Dostupni linkovi

Oznaka 'Poverljivo' - zašto tajnost prati ugovore koje sklapa Srbija?


Zorana Mihajlović, vicepremijerka Srbije, i Hu Ksiaoiung, generalni direktor „Kineskih železnica“, u laboratoriji železničkog saobraćaja velike brzine u Beogradu, 5. maja 2020. Kineski investitor gradi prugu Beograd-Budimpešta. Ugovor o tom poslu nije potpuno transparentan.

Srbija u narednoj godini u planu ima nove infrastrukturne projekte sa Narodnom Republikom Kinom, kao i nastavak rada na već započetim zajedničkim poslovima, zaključak je sastanaka koje je pet visokih državnih funkcionera Srbije prethodnih dana imalo sa kineskom ambasadorkom Čen Bo.

Na sastancima sa premijerkom Anom Brnabić i ministrima građevine, finansija, odbrane i unutrašnjih poslova koji su bili organizovani u periodu od 15. do 20. jula, govorilo se o jačanju „čeličnog prijateljstva“, daljeg unapređenja saradnje naročito u kontekstu globalne zdravstvene krize, te saradnji policija dve zemlje.

Govorilo se i o daljoj izgradnji brze pruge od Beograda do Budimpešte, nastavku izgradnje auto-puta Preljina-Požega, obilaznici oko Beograda, izgradnji mosta Zemun – Borča sa pristupnim saobraćajnicama, projektu izgradnja metroa u Beogradu, o zaključivanju komercijalnog ugovora za projekat izgradnje Fruškogorskog koridora, o projektu modernizacije pruge Beograd-Niš i Niš-Preševo...

Ipak, istovremeno, mnogi detalji o ovim projektima, a često i cena koštanja, javnosti ostaju nedostupni, baš kao što je bila praksa i sa mnogim projektima koji su sa strancima ugovarani od 2000. godine do danas.

'Tajnovitost kao praksa'

„Tajnovitost svih pravnih poslova koje naša vlast zaključuje sa Kinom, zapravo je samo deo jednog generalnog odnosa prema pravima javnosti, a koje već godinama unazad naša vlada potpuno potcenjuje“, ocenio je za Radio Slobodna Evropa pravnik Rodoljub Šabić koji je od 2011. do 2018. godine bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik).

Novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) su u poslednje dve godine odbijeni šest puta – u celosti ili delimično – kada su pokušali da putem zvaničnog obraćanja različitim institucijama države, dođu do podataka o detaljima ugovora koje je Srbija sklapala sa Kinom.

Javnost je ostala uskraćena za detalje i kada su u pitanju ugovori sklapani za velike i važne projekte kao što su subvencije italijanskom Fijatu za otvaranje fabrike u Kragujevcu, gde je od sklapanja ugovora 2008. godine do danas ostalo nepoznato na šta se sve Srbija obavezala - jer je to tajna.

Izostanak transparentnosti je naročito kritikovan kada je u pitanju državno pomognuti projekat „Beograd na vodi“ u kome je Srbiji partner kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a koji je proglašen i „projektom od nacionalnog značaja“.

Rodoljub Šabić ocenjuje odnos vlasti prema pravu javnosti na informacije koje su nastale u radu vlasti „skandaloznim“ i ukazuje da je tajnovitost posebno prisutna u vezi sa komercijalnim poslovima.

„Ona je prisutna godinama unazad, praktično od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama (usvojenog 2004. godine, dod. autora) ona je tu i ni jedna se vlada nije mogla pohvaliti nekom, čak ni minimalnom ekstravertnošću. Ali, ovo što se sada dešava, prelazi sve granice“, zaključio je Rodoljub Šabić uz ocenu da su ugovori koje vlade sklapaju „sa pravom predmet interesovanja javnosti“, ali da „javnost uporno ostaje nezadovoljena“.

Ministarstvo: Klauzule o poverljivosti su uobičajene

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije koje pokriva resore u kojima je saradnja Srbije i Kine veoma izražena, za Radio Slobodna Evropa je rečeno da su „klauzule o poverljivosti uobičajene za ovu vrstu ugovora (komercijalnih ugovora sa kineskim kompanijama, dod. autora)“ i da su one „prepoznate i u pravnom sistemu Republike Srbije“.

Istovremeno ističu i da je „dosadašnje iskustvo saradnje sa kineskim kompanijama na realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, uglavnom pozitivno“.

„Kada govorimo o poštovanju ugovora, efikasnosti i kvalitetu realizacije projekata, partnerskom odnosu sa kineskim kompanijama, angažovanju srpskih firmi kao podizvođača, nabavci domaćeg građevinskog materijala i opreme, što daje pozitivne efekte po srpsku privredu“, stoji u pisanoj izjavi Ministarstva za RSE.

Ambasadorka Kine Čen Bo i ministarka građevine i saobraćaja Srbije Zorana Mihajlović
Ambasadorka Kine Čen Bo i ministarka građevine i saobraćaja Srbije Zorana Mihajlović

'Ne može bez saglasnosti Kine'

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prethodno, sredinom juna, odbilo zahtev RSE da dostavi Memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta „Beogradski metro“ koji je u aprilu 2019. godine potpisan sa kineskom kompanijom „Power China International Group Limited“. U obrazloženju su naveli da je zahtev odbijen jer je odredbom Memoranduma predviđeno da „nijedna strana neće objaviti ili staviti na uvid bilo koju informaciju u vezi sa memorandumom bez prethodne saglasnosti druge strane“.

Odgovor da je potrebna „saglasnost kineske strane“ RSE je stigao i u avgustu 2019. godine od ministra bez portfelja zaduženog za inovacije Nenada Popovića na zahtev da se prikažu ugovori sa kineskom kompanijom CRBC u vezi sa izgradnjom Srpsko-kineskog industrijskog parka u Borči.

'Komercijalni ugovor nije iznad prava na pristup informacijama'

Nekadašnji Poverenik Rodoljub Šabić kaže međutim da Ustav Republike Srbije garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama od javnog značaja, a da Zakon o slobodnom pristupu to pravo razrađuje, te podvlači da se odredbama komercijalnog ugovora to pravo ne može poreći.

Ipak, kako ističe, prisutna je praksa da se u ugovore unose odredbe kojima se poriču odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama, što vlasti, kako kaže, često praktikuju.

„I onda ćete, kada se interesujete za neki određeni poslovni ugovor, dobiti odgovor – da, ali ugovorom je predviđeno da su to poverljive odredbe“, objašnjava Šabić.

Transparentnost: Problem i izostanak javnog nadmetanja

Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, za RSE kaže da se situacija sa ugovorima koje Srbija zaključuje sa drugim državama i firmama iz drugih država razlikuje od slučaja do slučaja i da postoje različiti primeri – dok ugovor o izgradnji metroa prati tajnovitost, ugovor o prodaji imovine Železare je bio objavljen, naveo je.

Nenadić međutim ukazuje da u praksi često nedostaju studije koje se odnose na isplativost ili izvodljivost određenih poslova, a u nekim slučajevima i javno nadmetanje za posao. „Čak i kada je sam ugovor ili sporazum javan, ono što mi ne znamo jeste koji je bio interes da Srbije uopšte uđe u takav aranžman“.

Prema Nenadićevim rečima, često je reč o aranžmanima koji podrazumevaju direktne dogovore i gde samo jedna firma, unapred određena, može dobiti posao.

„Tako da mi često i kada je ugovor objavljen, ne znamo da li smo mogli da prođemo jeftinije ili da za isti novac dobijemo kvalitetnije radove, bolje usluge, više dobara – zato što nije bilo nadmetanja“, izjavio je Nenadić istakavši da „direktno dogovaranje“ mora da bude izuzetak, a ne praksa.

Poverljivost vojnih nabavki

Poverljivost je još izraženija kada su u pitanju ugovori koji se tiču nabavki za potrebe vojske ili sporazuma iz oblasti bezbednosti.

Javnost u Srbiji, na primer, nije saznala koliko je ukupno koštala nabavka MIG-ova iz Ruske Federacije ili detalje sporazuma o nabavci oružja od Francuske na osnovu sporazuma potpisanih tokom posete predsednika te zemlje Emanuela Makrona Srbiji u julu 2019. godine.

Do podatka o ceni od skoro 150 miliona američkih dolara za helikoptere koje je 2019. godine Srbija uvezla iz Rusije, javnost je saznala pomoću podataka koje su novinari RSE sakupili sa više strana.

4. jula 2020. godine, na prezentaciji novih, bespilotnih letelica kupljenih od Kine na vojnom aerodromu u beogradskom prigradskom naselju Batajnica, novinari RSE su predsednika Srbije Aleksandra Vučića pitali koliko su dronovi plaćeni, ali je odgovorio da se „taj podatak drži u tajnosti“.

On je izjavio da Srbija i pri kupovini devet "Erbasovih" helikoptera francusko-nemačke proizvodnje prošle godine, ima klauzulu o tajnosti.

Međutim, upravo je Vučić 26. juna 2019. godine nakon primopredaje prvog "Erbasovog" helikoptera H145M izjavio da je Srbija te helikoptere platila ukupno 105 miliona evra.

Vučić o razlozima zbog kojih su cene dronova iz Kine tajna
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:56 0:00

Naim Leo Beširi, direktor nevladinog Instituta za evropske poslove, objašnjenje vidi u zahtevu za netransprantnošću.

„Kina svakako nije zemlja koja se može smatrati transparentnom“, rekao je Beširi za RSE.

On je ukazao da je Institut na čijem je čelu u poslednjih osam godina više puta radio analizu stranih donacija Srbiji sa posebnim fokusom na one koje se odnose na bezbednosni sektor i da su ugovori sa najvećim donatorima – državama članicama Evropske unije (EU), Evropskom unijom, NATO i državama članicama te vojne alijanse – uvek bili transparentni i dostupni sa više strana.

„Međutim, kada su u pitanju podaci o bilo kakvim donacijama, kreditima ili bilo kakvim sporazumima između Srbije i Rusije ili Kine ili bilo koje zemlje istočnog dela sveta u odnosu na Srbiju, ti podaci prosto nisu dostupni i nama deluje da to uvek dolazi kao zahtev od Kine ili Rusije“, kaže Beširi.

Tajni 'Bezbedni grad'

Javnost je ostala uskraćena i kada su u pitanju podaci o „Bezbednom gradu“, projektu masovnog video nadzora koji je izazvao brojne kontroverze zbog navodne upotrebe softvera za prepoznavanje lica, a koji Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije sprovodi u saradnji sa kineskim tehnološkim gigantom, kompanijom Huawei.

Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti stigle su do sada tri žalbe protiv rešenja MUP-a Srbije kojima su odbijeni zahtevi za dostavljanje sporazuma i memoranduma zaključenih sa kineskom kompanijom u vezi sa nabavkom ovih pametnih kamera.

„U tim predmetima, MUP se pozvao na tajnost podataka kao razlog za uskraćivanje pristupa traženim informacijama (član 9. tač. 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja)“, stoji u dopisu koji je RSE stigao iz kancelarije Poverenika.

Osim novinara RSE, za detalje o „Bezbednom gradu“ odbijena je i SHARE fondacija, nevladina neprofitna organizacija koja prati stanje ljudskih prava i sloboda na internetu.

„Mi smo za jednu ovakvu nabavku i saznali tek iz nekih neobaveznih izjava koje su u javnosti davali čelnici policije“, kaže direktor SHARE fondacije Danilo Krivokapić. To je bio povod da se obrate MUP-u i da zatraže dokumentaciju.

„Dobili smo odgovor da je sva dokumentacija u vezi sa nabavkom kamera i softverom za prepoznavanje lica, označena stepenom tajnosti ’poverljivo’ i naš zahtev je odbijen“, rekao nam je Krivokapić.

Posledica je da je javnost, osim za podatke o koštanju projekta, ostala uskraćena i za informacije o tome kakva je zapravo oprema u pitanju i ko dobija pristup osetljivim podacima građana.

„Samim tim ne možemo ni da procenimo da li je nabavka ovakve opreme primerena jednom društvu kao što je naše ili nije“, zaključuje Krivokapić i ocenjuje da je u pitanju problematična procedura za koju smatra da bi morala biti transparentna.

Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) je 20. jula za RSE upozorila da „Narodna Republika Kina favorizuje netransparentne ugovore, čiji detalji nisu vidljivi građanima Srbije“.

Tajnovitost u ugovorima sa Kinom, kao i bliska saradnja Srbije sa tom zemljom neretko je bila povod za „podizanje obrve“ i evropskih zvaničnika. Ipak, i Mađarska, zemlja – članica Evropske unije (EU), 20. maja je usvojila zakon kojim se projekat pruge od Budimpešte do Beograda proglašava tajnim.

Pristup svim ugovorima u vezi sa tim infrastrukturnim projektom koji se izvodi u saradnji sa Kinom, deset godina neće biti moguć.

XS
SM
MD
LG