Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pompeo u Podgorici i Skoplju: Podrška Vašingtona Balkanu


Poruke Majka Pompea (na fotografiji) iz Podgorice i Skoplja pomno će se pratiti u Beogradu, Prištini i Sarajevu

Američki državni sekretar Majk Pompeo danas je u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kako bi naglasio podršku Vašingtona njihovim evroatlantskim integracijama, ali i rešavanju preostalih problema na Zapadnom Balkanu, uključujući i normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Zvaničnik Stejt departmenta je najavio, kada je krajem septembra saopšten datum posete, da će tokom Pompeovog boravka u regionu biti reči i o ruskim naporima da izaziva podele, podsetivši na pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, nastojanjima da se podrije Prespanski dogovor o imenu Severne Makedonije, te sabotiraju njene kao i evrointegracije integracije ostalih zemalja u regionu.

Mada nije najavljeno, pažnju Vašingtona svakako privlači i sve veći kineski uticaj, pre svega kroz zajmove, uključujući i na Zapadnom Balkanu, zbog čega raste zabrinutost zbog njihove zaduženosti, na šta je prošle godine upozorilo u pismu 16 američkih senatora.

Ovo je prva Pompeova poseta Zapadnom Balkanu i njome se i simbolički potvrđuje sve veća zainteresovanost SAD za stanje u ovom regionu, što pokazuje i nedavno imenovanje specijalnog američkog izaslanika Metjua Palmera, prvi put nakon što je Ričard Holbruk obavljao tu ulogu u vreme krize oko Kosova krajem 1990-ih.

Pompeo je nedavno razgovarao u Vašingtonu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o dijalogu Beograda i Prištine.

Pompeo: Radujem se istorijskoj prilici da posetim Crnu Goru

Crna Gora je važan američki saveznik i Majk Pompeo se raduje "istorijskoj prilici" da poseti Podgoricu početkom oktobra, izjavio je zvaničnik Stejt departmenta povodom tajminga turneje.

Tokom prve zvanične posete jednog američkog državnog sekretara Crnoj Gori od obnove njene državne nezavisnosti 2006, Pompeo će naglasiti važnost dubokog i trajnog partnerstva dve zemlje, kao i otvorenost NATO-a za nove članice i doprinos Crne Gore, iako mala zemlja, toj alijansi svojim geografskim položajem.

Crna Gora uživa podršku SAD još od 1990-ih kada je došlo do razlaza između tadašnjeg i sadašnjeg predsednika Mila Đukanovića i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je pokušao da spreči prozapadni put manje članice nekadašnje krnje zajedničke države (SR Jugoslavija). Podrška Vašingtona je bila od velikog značaja i prilikom referenduma o obnovi crnogorske državnosti 2006.

Kasnije, zahvaljujući podršci SAD, Crna Gora je postala 29-ta NATO članica u junu 2017. godine.

Odnose dve zemlje obeležila je istorijska poseta potpredsednika SAD Majka Pensa Crnoj Gori dva meseca nakon što je Crna Gora primljena u Severnoatlantsku alijansu.

"U NATO-u postoje velike ali i male zemlje, ali mi smatramo da nemamo male saveznike. Svi naši saveznici su podjednako značajni i veoma cenimo vaš doprinos NATO-u", rekao je Pens. On je tom prilikom istakao da je postojala namera Rusije da spreči priključenje Crne Gore NATO alijansi pokušajem destabilizacije u vreme parlamentarnih izbora 2016. godine.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je izjavio tokom nedavne posete Skoplju da ga raduje dolazak Pompea u Podgoricu i region.

"Ta poseta je na liniji pojačanog prisustva SAD našem regionu i to je nešto što smo priželjkivali i kao poziv ponavljali američkim zvaničnicima sa kojim smo se susretali", kazao je Đukanović, dodajući da je potrebna pomoć Vašingtona i Brisela kako bi se uspešno rešili problemi u regionu i učvrstila stabilnost.

"Smatram da je jako ohrabrujuća pojačana pažnja američke politike prema našem regionu", kazao je Đukanović, dodajući da veruje "da će biti poslata poruka svima, te da će sastanak na tom nivou doneti konkretne koristi".

Problemi u vladavini prava i slobodi medija

Da SAD pridaju veliki značaj odnosima sa Crnom Gorom, pokazuje da je njen specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer u ovoj ulozi prvo posetio upravo Podgoricu. Tom prilikom je ocenio da je "Crna Gora lider i najuspešnija multietnička država u regionu".

On je istovremeno dodao da će, uprkos napretku, morati da se uradi mnogo više, posebno u poboljšanju slobode medija i vladavine prava.

Metju Palmer je izrazio nadu da će se sve opozicione partije vratiti u parlament i da će biti postignut dogovor o pravilima na osnovu kojih bi svi učestvovali na narednim parlamentarnim izborima.

I Lindzi Grem, koji je predvodio grupu američkih senatora tokom nedavne posete Crnoj Gori, posebno je istakao činjenicu da će naredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori odgovoriti na pitanje "da li je u Crnoj Gori čvrsto uspostavljena demokratija".

Nakon dvogodišnjeg izostanka političkog dijaloga u Crnoj Gori, crnogorske parlamentarne stranke bi ovih dana trebalo da otpočnu pregovore o uslovima za održavanje fer i slobodnih izbora 2020. godine.

Opozicione stranke insistiraju na punoj kontroli izbornog procesa kroz njihovo učešće u institucijama, ali vladajuća koalicija to odbacuje.

Rast zaduženosti prema Kini

Nema potvrde da li će tokom Pompeove posete Podgorici biti reči o rastućim kineskim investicijama i zaduženosti država Zapadnog Balkana prema Pekingu.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je američka administracija zabrinuta zbog kineskih zajmova Crnoj Gori, koji prema procenama ekonomskih analitičara mogu prerasti u dužničko ropstvo, senator Grem je istakao da je to pitanje konkurentnosti.

"O kineskim investicijama sam razgovarao sa predsednicima države i Skupštine i zaključio sam da SAD moraju biti konkurentnije. Jer Kina je zaista ponudila dobar paket (izgradnje autoputa kroz Crnu Goru) i dobre uslove i mislim da zemlje Evrope treba više da se uključe u razvoj ekonomije Crne Gore. To se odnosi i na SAD. Sa druge strane, mislim da nije pošteno da očekujemo da Crna Gora plaća veću kamatu i da pristane na gore uslove od onih koje su ponudili Kinezi", kazao je Grem.

Međutim, imajući u vidu sve zaoštrenije odnose SAD i Kine, uključujući i trgovinski rat između njih, nema sumnje da Vašington osim ruskog brine i sve veći uticaj Pekinga.

Sporazum iz Prespe kao model za ostale probleme

Pompeo će posle Crne Gore posetiti Severnu Makedoniju, koja je na putu da postane 30-ta članica NATO.

Kako je najavljeno, on će u razgovoru sa domaćinima još jednom naglasiti da je Sporazum iz Prespe između Skoplja i Atine o imenu Severne Makedonije pokazao da je rešeno nešto za šta su mnogi mislili da nikada neće biti moguće.

To je izuzetan i hrabar korak ka stabilizaciji i prosperitetu regiona i pristupanje NATO-u i EU, koji može poslužiti kao podsticaj i primer za rešavanje drugih spornih pitanja na Zapadnom Balkanu.

Američka ambasadorka u Skoplju Kejt Barns je istakla da je pomenuti dogovor bio sjajan trenutak ne samo za države potpisnice, "ali Severna Makedonija još uvek mora preći dug put, rešavajući slučajeve korupcije, uspostavljajući vladavinu zakona i sve vrednosti demokratije i stabilnih institucija".

Sporazum iz Prespe, koji je bio uslov za članstvo Severne Makedonije u Severnoatlantskoj alijansi, omogućio je priliv rekordnih 738 miliona dolara direktnih stranih ulaganja u 2018. godini.

Severna Makedonija je inače prva zemlja u kojoj je došao do izražaja angažman SAD poslednjih godina.

Naime, iako je evropski komesar za proširenje Johanes Han posredovao u sporazumu vlasti i opozicije 2015. da se nakon višegodišnjih tenzija održe prevremeni izbori, u događajima koji su kasnije usledili veliku ulogu je odigrao Vašington, tačnije tadašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara Brajan Hojt Ji, da se formira nova vlada i kasnije postigne sporazum sa Atinom o imenu zemlje.

Osluškivanje Pompeovih poruka u balkanskim prestonicama

Nema sumnje da će u ostalim prestonicama na Zapadnom Balkanu pomno pratiti Pompeove poruke iz Podgorice i Skoplja, naročito u Beogradu, Prištini i Sarajevu.

Američki zvaničnici su u više navrata isticali nužnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine i postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Od nove Vlade Kosova, koja će biti formirana nakon izbora, očekuje se ukidanje carina od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, a od zvaničnog Beograda da ne blokira integracije Kosova u međunarodnu zajednicu.

Vlasti u Srbiji su zainteresovane da se što pre postigne rešenje jer uviđaju da im vreme ne ide u prilog, između ostalog ako dođe do promene na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine.

Tako je ministar inostranih poslova Ivica Dačić izjavio da bi pobeda kandidata Demokratske stranke bila veoma loša vest za Srbiju, odnosno, kako je rekao "povratak administracije Klintonovih", za koju vlasti u Beogradu vezuju razna nepovoljna rešenja po srpske nacionalne interese od 1990-ih.

U Srbiji smatraju da bi u mandatu Trampove administracije mogli da isposluju povoljnije rešenje, imajući u vidu i da je u jednom trenutku pokazala spremnost da se prihvati korekcija granica kao osnov za dogovor.

Ipak, analitičari ističu da zvanični Beograd previše očekuje, jer, bez obzira na razlike između Trampa i njegovih predstavnika, osnovni postulate američke spoljne politike se ne menjaju, u ovom slučaju stav Vašingtona o priznanju Kosova.

Razlozi za aktivniju ulogu SAD na Balkanu

Vašington je nakon aktivne uloge 1995. u postizanju mira u BiH Dejtonskim sporazumom i NATO kampanji 1999. u vreme kosovske krize, prepustio vodeću poziciju Evropskoj uniji u rešavanju preostalih sporova na Zapadnom Balkanu.

Međutim, evropski blok koji je ophrvan unutrašnjim problemima, poput migrantske krize i Bregzita, nije uspeo da nađe modus za pitanja kao što su normalizacija odnosa Beograda i Prištine i izlazak Bosne i Hercegovine iz političke blokade, što je dodatno zaoštrilo situaciju u regiji i otvorilo prostor za jačanje uloge drugih aktera.

U tom smislu, kako je rekao za RSE dugogodišnji diplomata i njen bivši ministar inostranih poslova Crne Gore Branko Lukovac, američka politika na Balkanu biće koordinisana sa EU, kako bi se ojačale evroatlantske integracije zemalja regije i ograničilo delovanje zemalja poput Rusije, Turske i Kine.

Razlike između SAD i EU

Osim zajedničkih interesa Vašingtona i Brisela na Balkanu, i ovde se pokazuju sve veće razlike između Trampove administracije i evropskih lidera. Naime, Bela kuća je bila sklona da u jednom trenutku podrži razgraničenje između Srbije i Kosova kao rešenje, čemu su EU odlučno suprotstavila smatrajući da će to otvoriti Pandorinu kutiju u celoj regiji.

Takođe, u trenutku kada se Vašington i Brisel sve više razilaze, počev od finansiranja NATO-a, najava formiranja evropskih oružanih snaga do nesuglasica o trgovini - za Trampovu administraciju je aktivniji angažman na Balkanu prilika da pokaže neefikasnost EU, te da je američka uloga i dalje nezamenljiva i u ovom delu sveta.

Ipak, kako ističe za RSE Vesko Garčević, nekadašnji crnogorski diplomata, a sada profesor na Univerzitetu u Bostonu, ne treba očekivati revolucionarni preokret, odnosno da će se Amerika sada mnogo više i jače angažovati nego ranije, "ali je dobro da imamo nekoga ko je u funkciji stalnog izaslanika za Balkan".

"Mislim da je osnova za Palmerovo imenovanje uključivanje u dijalog Beograd-Priština, jer smatram da Amerika želi da napravi iskorak kako bi pred nove izbore Trampova administracija mogla da izađe sa nekoliko rezultata koje je ostvarila na međunarodnom planu", objašnjava Garčević.

Iako po njegovim rečima to nije ključno za reizbor predsednika SAD, "dobro je imati nešto što bi mogli da pokažete kao dostignuće".

Tim pre kada se ima u vidu da Trampovo pompezno najavljivanje diplomatske inicijative, kao što su direktni pregovori sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom nisu dali rezultate.

U međuvremenu, zaoštrava se situacija na Bliskom istoku zbog povlačenja SAD iz sporazuma svetskih sila sa Iranom o njegovom nuklearnom programu, a na ekonomskom planu preti recesija zbog trgovinskog rata sa Kinom.

U međuvremenu, na unutrašnjem planu Tramp suočava sa rastućim pritiscima, uključujući i postupak opoziva. Inače, Pompeo je započeo svoju evropsku turneju u utorak u Italiji, uprkos pokrenutom impičmentu.

On je stigao u Rim nekoliko sati nakon što su američki zvaničnici potvrdili njegovo učešće u telefonskom razgovoru od 25. jula između Trumpa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na osnovu kojeg je iniciran postupak opoziva.

U takvim okolnostima svaki diplomatski uspeh je dobrodošao, uključujući i sa trusnog Balkana, koji je u više navrata kroz istoriju bio u žiži svetskih zbivanja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG