Dostupni linkovi

Rajoy raspušta katalonski parlament


Premijer Španije, Mariano Rajoy

Španija je donela odluku o razrešenju regionalne vlade Katalonije, raspuštanju katalonskog parlamenta i pozvala na vanredne izbore u tom regionu za 21. decembar, u pokušaju da podvuče crtu u najtežoj političkoj krizi u zemlji u poslednjih 40 godina, prenosi Rojters.

"Smatramo da je važno hitno čuti građane Katalonije, sve njih, kako bi mogli odlučiti o svojoj budućnosti, i kako niko ne bi mogao delovati van zakona u njihovo ime", rekao je španski premijer Mariano Rajoy u televizijskom obraćanju u petak uveče.

Pročitajte i ovo: Da li je Katalonija proglasila nezavisnost?

Katalonski parlament je u petak tajnim glasanjem svakog zastupnika odlučio većinom da se aktivira deklaracija o nezavisnosti i proglasi Katalonska republika. Od 135 zastupnika njih 70 je bilo za, deset protiv, dok su dva glasačka listića bila nevažeća. Zastupnici Narodne stranke, Socijalisti i Građani su napustili parlament prije glasanja.

Senat Španjolske izglasao je uvođenje izravne uprave nad Katalonijom i to sa 214 glasova za i 47 protiv.

Dnevnik El Periodico koji izlazi u Barceloni sa naslovnice je prethodno poručio "Jednostrana deklaracija o nezavisnosti i doviđenja". Ispred zgrade parlamenta u Barceloni okupljeno je mnoštvo koje je za nezavisnost i koje je odluku dočekalo sa povicima slavlja i šampanjcem.

Rajoy je pozvao na smirenost i rekao da će se uvesti red i zakon u Kataloniju.

"Španjolska je ozbiljna zemlja i velika nacija i nećemo tolerirati da par ljudi pokušavaju poništiti naš Ustav", rekao je Rajoy.

Ipak glavno je pitanje kako će se primjena člana 155 španjolskog ustava odraziti na funkcioniranje regionalne administracije i kako će reagirati Katalonci. Mnogi ističu da su spremni na građanski neposluh i na odgovor Madridu "pasivnim otporom".

“Po mom mišljenju nema alternative. U situaciji poput ove jedino što možemo i što trebamo uraditi je primjeniti zakon. Zato imamo član 155 Ustava. Prvo što ću predložiti je održavanje izbora u Kataloniji. Raspustiti ćemo katalonski parlament i vladu, a španjolska vlada će biti zadužena za raspisivanje izbora u roku od najviše šest mjeseci. Moja je namjera da se oni održe što je prije moguće”, rekao je Rajoy u obraćanju Senatu u petak popodne.

Rajoy je optužio katalonsku vladu da je podijelila obitelji i samo društvo. Mnogi već pate, jer je neizvjesnost odvela mnoge poslove izvan regije.

Demonstracije u Barseloni zbog hapšenja dvojice katalonskih lidera
Demonstracije u Barseloni zbog hapšenja dvojice katalonskih lidera

Reakcije SAD, Brisela i NATO

Američki State Department je saopćio da je Katalonija sastavni dio Španjolske, i da Washington podržava mjere španjolske vlade poduzete radi očuvanja jedinstva zemlje.

„Katalonija je sastavni deo Španjolske i SAD podržavaju ustavne mjere kojima španjolska vlada nastoji očuvati zemlju snažnom i jedinstvenom“, stoji u saopćenju portparola State Departmenta Heather Nauert.

Briselske institucije osuđuju posednji potez vlasti u Kataloniji i upozoravaju da je proglašenje nezavisnsoti nelegalno, te da se neće priznati u Briselu.

Posle proglašenja katalonske nezavisnosti, presednik Evropskog Saveta Donald Tusk, je podvukao da se iz Briselske perspective - ništa nije desilo.

“Za Evropsku Uniju, ništa se ne menja. Španija je i dalje naš jedini sagovornik. Nadam se da će se španska vlada opredeliti za silu argumenta a ne za argument sile”, poručio je Tusk preko Tvitera.

Predsednik Evropskog Parlamenta, Antonio Taiani je u pisanom saopštenju upozorio da je Katalonska Skupština prekršila vladavinu prava, Španjolski Ustav i Statut Autonomije Katalonije.

“Niko u Evropskoj Uniji neće priznati ovo proglašenje. Sada više nego ikad je neophodno da se uspostavi zakonitost, kao osnova za dijalog i da se garantuju slobode i prava svih katalonskih građana”, istakao je predsednik Evropskog Parlamenta.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg se takođe oglasio preko društvenih mreža i upozorio je da jedino rešenje za krizu treba da se pronađe u okviru španskog zaknodavstva.

“Problem Katalonije mora biti rešen u okviru ustavnog poretka Španije. Španija je posvećen saveznik, koji značajno doprinosi našoj bezbednosti”, upozorio je prvi čovek severoatlantskog saveza, Jens Stoltenberg.

Evropska Unija je u više navarata upozoravala da neće priznati moguće proglašenje Katalonske nezavisnsti. Takođe je Barseloni jasno stavljeno do znanja da u slučaju proglašenja nezavisnsoti, Katalonija izlazi iz Evropske Unije, Evrozone, kao i svih ostalih evropskih struktura gde je Španija članica.

Pročitajte i ovo: Reorganizacija Španije ili prijeti katastrofa

Glasnogovornik državnog tužioca izjavio je da će tužilaštvo podići optužnice za pobunu protiv onih koji su odgovorni za deklaraciju o nezavisnosti Katalonije.

Izjavio je da će tužilac odlučiti da li će se optužnice odnositi samo na katolonski kabinet, uključujući Puigdemonta i potpredsjednika Oriola Junquerasa, ili i na poslanike u parlamentu.

U četvrtak je katalonski predsjednik Carles Puigdemont otklonio mogućnost raspisivanje prijevremenih izbora i rekao da će odluku o daljnjim koracima donijeti parlament koji ima mandat da raskine veze sa Madridom na temelju referenduma o nezavisnosti koji je održan 1. oktobra.

Na referendum se odazvalo 43 posto Katalonaca, a oni koji se protive nezavisnosti bojkotirali su ga. Referendum je Madrid proglasio ilegalnim, a specijalne policijske snage pokušale su referendum spriječiti koristeći se prekomjernom silom.

U Kataloniji živi 16 posto građana Španjolske, 25 posto španjolskog izvoza je iz Katalonije, ova regije ostvaruje 19 posto BDP Španjolske.

Analitičari upozoravaju da je ovo najteža kriza u Španjolskoj od smrti diktatora Franciska Franka prije 42 godine, kada je zemlje krenula demokratski putem.

  • 16x9 Image

    Mirjana Rakela

    Od 1995. godine stalni je član redakcije na RSE u Pragu, a pored tema iz Hrvatske, bavi se i širim prostorom Balkana. Dobitnica Međunarodne novinarske nagrade Lorenzo Natali 2008. koju dodjeljuje Europska komisija u suradnji sa Reporterima bez granica.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG