Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Olivas: Puđdemon izdao Katalonce


Odluka da ode Karles Puđdemon ode u Brisel poslala je kontradiktornu i lošu poruku: Hose Havijar Olivas

Smenjeni lider Katalonije Karles Puđdemon je izdao one koji su verovali u mogućnost stvaranja Republike Katalonije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Hose Havijar Olivas (Jose Javiar), osnivač i urednik bloga „Euro Crisis in the Press” i istraživač Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE).

„Njegova odluka da ode u Brisel poslala je kontradiktornu i lošu poruku: traži od građana Katalonije da pruže otpor španskim vlastima, a potom ih ostavlja brinući o svojoj zaštiti u stranoj zemlji. Dakle, neće snositi bilo kakve posledice dok će zaposleni u javnim službama u Kataloniji itekako imati neprijatnosti ukoliko se ne povinuju španskim zakonima“, naglašava Olivas.

RSE: Kakva je situacija u Kataloniji nakon ukidanja njene autonomije?

Olivas: Vlada Španije nije ukinula autonomiju Katalonije već je aktivirala član Ustava - preuzet iz nemačkog najvišeg pravnog akta - koji omogućava intervenciju centralnih vlasti kada regionalne institucije krše nacionalno zakonodavstvo. Dakle, španske vlasti su smenile Vladu Katalonije, ali nisu u potpunosti ukinule autonomiju tako da je većina zaposlenih u regionalnim institucija nastavila da radi kao i ranije. U međuvremenu, Karles Puđdemon je otišao u Brisel jer je protiv njega pokrenuta optužnica.

RSE: Prema pisanju pojedinih španskih medija, Puđdemonu preti i do 30 godina zatvora.

Olivas: On je optužen za podsticanje pobune i verovatno mu predstoji suđenje. Međutim, mnogi španski pravni eksperti smatraju da je ova kvalifikacija preoštra jer Puđdemon nije podsticao na nasilje, iako je prekršio Ustav.

RSE: Kako ocenjujete Puđdemonov potez da ode u Belgiju? Neki smatraju da je na taj način razvodnio energiju indipendističkog pokreta, pa čak i izdao. Neki su možda očekivali da bude u svojoj kancelariji rizikujući i hapšenje, čime bi zapravo osnažio pokret za nezavisnost. Ovako, stiče se utisak kao da on slabi jer su pojedine proindipendističke partije saopštile da će učestvovati na izborima dok se druge još premišljaju.

Olivas: To je veoma interesantno pitanje. Puđdemon je, strateški posmatrano, napravio veliku grešku. Otišao je u Belgiju u cilju internacionalizacije pitanja Katalonije. Ne znam koliko je u tome uspeo, ali stvara konfuziju da će možda deo regionalne vlade biti u Briselu, a drugi u zemlji. Istovremeno, on ne priznaje špansku vladu ali je spreman da učestvuje na izborima koje ona organizuje. To stvara zbrku ne samo kod stranih medija, već i samih građana Katalonije.

Sve to može izazvati fragmentaciju veoma šarolikog indipendističkog pokreta. Čak i u rukovodstvu same Puđdemonove partije ima nezadovoljnih jer je napustio zemlju ne obavestivši ih.

Barselona: Stotine povređenih u sukobima sa policijom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:15 0:00

Preterana reakcija Madrida

RSE: Španska vlada se poziva na Ustav, po kome je referendum u Kataloniji nezakonit. Međutim, osim ovog striktno legalnog aspekta, postavlja se i pitanje legitimiteta mera vlasti u Madridu koje su upotrebile silu u pokušaju da spreče referendum, hapseći najviše regionalne zvaničnike. Da li i premijer Rahoj pravi grešku jer time samo osnažuje indipendistički pokret?

Olivas: Da, preterana reakcija španskih vlasti daje legitimitet ciljevima Katalonije. Naime, zahtevi indipendističkog pokreta nisu bili previše utemeljeni jer je Katalonija takoreći najbogatija španska regija, ima autonomiju. Dakle, preostala je još jedino karta viktimizacije, odnosno predstavljanja kao žrtve represivnih mera španskih vlasti.

Član 155. Ustava Španije daje široka ovlašćenja centralnim vlastima, uključujući i potpuno ukidanje autonomije. Međutim, očito poučene nedavnim negativnim iskustvima zbog preterane reakcije, ovoga puta su se odlučile za minimalnu intervenciju tako što su smenile regionalnu vladu i odmah raspisale izbore na kojima će verovatno pobediti indipendisti. To znači da potez zvaničnog Madrida nema veliki uticaj na zbivanja u Kataloniji. Dakle, reakcija španskih vlasti je mnogo umerenija nego što su mnogi očekivali.

Podele i u porodicama

RSE: Da li je to možda i rezultat pritiska EU koja, iako ne podržava zahtev Katalonije za nezavisnošću, nije bila previše zadovoljna preteranom reakcijom španskih vlasti uoči i za vreme referenduma?

Katalonsko društvo je podeljeno po raznim osnovama, čak i unutar porodica.

Olivas: Da, vlasti u Madridu nisu želele da ponove grešku za vreme referenduma i pruže dodatni legitimitet pokretu za nezavisnost Katalonije. Na to je delimično uticao i stav opozicione Socijalističke partije, koja je podržala mere Vlade ali pod uslovom da ne budu preterane. Sigurno je i EU bila za umerenu reakciju. Naravno, svakako je bilo unutar vladajuće Narodne partije onih koji su se zalagali za oštrije mere. Međutim, sam Rahoj je poznat kao političar koji nije sklon velikim odlukama i promenama.

S druge strane, španske vlasti su morale da reaguju jer je skoro dve hiljade preduzeća prebacilo svoja sedišta iz Katalonije u druge delove zemlje. Istovremeno, prihodi od turizma u regiji su pali za 30 odsto, a investicije za 20 procenata. Sve ovo se negativno odrazilo i na političkom planu. Katalonsko društvo je podeljeno po raznim osnovama, čak i unutar porodica.

Blaga prednost independističkih stranaka

RSE: Šta se dalje može očekivati? Ko ima najviše šansi da pobedi na predstojećim izborima?

Olivas: Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja skoro 50 odsto građana Katalonije podržava nezavisnost, a 40 i nešto procenata je protiv, što je nešto drugačiji rezultat u odnosu na prethodne ankete. U svakom slučaju, nova regionalna vlada će biti veoma fragmentisana, odnosno bez stabilne većine. Šanse proindependističkih partija za pobedu biće znatno smanjene ukoliko ne nastupe u koaliciji. Istovremeno, mnogi očekuju bolji rezultat stranaka koje se zalažu za uniju nego na prethodnim izborima, jer su sada birači mnogo mobilisaniji.

Protesti protiv proindependističkih vlasti u Barseloni 29. oktobra
Protesti protiv proindependističkih vlasti u Barseloni 29. oktobra

Teško je predvideti ishod. Međutim, verovatno će indipendisti dobiti nešto više glasova od protivničkog bloka, ali manje nego na prošlim izborima zbog čega će im biti još teže da formiraju vladu što je bio problem i pre tri godine. U takvoj situaciji, biće neophodan dogovor različitih aktera što će iziskivati delimično odustajanje od politike identiteta i vraćanje tradicionalnoj političkoj utakmici između levice i desnice, što se za sada ne nazire.

RSE: Čak i ako indipendisti ne uspeju da formiraju novu vladu Katalonije, sama činjenica da skoro 50 odsto građana podržava njenu nezavisnost je veoma važna i oni predstavljaju veoma bitnu političku snagu. Kako će se rešavati ovo goruće pitanje? Nezavisnošću Katalonije ili povećanjem autonomije na tragu rešenja od pre 2010. koje je Ustavni sud Španije ukinuo?

Olivas: Ne verujem da će biti priznati rezultati referenduma o nezavisnosti. Mislim da će fokus biti na reformi Ustava Španije u cilju njene potpune transformacije u federaciju u kojoj bi regije dobile veća ovlašćenja, pre svega u prikupljanju poreza. Takođe, moguće je uvođenje Veća regija, kao gornjeg doma španskog parlamenta, umesto sadašnjeg Senata, nalik na nemački Bundesrat kako bi se pojačala njihova reprezentacija. Socijalistička partija će verovatno insistirati na ovom rešenju, a Narodna partija će, po svoj prilici, na to pristati. Mislim da je to jedini način da se smanji interes građana Katalonije za nezavisnošću. Treba podsetiti da je indipendistički pokret dobio na snazi tek nakon 2010. Pre toga se za tu opciju zalagalo manje od petine birača – između 13 i 20 odsto.

Jedan od razloga je i globalna ekonomska kriza. Partije koje se zalažu za nezavisnost će svakako ostati značajna politička snaga. Međutim, ukoliko ojača ekonomija u kombinaciji sa ustavnim reformama koje sam pominjao, to može dovesti do promene stava pragmatičnog krila separatista koji bi prihvatili ostanak u federalnoj Španiji.

Madrid protiv separatnog dogovora sa Katalonijom

RSE: To znači sa većim stepenom autonomije Katalonije nego sada?

Olivas: Autonomija Katalonije je i prema sadašnjim ustavnim rešenjima među najvišima u Evropi. To znači da nema mnogo prostora za njeno proširenje osim u prikupljanju poreza i finansijama u celini. Imajući u vidu istoriju Španije, očekujem da će se Narodna i Socijalistička partija založiti za holistički pristup, odnosno ustavni aranžman za celu zemlju a ne samo povećanje autonomije Kataloniji.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je Katalonija nova ovlašćenja koja je dobijala, koristila za promociju identitetske politike, odnosno nacionalizma i separatizma. Stoga u španskoj Vladi smatraju da davanje novih nadležnosti Kataloniji neće zadovoljiti njene političke apetite, naprotiv upotrebiće ih za jačanje kursa ka nezavisnosti. Zbog toga se zvanični Madrid zalaže za stabilno i trajnije rešenje a ne za bilateralne sporazume sa Katalonijom koji su privremenom karaktera i svake 2-3 godinezahteva se dodatna autonomija.

RSE: Pomenuli ste da su u Kataloniji čak i porodice podeljene. Kako će se to odražavati na svakodnevni život i hoće li taj trend splasnuti?

Olivas: Mislim da je jedini način da se smanje tenzije redefinisanje politike tako da se sva pitanja i problemi ne posmatraju isključivo kroz paradigmu identiteta. Takođe, da se španska država ne doživljava kao žrtveni jarac koji je kriv za sve probleme u Kataloniji. Isto se odnosi i na zvanični Madrid koji skreće pažnju sa drugih problema fokusiranjem na zbivanja u ovoj regiji.

Mislim da se mnogi birači koji su glasali za nezavisnost osećaju prevarenim, jer njihovi lideri nisu primenili referendumsku odluku. Možda će oni sada uvideti da se treba fokusirati i na neka druga pitanja a ne samo identitetska. Sve strane su pokazale odsustvo kapaciteta za razgovar o problemima i to sada može da dovede do katarze i smanjenja tenzija.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG