Dostupni linkovi

Optužnice za zločine na Kosovu pred Specijalnim sudom u Hagu


Sedište suda i tužilaštva specijalizovanog za suđenje nekadašnjim pripadnicima OVK u Hagu

Međunarodni sudija, Francuz, Nikola Giju (Nicolas Guillou) je sudija koji ispituje optužnice Specijalizovanog tužioca u Hagu, u prethodnom postupku Specijalizovanih veća Kosova. Sadržaj optužnica američkog tužioca Džeka Smita (Jack Smith) je poverljiv sve dok ih sudija ne potvrdi.

Prve optužnice podnete su u februaru tekuće 2020. godine, a još jedna je podneta u utorak 28. aprila. Sudija Giju ima rok od maksimalnih šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnice. Do sada, nije objavljeno da je neka od optužnica potvrđena.

Portparolka Specijalizovanih veća Angela Griep u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da i pored uvođenja odgovarajućih mera u načinu rada usled pandemije, veća nastavljaju sa sprovođenjem svog mandata i "rad sudije prethodnog postupka se nastavlja po planu".

Kakve mogućnosti pruža Zakon?

Na osnovu Zakona o Specijalizovanim većima i tužilaštvu, taj sudija je nadležan da pregleda optužnicu, može da je potvrdi ili odbaci, da na zahtev tužioca izda naloge za hapšenje i dovođenje lica pred Specijalizovana veća.

Lice protiv kojeg je potvrđena optužnica se, na osnovu sudskog naloga sprovodi u pritvor, ako već nije pritvoren, a ukoliko nije izdat nalog za hapšenje poziva se lično ili putem video linka da prisustvuje prvom saslušanju sudije prethodnog postupka. Nakon toga se utvrđuje da je predmet spreman za suđenje.

Specijalizovana veća aktuelno broje 16 međunarodnih sudija. Griep navodi da predsednica veća Ekaterina Trendafilova može da odredi istog sudiju za razmatranje više optužnica, a u skladu sa zakonskim pravilima, što se u ovom slučaju i desilo.

Ko je Nikola Giju?

Na osnovu dostupnih informacija iz Specijalizovanih veća, Giju od 2015. godine obavlja dužnosti šefa kabineta predsednika Specijalnog suda za Liban a pre toga je bio francuski tužilac za vezu pri Ministarstvu pravde SAD-a.

Sudija Nikola Giju
Sudija Nikola Giju

Tu se bavio pravnom saradnjom između dve zemlje po pitanjima krivičnog i građanskog prava, posebno u vezi sa borbom protiv terorizma, korupcijom u stranim zemljama i kompjuterskim kriminalom.

Podsetimo, Specijalizovano tužilaštvo istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.

Kosovski sud, kojeg čine Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo u Hagu, formiran je na insistiranje međunarodne zajednice uz ustavne amandmane Skupštine Kosova. Finansira ga Evropska unija.

Dosadašnje aktivnosti Tužilaštva

Pred Tužilaštvom od januara prošle godine traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.

Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj (Ramush), te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.

Haradinaj: Još ne znam za šta me sumnjiče
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Ocene iz Organizacije ratnih veterana

Hisni Gucati (Hysni Gucati), predsednik Organizacije ratnih veterana OVK-a kaže da je do sada u Hagu ispitano oko 270 osoba. Kako je dodao, radi se o onima koji su bili na visokim pozicijama pa do običnih vojnika. Gucati smatra da su ove optužnice neprihvatljive jer je OVK, po njegovim rečima, vodio pravednu borbu u celoj zemlji.

"Ako je bilo zločina, zašto se onda ne govori o imenima, već se govori u množini, o Oslobodilačkoj vojsci Kosova", upitao se on.

"Mi nismo protiv pravde, mi smo za istinsku pravdu, ne za etničku pravdu. Znači, Specijalni sud trenutno je rasistički sud jer se samo bavi pripadnicima OVK-a albanske nacionalnosti", kazao je on.

Gucati takođe misli da bi bilo dobro da ovaj sud bude na Kosovu, pod nadzorom međunarodne zajednice, a da bi time i troškovi bili manji.

Inače, nova optužnica američkog tužioca podneta je u vreme kada se na Kosovu vodi javna rasprava o ratnim zločinima i samom radu tog suda.

Zašto je Kurti smenio svog savetnika?

Premijer Kosova na dužnosti Aljbin Kurti (Albin) je 25. aprila smenio svog političkog savetnika Škeljzena Gašija (Shkëlzen Gashi) zbog njegovog intervjua za kosovske medije u kojem je rekao da su pojedini pripadnici bivše Oslobodilačke vojske Kosova počinili zločine.

Dodao je da je ubijeno 1.000 nevinih srpskih civila, te da su "većina tih pripadnika OVK-a umešani u ove zločine, bili na rukovodećim pozicijama, komandanti zona ili članovi Generalnog štaba OVK-a". Takva izjava izazvala je buru reakcija na političkoj sceni ali i među ratnim veteranima, uz pozive Kurtiju da smeni Gašija.

Kritike na račun suda se uglavnom tiču toga što se on neće baviti srpskim zločinima na Kosovu, koji inače nisu obuhvaćeni izveštajem Dika Martija, i što će suditi samo jednog etničkoj grupi - kosovskim Albancima. Takođe, poslednje kritike tiču se i toga što se sudski procesi ne vode na Kosovu, već u Hagu.

Bez saradnje Kosova i Srbije

Bekim Bljakaj (Blakaj) iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu kaže da se od samog formiranja suda, usvajanjem zakona i ustavnih izmena u Skupštini Kosova, znalo da će se ovaj sud baviti navodima iz izveštaja Saveta Evrope.

Dodaje da, iako se ratni zločini ne mogu izjednačiti, veoma je važna njihova dokumentacija.

"Svako ko je odgovoran za bilo kakav zločin, bez obzira ko su žrtve, ko su počinioci, moraju da odgovaraju za te zločine. A potom, predmeti pred Specijalizovanim većima, pred ostalim sudovima, pred Haškim tribunalom, ukazuju dimenziju tih zločina i kako su oni bili organizovani, u kakvim razmerama, da li su institucije bile iza tih zločina", kaže Bljakaj.

On međutim smatra da se i na Kosovu trebaju osnažiti pravosudni mehanizmi kako bi se ratni zločini tretirali sa prioritetom a zato što je broj žrtava velik.

Problem u tome vidi nedostatak saradnje između tužilaštva na Kosovu i u Srbiji što utiče na nivo nekažnjivosti. On smatra da se to pitanje možda može rešiti na nivou dijaloga Kosova i Srbije.

Pitanje zaštićenih svedoka

Nora Ahmetaj, istraživač tranzicionalne pravde, navodi da je pravosudni sistem na Kosovu zakazao i da u posleratnom periodu Kosovo nije bilo spremno da se bavi ovim osetljivim pitanjima. Dodaje da Kosovo nije bilo u stanju ni da formira Specijalni sud za ratne zločine, kao što je to bio slučaj u zemljama regije.

"Najosetljivje pitanje ovde je zaštita svedoka. Ne samo zato što je Kosovo malo, ne samo zato što se svi poznaju, ali postoji kultura nekažnjivosti i to nas je puno koštalo. Znamo da se u ratu dešavaju zločini, ali ono što mene brine i što nas kao društvo treba da brine jeste to da mi moramo da tražimo pravdu za ubijene civile. Govorimo o civilima, ne tražimo pravdu za ubijene vojnike ili oružane osobe. Naše pravosuđe nije se pokazalo da je spremno za to", kazala je Ahmetaj.

Razmena pisama Tačija i Pompea

Predsednik Kosova Hašim Tači, koji je u vreme izglasavanja ustavnih amandmana za formiranje suda 2015. bio prvi zamenik premijera i šef diplomatije, krajem prošle godine je u pismu američkom državnom sekretaru Majku Pompeu (Mike Pompeo) izneo uverenje da sud u Hagu radi suprotno od onoga kako je prvobitno bilo predviđeno i dogovoreno.

Tači smatra da namera kosovskih institucija nikada nije bila da rad celog suda bude u trećoj državi, u ovom slučaju u Holandiji, te da "stvaranje paralelnih institucija" verovatno neće pozitivno uticati na kosovski pravni sistem“.

Takođe, podseća da je prvobitno bilo predviđeno da će se istražiti zločini počinjene na obe strane konflikta, što se ispostavlja da nije slučaj. Tači je zatražio od američke vlade da hitno uzme u obzir "da su kritične reforme poduzete pre nego što se stvari dalje odvijaju".

Pompeo je na Tačijevo pismo odgovorio da bi "ukidanje ili podrivanje radne strukture ili lokacije Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužilaštva na bilo koji način ozbiljno naštetilo međunarodnom kredibilitetu i ugledu Kosova".

Međutim i pored takvog odgovora, iz Tačijevog ureda su prethodno za RSE rekli da on "i dalje stoji iza svog pisma, sve dok se navedene zabrinutosti ne reše na odgovarajući način".

Tači je u utorak, 28. aprila, prilikom posete spomeniku u Prištini posvećenom preživelima seksualnog nasilja tokom rata, poručio da neće biti amnestije srpskih zločina na Kosovu i da "nema mira bez pravde".

"Još uvek nema pravde, ni lokalne ni međunarodne za ove zločine, za etničko čišćenje, za zločin protiv čovečnosti, za genocid Srbije na Kosovu. Ta međunarodna ćutnja je na jedan ili drugi način amnestirala genocid i etničko čišćenje na Kosovu", poručio je on.

Saradnja na tekstu: Arton Konushevci

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG