Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Klaus Ofe: Imamo važnijih problema od stvaranja novih država u Evropi


Klaus Ofe: Sistem nas kontroliše nagrađivanjem a ne kažnjavanjem

Ultradesničarska Alternativa za Nemačku nije dosledno neonacistička partija. Doduše, manji deo članstva se može opisati kao neonacisti. Tu su i militantni konzervativci kao i antievropski orijentisani tržišni liberali. Ova mešavina ne može dugo da potraje. Ovo su reči Klausa Ofea (Claus Offe), profesora emeritusa na Hertie Školi za upravljanje u Berlinu.

Pripadao je drugoj generaciji čuvene Frankfurtske škole i bio student Jirgena Habermasa (Jürgen).

Ofe, koji je dao intervju za Radio Slobodna Evropa (RSE) tokom Foruma 2000 u Pragu, ističe da bi Evropska unija morala da pokaže mnogo veću solidarnost prema Grčkoj, Španiji i Italiji obezbeđivanjem velikih investicija u cilju jačanja njihovih ekonomija. To je i u interesu same Nemačke koja je imala najveće koristi od uvođenja evra.

RSE: U slučaju Katalonije ponovo izbija na videlo stari sukob između prava na samoopredeljenje i očuvanja teritorijanog integriteta. Do skora je to bio slučaj u zemljama poput onih na Kavkazu ili Balkanu. Sada se to dešava u samoj EU.

Ofe: U striktno legalnom smislu, pokret za nezavisnost Katalonije nije u pravu jer time krši Ustav koji definiše Španiju kao unitarnu državu. Međutim, u političkom smislu, intervencija španske vlade i policije tokom referenduma 1. oktobra, tačnije nasilje prema mirnim učesnicima ovog procesa, pogoršala je stanje.

Kakve će biti posledice? Ovo pitanje ne može lako da se reši. Pratiće nas dugo na mnoštvo nesrećnih načina.

Takođe, hteo bih da dodam da pravo na samoopredeljenje nije apsolutno ljudsko pravo. Reč je o pravu na otcepljenje od represivne države, što se teško može reći za Španiju, tačnije da vlasti u Madridu ugrožavaju Kataloniju. Zabrinut sam zbog dugoročnih posledica.

Zastava Katalonije na masovnom protestu posle održanog referenduma, Barselona
Zastava Katalonije na masovnom protestu posle održanog referenduma, Barselona

Ne mislim da Evropska unija može da interveniše u cilju smirivanja situacije. Isto tako smatram ni da pokret za nezavisnost Katalonije neće odustati od svojih zahteva u dogledno vreme.

Španske vlasti nisu mudro postupile ignorisanjem i pokušajima da spreče referendum. Trebalo je, zapravo, da kroz pregovore omoguće izjašnjavanje Katalonaca a što bi osiguralo prevagu onih koji su za ostanak ove regije u okviru Španije i time rešenje problema. Ovako, veoma je teško zamisliti rešenje.

RSE: Nasilje je svakako izazvalo revolt i osnažilo separatizam u Kataloniji. Međutim, prekretnica je bila odluka Ustavnog suda 2010. da poništi dogovoreno proširenje autonomije.

Ofe: To je bila provokacija kojom su španske vlasti mislile da će skinuti ovo pitanje sa dnevnog reda. Umesto toga, ono je samo zaoštreno. Napravljena je velika greška poništavanjem proširenje autonomije. Sada obe strane povlače pogrešne poteze i očito je teško naći izlaz iz ovakve situacije.

Moj prijatelj iz Katalonije mi je pisao da je sramota što Evropska unija nije intervenisala. Kako može da interveniše?

RSE: Pribojava se internacionalizacije problema.

Ofe: Da, jer ako bi Evropska unija intervenisala, postoje druge regije koje bi sledile primer Katalonije: Flamanci, Škoti, Tirolci, Lombardijci. To sve stvara ružnu i mučnu sliku.

RSE: Rekli ste da Katalonci nisu u pravu jer su njihova stremljenja u suprotnosti sa Ustavom. Međutim, poznato je da je tokom 19. veka bilo mnogo nacionalnih pokreta za samoopredeljenje.

Ofe: Apsolutno, to je bilo "buđenje naroda", a sada ne živimo u epohi "buđenja naroda".

RSE: Realizacija prava na samoopredeljenje je prethodila uspostavljanju današnjeg sistema sa utvrđenim granicama. Čak iako jedan narod ili regija nije izložena fizičkoj represiji, može se osećati zasićenom i ugroženom, kao što se dešava i u braku. Katalonci ističu da više novca odlazi u Madrid nego što im se vraća.

Ofe: To je apsolutno u redu jer je u pitanju najbogatiji deo Španije. U Nemačkoj se uravnotežuju prihodi među saveznim državama: bogati pomažu siromašne. To je u prirodi federalne države.

RSE: Da li Katalonija može da dobije širu autonomiju?

Ofe: Sadašnja Vlada Marijana Rahoja (Mariano Rajoy) nije na to spremna ali je dugoročno to jedino rešenje. Doduše, postavlja se pitanje koja bi još ovlašćenja Katalonija dobila s obzirom da već uživa značajnu autonomiju.

[Video/Reuters, oktobar 2017.]

Generalni štrajk u Kataloniji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:56 0:00

RSE: Mnogi su očekivali na početku globalizacije da će učiniti svet harmoničnijim i smanjiti važnost nacionalnih granica. Međutim, svedoci smo eksplozije nacionalnih identiteta, kao da je globalizacija ojačala. Da li je to paradoks?

Ofe: To je kontrapokret, reakcija na negativne trendove u globalizaciji. To je neka vrsta paradoksa. Istorijske nacije teže prekrajanju granice, a primer Jugoslavije je pokazao koliko je to teško zbog čega sukobi u Bosni i Hercegovini i Srbiji još nisu rešeni. Stoga je za Evropsku uniju bolje da se ne meša u slučaju Katalonije, jer ako to jednom učini onda će morati i drugi put. Stoga treba da ostane dosledna.

RSE: Stav Evropske unije da se ne mogu porediti slučajevi Katalonije i Kosova, izazvao je žestoke reakcije u Srbiji.

Ofe: Argument u slučaju Kosova je da je dugo bilo izloženo represiji tokom vladavine Slobodana Miloševića.

RSE: Međutim, mnogi će reći da su i Kurdi ugnjetavani – u Turskoj se čak i ime gotovo ne priznaje – ali velike sile iz geostrateških razloga nisu spremne da podupru njihove težnje za većim pravima ili eventualnom nezavisnom državom, uključujući i nedavno održani referendum u iračkom Kurdistanu.

Ofe: To je tačno. Turska smatra da su njeni interesi ugroženi zbog sukoba na Bliskom istoku i zato radikalno reaguje.

RSE: Da li to znači da su ipak važnije geopolitičke okolnosti i interesi u eventualnom stvaranju novih država nego pravni principi?

Ofe: Može se tvrditi da su Kurdi ugnjetavani, svakako u Turskoj, ali i u Iraku, gde su u igri nafta i drugi regionalni interesi. Kada je reč o Evropi, imamo mnogo drugih, važnijih problema od stvaranja novih nacija i država.

RSE: Kako komentarišete jačanje populizma u Evropi, uključujući i uspeh ultradesničarske Alternative za Nemačku koja je na nedavnim izborima, bila treća partija po snazi. Da li zbog toga situacije na Starom kontinentu koja podseća na 1920. godine, kako ste izjavili u jednom intervjuu?

Ofe: Alternativa za Nemačku nije dosledno neonacistička partija. Doduše manji deo članstva se može opisati kao neonacisti. Tu su i militantni konzervativci kao i antievropski orijentisani tržišni liberali. Ova mešavina ne može dugo da potraje.

Poučena istorijskim iskustvom, Nemačka je sada u povoljnoj situaciji jer su ultradesničarske organizacije sklone međusobnom sukobljavanju – mislim na interne podele i sektašenje. Da li ste ikada čuli za primer da osnivačica napušta partiju (Frauke Petri, koopredsednica Alternative za Nemačku) – dan nakon uspešnih izbora.

RSE: Ultradesničari su po prvi put ušli u nemački parlament od završetka Drugog svetskog rata i ukazuje na nezadovoljstvo dela stanovništa koji želi drugačiju politiku. Da li je to zabrinjavajući trend?

Ofe: To je u velikoj meri fenomen regionalnog karaketera. Alternativa za Nemačku je dobila duplo više glasova na prostoru bivše istočne Nemačke u poređenju sa zapadnim delom zemlje. Naime, liberalna politička kultura nikada nije imala šansi u bivšoj socijalističkoj, Demokratskoj republici Nemačkoj.

Takođe, hrišćanske demokrate Angele Merkele su se pomerile ka levičarskoj, liberalnoj poziciji tako da nisu u potpunosti ispoštovali konzervativni sentiment njihovih birača. Treba imati u vidu i da je deo birača "Die Link", partije postkomunističke levice, podržao Alternativu za Nemačku.

Zabrinjavajući trendovi po demokratiju

RSE: Sve je veći broj nezadovoljnih građana i deo njih podržava populističke partije, a ne mejnstrim. Demokratija podrazumeva jednakost šansi, što za mnoge nije ostvarivo. Da li to ukazuje i na krizu same ideje demokratije, na tenziju između demokratije i kapitalizma?

Ofe: To su sve velika pitanja. Ne mislim da su sadašnji trendovi pretnja po demokratiju, ali su zabrinjavajući. Nema jednoznačnog odgovora koji su uzroci populizma. On je svakako izraz nezadovoljstva dela građana globalizacijom, produbljivanjem nejednakosti. U slučaju Nemačke to je i reakcija na dugotrajne razlike između istočnog i zapadnog dela zemlje.

RSE: Kao glavni uzročnik globalne ekonomske krize 2008. označen je špekulativni finansijski kapital, odnosno neoliberalni koncept kapitalizma. Međutim, stiče se utisak da se vlade širom sveta usredsredile, pre svega, na dilemu da li primeniti rigoroznu štednju ili podsticati potrošnju a ne na otklanjanje suštinskih uzroka, uključujući i nejednakosti koje se dodatno produbljuju.

Ofe: Najpre, nezadovoljni ljudi su prilično konfrontirajuće nastrojeni prema establišmentu, vladajućoj klasi jer ne samo da nije uspela da spreči finansijsku krizu već ni da pripremi mere kojima bi se sprečilo ponavljanje ekonomskih potresa.

Poverenje građana u institucije dramatično opada jer smo u poslednjih deset godina svedoci žalosnog neuspeha javne politike – i na nacionalnom, a naročito na evropskom nivou. Suverenitet na nacionalnom nivou je okrnjen, a da pritom nije uspostavljen na evropskom. Uklonjene su granice ali nije razvijen sistem kompenzacija, ograničenja i korekcija za negativne efekte tržišne ekonomije.

RSE: Mislite na ofšor poslovanje, poreske rajeve.

Ofe: Da, država je toliko nefunkcionalna da nije u stanju ni da natera sve svoje građane da plaćaju porez.

Klaus Ofe u razgovoru sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom, Prag
Klaus Ofe u razgovoru sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom, Prag

RSE: Da li je samo u pitanju nefunkcionalnost ili i ideološka orijentacija? Nezadovoljni građani smatraju da politička elita deluje, pre svega, u interesu krupnog kapitala a ne običnih ljudi.

Ofe: Da, u pojednostavljenoj verziji to tako izgleda.

RSE: Vi i ja moramo da platimo porez, ali velike kompanije koje posluju ofšor – ne moraju – i to se smatra legalnim.

Ofe: Da, sedišta velikih kompanija, pre svega, digitalnih poput Gugla (Google) i Majkrosofta (Microsoft), nalazi se u Irskoj zbog raznih poreskih povlastica, što je skandalozno. Stoga je potrebna harmonizacija poreza koju je najavio francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ističući da je to od presudnog značaja da se uspostavi kakva-takva kontrola na tržištu kapitala. Ljudi su sa pravom frustrirani zbog dosadašnje prakse, ali su izvlačili pogrešne zaključke podržavajući populistčke partije.

RSE: Zašto nezadovoljni ljudi, radnička klasa koje doduše više nema u tradicionalnom smislu, glasaju za populiste a ne za levičarske partije kao nekada?

Ofe: To je odlično pitanje koje treba što više ljudi da postavi. Socijaldemokratska levica se poodavno raspala. U Nemačkoj je popularan vic: da li još postoji Socijaldemokratska partija? Jedan od odgovora je – ne, nema je jer se priklonila ideologiji tržišta. Drugi odgovor je – da, ima ih dve: Socijaldemokratska partija i Hrišćansko demokratska unija. To znači da su razlike između ove dve stranke zanemarljive. Oba odgovora su tačna dijagnoza stanja.

Činimo mnogo toga zbog pogodnosti koje nam pruža konzumerizam.

Budući istoričari će imati zahtevan zadatak da istraže zašto je propala demokratska levica u Evropi, što je bilo nezamislivo pre deset i više godina. Socijalističke i socijaldemokratske partije u Holandiji i Francuskoj su ostvarile tek jednocifrene rezultate na izborima, a SDP u Nemačkoj 20 odsto, što je najgori rezultat u njegovoj istoriji.

Dakle, građani ne polažu više nadu u socijaldemokratske partije i okreću se sve više radikalnim partijama, kao što je Alternativa za Nemačku koja nema politiku.

RSE: Kakve su još promene nužne, osim harmonizacije poreza? Vi ste se svojevremeno zalagali za uvođenje osnovnog prihoda za sve (Basic income for all).

Ofe: U Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, u članu 125, zabranjuju se prekogrankčni transferi između država članica, što je besmisleno. Da bi se očuvala evrozona, odnosno monetarna i ekonomska unija, potrebno je pronaći mehanizme da gubitnici upotrebe evra – mislim, pre svega, na zemlje na jugu kontinenta – postanu konkurentni.

Potrebne su stotine milijarde evra investicija u grčku, špansku i italijansku ekonomiju kako bi stala na zdrave noge. Međutim, to nije moguće prema sadašnjoj evropskoj regulativi. Nemački birači svakako ne bi bili oduševljeni transferom investicija sa severa na jug kontinenta. Međutim, neko treba da ih ubedi da je to upravo u njihovom interesu jer je Nemačka imala najveću korist od uvođenja evra, i u izvesnoj meri Holandija i Finska, što pokazuje i ogroman trgovinski suficit.

RSE: Tokom 1930-ih veliki izazov za liberalnu demokratiju predstavljao je nacizam i komunizam. Sada se suočava sa populizmom na sopstvenoj teritoriji, kao i raznim varijantama autoritarne, neliberalne demokratije.

Ofe: Kao što je Putinova (Vladimir) i osovine oko njega.

RSE: Kakvu budućnost očekuje liberalnu demokratiju?

Ofe: Treba iznova osmisliti i osnažiti socijaldemokratiju kako bi liberalna demokratija bila održiva. Nju treba braniti od neprijatelja – ne samo van Evrope već i samom starom kontinentu.

RSE: Da li će uspeti u tome?

Ofe: Mora se brzo i odlučno delovati. U suprotnom, upašćemo u velike probleme, ali ne zbog Alternative za Nemačku, već neodrživosti sadašnjih institucija na nacionalnom i evropskom nivou.

Kravata u bojama nemačke zastave i bedž Alternative za Nemačku
Kravata u bojama nemačke zastave i bedž Alternative za Nemačku

Proširenje na Balkan zbog stabilnosti same EU

RSE: Kakva budućnost očekuje EU s obzirom da se suočava sa mnoštvo izazova – od Bregzita, sada Katalonije, odnosa sa Rusijom do terorističke pretnje?

Ofe: Ona je prepuštena samoj sebi, jer je sadašnja administracija u Vašingtonu proklamovala princip "Amerika na prvom mestu". Međutim, sva obećanja – kao što je Makronov: "Da, mi možemo", zatim Angele Merkel da će rešiti migrantsku krizu – nisu se pokazala kredibilnim. Ljudi više ne veruju da se to može ostvariti. Dakle, elita mora konačno da pokaže da je u stanju da nešto učini.

RSE: Jedno od tih pitanja je i proširenje. Balkanske zemlje su sve sumnjičavije da će ikada postati članice jer se prijem stalno odlaže i podiže lestvica.

Ofe: Ni to nije popularno među evropskim biračima. Međutim, svaki ko strateški ozbiljno razmišlja zna da nema evropske stabilnosti bez prijema balkanskih zemalja i pružanja kredibilne perspektive sve bliskijih odnosa sa Ukrajinom, Moldavijom pa i Gruzijom.

Kontrola duše umesto tela

RSE: Pripadate drugoj generaciji Frankfurtske škole i bile ste student Jirgena Habermasa. Kako gledate iz ove perspektive na nasleđe ovog čuvenog kruga mislilaca koji su kritički preispitivali tadašnje društvo a neki od negativnih trendova su danas još zaoštreniji? Da li je njihova kritička analiza još uvek aktuelna?

Ofe: Da, znatan deo je i dalje validan. Veliko dostignuće Frankfurtske škole je fokus na kulturu a ne na ekonomiju i politiku. Kultura najpre oblikuje našu svest, odnosno ono što prethodi našim političkim preferencijama.

RSE: Oblikuje vrednosti.

Ofe: Da, oblikuje vrednosti, aspiracije, svest, nade, strahove. To se sve stvara preko masovnih medija, odnosno potrošačke kulture i obrazovanja.

RSE: Šta bi bila pouka za današnje vreme?

Ofe: Mi svi stojimo na temeljima koje je izgradilo prosvetiteljstvo – hteli to da priznamo ili ne. Dakle, ključno je danas osigurati priliku za promišljanje kako bi odbacili sav nepotreban teret iz naše svesti koji je produkt potrošačkog društva.

Podsetio bih na misao Aleksisa Tokvila (Alexis de Tocqueville) da su ranije vladari težili da pokore ljudsko telo, sada nastoje da to urade sa dušom.

To je tačno. Ranije smo bili primorani da činimo nešto zbog negativnih sankcija, odnosno kažnjavanja. Sada činimo mnogo toga zbog pogodnosti koje nam pruža konzumerizam. To je slatki otrov potrošačkog zadovoljstva.

Dakle, sistem nas kontroliše nagrađivanjem a ne kažnjavanjem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG