u koju je Srbija izvezla robu u vrednosti od 153,6 miliona dolara, i Nemačka, sa izvozom vrednim 141 milion dolara.
Ivan Nikolić, glavni urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se mere pomoći privredi koje Vlada Srbije primenjuje tiču domaće tražnje, ali da značajan deo srpskog BDP-a potiče iz razmene sa susednim i zemljama evro-zone, posebno Nemačkom i Italijom.
„Njihov ekonomski oporavak podsticaj je srpskoj ekonomiji, dakle, privredni oporavak Srbije zavisiće od njihovog oporavka; ako njihov rast bude sporiji i naš će biti sporiji. To vam je kao jedan konvoj. Ne može Srbija da istrči iz konvoja i ubrza, ako oni koji predvode konvoj idu sporije“, objašnjava Nikolić.
Sa njim se slaže i profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije - Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije, koji za RSE ocenjuje da će naredna godina isključivo zavisiti od kretanja u okruženju, prevashodno u razmerama evropskog tržišta a i šire.
Sinhronizovati pad sa međunarodnim okruženjem
Kada je reč o padu BDP-a Srbije za ovu godinu, Živanović ističe da nije presudno da li će on iznositi tri ili pet odsto.
“Ključno je da padamo kontrolisano i u sinhronizaciji sa međunarodnim okruženjem. Dokle god taj pad ne bude dovodio do strukturnih poremećaja u trajektoriji zaposlenost, cene, kurs i uz relativno kontrolisan deficit budžeta, nećemo imati nerešiv problem“, kaže.
Manje od mesec dana pred izbore, zakazane za 21. jun, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da će Srbija po stopi rasta biti broj jedan u Evropi i da ove godine neće imati negativan rast.
“Bićemo najuspešniji, mereno metodologijom Evrostata, zato što smo prošli teške mere 2014. i 2015. godine i imamo najviši nivo stranih direktnih investicija”, rekao je Vučić 22. maja na prijemu koji je organizovao za medicinske radnike.
I dva dana ranije, prilikom obilaska rekonstrukcije Zdravstvenog centra u Prokuplju, predsednik Srbije je poručio da u privrednom razvoju Srbija ubrzano stiže zemlje koje su bile ispred nje i da očekuje da, već krajem 2021. godine, po bruto društvenom proizvodu (BDP-u), sustigne i Hrvatsku.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u aprilu procenio je da će ove godine najviše biti pogođene najrazvijenije zemlje, kod kojih se očekuje pad od 6,1 odsto.
Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, za Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Albaniju se prognozira pad od 5 odsto, dok za Hrvatsku i Crnu Goru pad od čak 9 odsto. Predviđeni pad za Srbiju iznosi 3 odsto.
Živanović: Manja razvijenost, manji pad
Branko Živanović sa Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije objašnjava da potencijalno nešto manji pad Srbija duguje privrednoj strukturi u kojoj ne dominiraju usluge, turizam, proizvodnja i izvoz nafte i naftinih derivata, kao i ostali sektori desetkovani pandemijom.
“Niža razvijenost i privredna struktura karakteristična za nju (Srbiju) ovaj put su bile prednost. Započetom politikom podrške privredi i simultanim stimulacijama realnog i bankarskog sektora bi, bez većeg stresa, trebalo da dočekamo kraj godine, nevezano za izvesnu stopu pada društvene proizvodnje”, ističe on.
MMF je u 2021. godini projektovao privredni rast Srbije na 7,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Manje-više slične projekcije rasta Srbije – od 6 do 7 odsto u narednoj godini - iznele su i druge međunarodne finansijske institucije – Evropska banka za obnovu u razvoj (EBRD) i Svetska banka.
"’Ponude’ tih institucija, bez razmišljanja, treba oberučke odmah prihvatati. One nas gledaju po inerciji i kroz prizmu očekivanog pada u matrici evropske i globalne privrede. U scenariju da pandemija jenjava, objektivno mi smo za taj nivo - realnog rasta od 2,5 do nekih 3 odsto. Kada od tih predviđenih 6 do 7 odsto oduzmete pomenuti pad, za period od tih godinu do godinu i po, to je to“, kaže Živanović.
Nikolić: Sve zavisi od pandemije
Ivan Nikolić, glavni urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“, kaže da je ova godina neizvesna i da iako stvari za sada deluju povoljno, pesimizam je još uvek prisutan, tako da se mora biti oprezan prilikom iskazivanja optimističkih projekcija.
Dodaje, međutim, da sve i dalje zavisi od zdravstvenih indikatora jer su krizu izazvali zdravstveni, a ne ekonomski poremećaji.
„Ako ovu godinu kako-tako normalnije budemo poslovali, onda idemo u dobrom smeru“, smatra on.
Prema njegovoj oceni, sledeća godina će doneti značajno veći privredni rast, ali da li će preokret na bolje biti takav i toliki da se ponište negativni efekti ove godine, dodaje, ostaje da se vidi.
„I predviđanje međunarodnih finansijskih institucija je da će globalni privredni oporavak potrajati duže, odnosno, da će kraj 2021. godine još uvek biti ispod ekonomskog nivoa iz 2019. godine“, kaže Nikolić.
Recesija u evro-zoni uticala bi na Srbiju
Prema rečima Branka Živanovića potencijalni recesioni trend u evro-zoni, prvenstveno u Nemačkoj i Italiji, uticao bi na ekonomiju Srbije “odlučujuće na srednji rok”.
Na pitanje da li bi moglo doći do pada stranih investicija u Srbiji ove i naredne godine, on odgovara: “Zavisi kojih”.
“U naše državne hartije i još neke portfolio prilike neće. Prosto nam je potreban novac, drugo je pitanje cene. Međutim, eksploziju direktnih investicija nije realno očekivati“, kaže Živanović.
Ivan Nikolić kaže da investitori još uvek žele da ulažu u Srbiju.
„Kada je država ponudila hartije od vrednosti, tražnja je bila izuzetno visoka, što govori o tome da investitori ovde ne očekuju ekonomske potrese.“
Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu 11. maja prodala državne obveznice u iznosu od dve milijarde evra, sa kuponskom stopom od 3,125 odsto i dospećem naplate 2027. godine.
Ministarstvo finansija saopštilo je da je više od 300 stranih investitora, među kojima su "respektabilni fondovi, osiguravajuće kuće i banke", iskazalo tražnju za više od sedam milijardi evra, što je, kako se navodi, gotovo četiri puta više od ponuđene vrednosti emisije.
Pojedini ekonomisti, među njima i Milojko Arsić u autorskom tekstu za „Nedeljnik“ krajem aprila, predviđaju da će ekonomska kriza izazvana epidemijom povećati procenat loših kredita, dok će fiskalna i monetarna ekspanzija uticati na rast inflacije u Srbiji.
Profesor Branko Živanović nije saglasan:
„Neće, biće odloženi garantnom šemom i još nekim merama relaksacije. Mnogi od njih su već i postojali, samo će na naplatu doći kasnije, a banke će neke od njih, zahvaljujući merama, elegantno prevaliti na državu. Međutim, to je cena koja se mora prihvatiti, veća bi bila da podrške nema“.
Ključno je održati zaposlenost
Prema proceni MMF-a, nezaposlenost u Srbiji ove godine skočiće sa 10,3 na 13,4 odsto, tek je za 2021. predviđeno neznatno smanjenje ove stope na 13 odsto.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je novi budžetski podsticaj kompanijama za povećanje zapošljavanja posle epidemije.
Branko Živanović kaže da je takav podsticaj neophodan, a da će posle isteka roka državnog paketa pomoći od tri meseca, održavanje zaposlenosti zavisiti od ubedljivosti i efekata tog paketa:
„Agregatna tražnja se mora probuditi i održati. Kod privrednika se mora stvoriti uverenje da će njihovi proizvodi i usluge imati tržište i da nema potrebe da razmišljaju da radnike šalju kući već da se zadužuju. Naravno, ovo će imati svoju cenu kroz produktivni deficit, kontrolisanu inflaciju i dalje zaduživanje“, ocenjuje on.
Podsetimo, Vlada Srbije je 31. marta, dve sedmice nakon proglašenja pandemije korona virusa, objavila program paketa mera koje za cilj imaju smanjivanje negativnih efekata neočekivanog privrednog zastora. Iznos pomoći je 5,1 milijarde evra, što je 11 odsto ovogodišnjeg BDP.
Mere su upućene na pomoć prevashodno zaposlenima u privatnom sektoru, poreske olakšice i podršku likvidnosti privredi.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum