Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tači ne povlači kritike Suda u Hagu ni nakon Pompeovog razuveravanja


Državni sekretar SAD Majk Pompeo i predsednik Kosova Hašim Tači, prilikom susreta u Vašingtonu 26. februara 2020.

Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) i dalje stoji iza svog pisma o Specijalnom sudu u Hagu a koje je u novembru prošle godine poslao američkom državnom sekretaru Majku Pompeu (Mike).

Iz Ureda predsednika su ponovili za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Tači, "i dalje stoji iza svog pisma, sve dok se navedene zabrinutosti ne reše na odgovarajući način".

U tom pismu Tači je izneo uverenje da kosovski Specijalni sud (Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo) radi suprotno od onoga kako je prvobitno bilo predviđeno i dogovoreno.

Da predsednik Kosova ne povlači napisano izneto je RSE iz njegovog kabineta nakon što se su objavljeni detalji iz Pompeovog odgovora. U tom odgovoru Pompeo uverava Tačija, između ostalog, u nepristrasnost rada suda u Hagu.

Tačijevo pismo Pompeu (kliknuti za uvećanje)
Tačijevo pismo Pompeu (kliknuti za uvećanje)

Iz samog Suda nisu želeli da komentariše razmenu pisama između adresa u Prištini i Vašingtonu. Kako je objašnjeno u odgovoru na upit RSE u Hagu ne komentarišu politička dešavanja.

"U potpunosti smo fokusirani na ostvarivanje svog mandata u skladu sa Zakonom o Specijalizovanim većima i kancelariji Specijalizovanog tužioca, kao i ustavnim amandmanima", stoji u odgovoru koji je iz kancelarije Specijalnog suda upućen putem mejla na adresu RSE.

Akcenti Tačijevog pisma

Tači, podsetimo, smatra da namera kosovskih institucija nikada nije bila da rad celog suda bude u trećoj državi, u ovom slučaju u Holandiji, te da "stvaranje paralelnih institucija" verovatno neće pozitivno uticati na kosovski pravni sistem.

Takođe, podseća da je prvobitno bilo predviđeno da će se istražiti zločini počinjene na obe strane konflikta, što se ispostavlja da nije slučaj.

U pismu kojeg su objavili kosovski mediji, čiju je autentičnost RSE potvrdio u Uredu predsednika, Tači je na tri i po stanice izneo svoje zabrinutosti u vezi suda u Hagu, dodajući da "američka vlada treba hitno uzeti u obzir da su kritične reforme poduzete pre nego što se stvari dalje odvijaju".

"Sjedinjene Države, EU i ostali donatori su pružili značajna sredstva za razvoj ove fizičke infrastrukture suda u Hagu", napisao je Tači u pismu Pompeu.

"Ovo nije investicija koja će koristiti građanima Kosova u vreme kada su investicije za ojačavanje pravosudnih i tužilačke institucije veoma potrebne", dodao je.

Šta je odgovorio Pompeo?

Pompeo je na Tačijevo pismo odgovorio da bi "ukidanje ili podrivanje radne strukture ili lokacije Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužilaštva na bilo koji način ozbiljno naštetilo međunarodnom kredibilitetu i ugledu Kosova".

Pompeo još uverava Tačija i da rad Specijalnog suda nije uperen protiv ni jedne specifične etničke grupe, pokreta, snage ili jedinice, te dodao da SAD očekuje od svih kosovskih lidera da se pridržavaju obaveza koje su date građanima i međunarodnoj zajednici i da potpuno sarađuju sa sudom.

Odgovor američkog državnog sekretara pojavio se u medijima 5. marta. U samom pismu Pompea se navodi da se upućuje kosovskom predsedniku uoči dvanaeste godišnjice nezavisnosti Kosova, koja se obeležava 17. februara, datuma na koji je 2008. godine proglašena nezavisnost.

"Rad Specijalizovanih veća u aktuelnom formatu je najbolji način da Kosovo zatvori ovo poglavlje u svojoj istoriji", dodaje se između ostalog u odgovoru Pompea, čiju je autentičnost potvrdio Ured predsednika Kosova.

Tači i Pompeo susreli su se i 26. februara u Vašingtonu. Kako je saopšteno iz Stejt diparmenta Pompeo je i tom prilikom naglasio američku podršku Sudu u Hagu “koji radi suštinski posao na postizanju pravde za žrtve i ojačavanju vladavine prava na Kosovu”.

Tači ne povlači raniji stav

Tači u pismu od pre više od tri meseca naglašava i kako je sud pet godina od formiranja postigao malo napretka u ostvarenju svog mandata, i kako pre svega nije sproveo svoj mandat na način koji je predviđen u razmeni pisama sa Evropskom unijom i zemljom domaćinom suda, Holandijom.

Naime, ističe kako je prvobitna namera iz razmene pisama sa Evropskom unijom bila da sedište suda bude na Kosovu, a za osetljive postupke i u trećoj zemlji, u ovom slučaju Holandiji.

"Sa dubokim žaljenjem moram da izrazim zabrinutost što je način na koji dotične institucije nastavljaju da rade u direktnoj suprotnosti s onim koji je prvobitno bio predviđen i dogovoren", navodi se u Tačijevom pismu Pompeu.

Tači je dodao da nikada nije bila namera kosovskih institucija da se celokupan postupak prebaci u treću državu i bude "u potpunosti uklonjen iz postojećeg krivičnog pravosudnog sistema".

"Stvaranje paralelnih institucija i internacionalizacija procesa verovatno neće imati trajan pozitivan uticaj na nacionalni pravni sistem", dodao je Tači.

U potrazi za pravdom za ubijenog sina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:56 0:00

Sud i očekivanja

Tači je kazao da je namera za formiranje suda bila da se omogući postojanje verodostojnog i nacionalnog pravnog i institucionalnog okvira koji će istražiti i procesuirati navodne zločine počinjenih tokom 1998-2000, na Kosovu.

"U tom pogledu, predviđeno je da će zločini koji su navodno počinjeni na obe strane konflikta biti u potpunosti i pravilno istražiti", istakao je Tači.

"Razočaravajuće je primetiti da je Kancelarija specijalizovanog tužilaštva posvetila značajne resurse u istraživanju samo jedne etničke grupe, kosovske Albance, što potkopava kredibilitet i legitimnost procesa. Najneprikladnije je da su osobe koje su spomenute u javnim izveštajima, kao što je onaj švajcarskog senatora Dika Martija (Dick Marty) iz 2010. bili izloženi pretnji istrage i potencijalnom krivičnom gonjenju gotovo deset godina", podvlači Tači.

On je dodao i da je niz opcija da sud ostane u Hagu koji može i dalje da obezbedi ciljeve svih strana.

Kako će suditi Specijalni sud Kosova?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Sud i obaveze Kosova

Kosovski advokat pred Specijalnim sudom Arianit Koci iako se u principu slaže sa kosovskim predsednikom Kosova, navodi da je njegova reakcija zakasnila, jer je Kosovo već preuzelo obaveze koje mora ispoštovati.

"Ne znam šta je bilo dogovoreno između našeg predsednika, Specijalnog suda ili američkih funkcionera, ali znam šta je izglasano (u Skupštini). Ja sam bio protiv Specijalnog suda u ovom formatu prvenstveno zbog toga što ovaj sud neće istražiti navodno počinjene zločine sa obe strane konflikta. Ovaj sud će se baviti samo navodima iz izveštaja senatora Dika Martija, a zna se da se taj izveštaj isključivo bavi navodnim zločinima pojedinaca OVK-a. Naš predsednik je trebao da reaguje na ovaj način pre nego što su izglasani zakoni o Specijalnom sudu", navodi Koci.

On smatra da razmena pisama neće imati apsolutno nikakav uticaj na rad suda.

Preciznije o Specijalnom sudu

Specijalni sud ili Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo kako se zvanično zove je replika kosovskog pravosudnost sistema u malom, u Hagu.

Istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim rivalima u periodu od januara 1998. do decembra 2000., a koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.

Formiran je odlukom Skupštine Kosova, a na insistiranje međunarodne zajednice. Finansira ga uglavnom Evropska unija. Specijalizovani tužilac, Amerikanac Džek Smit (Jack Smith) je 14. februara sudu podneo prve optužnice koje u roku od šest meseci treba da potvrdi ili odbaci sudija prethodnog postupka, u ovom slučaju francuski sudija Nikolas Giju (Nicolas Guillou). Sadržaj optužnica je poverljiv sve do njegove odluke.

Ko su ispitani svedoci?

Tužioc u Hagu je inače do sada ispitao više desetina bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.

Na razgovor su do sada bili pozvani bivši premijer Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj), te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja a početkom decembra2019. na razgovor je pozvan i Kadri Veselji (Kadri Veseli), predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.

U izveštaju Dika Martija pominje se takođe i ime kosovskog predsednika, Hašima Tačija, kao neko ko je bio na čelu "dreničke grupe" a koju su, kako se u izveštaju navodi, činili istaknute ličnosti Oslobodilačke vojske Kosova.

Tači je ove nedelje u Prištini na konferenciji za novinare rekao da "nije bio ispitan ni jednom ni u Prištini ni u Beču", odgovarajući na takvo pitanje novinara.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG